Programom zaštite prirode Srbije za period 2026–2031. godine, koji je vlada Srbije juče usvojila, na celovit način utvrđuju se ciljevi i mere za zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta. Cilj je da do 2031. godine Srbija ima efikasan i integrisan sistem zaštite prirode, koji sprečava gubitak biodiverziteta, podstiče obnovu ekosistema i jača njihovu otpornost na klimatske promene.
Kod Zaječara pronađena retka i zaštićena biljka Androsace maxima L. – velika mužica, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji. Ova jednogodišnja zeljasta biljka iz familije jagorčevina otkrivena je prilikom mapiranju biodiverziteta Zaječara, koje sprovodi udruženje Eko Istok, na području Malke Golaje. Uvrštena je u buduće izdanje Crvene knjige flore Srbije. Ovo područje obuhvaćeno je novim planovima za širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i budućeg ležišta Malka Golaja.
Brojne nuklearne elektrane u Švajcarskoj i Francuskoj bile su prinuđene da smanje aktivnost ili da se potpuno zatvore, jer ekstremne temperature sprečavaju objekte da se oslanjaju na vodu iz lokalnih reka. Da bi se ohladile, nuklearne elektrane pumpaju vodu iz reka ili mora, koju zatim zagrejanu ispuštaju nazad u vodene površine. Međutim, ovaj proces može ugroziti lokalni biodiverzitet ukoliko se ispusti voda koja je previše vruća.
Obezbeđivanjem značajnog međunarodnog finansiranja i podsticanjem regionalne saradnje, projekti Za zeleniji Zapadni Balkan i ADAPT 2.0 ubrzaće sprovođenje Zelene agende, ojačati zaštitu biodiverziteta i unaprediti otpornost na klimatske promene širom regiona. Ovi projekti predstavljaju ključni korak ka ostvarivanju ekoloških obaveza regiona, osiguravajući da obnova i očuvanje prirode budu u središtu njegovog razvoja.
Svakih dve godine predstavnici zemalja širom sveta sastaju se kako bi diskutovali o UN ciljevima za zaustavljanje gubitka prirode do 2030. godine. Ovaj skup se zvanično naziva Šesnaesta konferencija članica Konvencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti – skraćeno COP16. Poslednji sastanak održan je u Kaliju, u Kolumbiji, u novembru prošle godine, ali se završio haosom, s ključnim pitanjima koja su ostala nerešena. Dodatni sastanak održan je u Rimu od 25. do 27. februara kako bi se pregovori završili i rešilo najspornije pitanje – novac.
Zemlje poput Španije, u kojima su obnovljivi izvori energije široko raspoređeni, uspele su mnogo bolje da se nose sa energetskom krizom. Kolektivna ušteda koju su Evropljani ostvarili tokom godina energetske krize, zahvaljujući upotrebi obnovljivih izvora energije, iznosi više od 59 milijardi evra, što je mnogo. Očuvanje biodiverziteta je veoma važno. Moraćemo da vidimo, ako neko kaže da treba da pojednostavimo način na koji podržavamo i štitimo biodiverzitet – šta to konkretno znači, rekla je Tereza Ribera, komesarka za konkurenciju i izvršna potpredsednica Evropske komisije za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju EU.
Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o upotrebi struganog asfalta prilikom rekonstrukcije i rehabilitacije javnih puteva, što će omogućiti znatne uštede u eksploataciji prirodih resursa Srbije, pre svega kamena, ali i korišćenje ove sirovine sa deponija za proizvodnju novog asfalta.
Otključavanje potencijala vetra na bugarskom delu Crnog mora moglo privući globalne investitore da obezbede prihode u budžet, koji trenutno beleži minus 18 milijardi leva. Investicije, a ne podizanje poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, predstavljaju način da se prevaziđe nedostatak prihoda u državnoj blagajni. Za razliku od Bugarske, susedna Rumunija ima, ne samo zakonodavstvo za energiju vetra na moru, već i fiksne ciljeve za obnovljive izvore energije u Crnom moru po godinama.
Na ažuriranoj Crvenoj listi IUCN-a se nalazi više od 166.000 vrsta, od kojih je više od 46.000 pod pretnjom izumiranja, a drveće čini više od jedne četvrtine. Međutim gubitak šuma predstavlja veliku pretnju i hiljadama drugih biljaka, gljiva i životinja.
Domaćin 16. konferencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti COP16 biće kolumbijska vlada u Kaliju, od 21. oktobra do 1. novembra 2024. godine. Ministarka životne sredine u Kolumbiji Suzana Muhamad, koja će biti predsednica samita UN o biodiverzitetu COP16 u Kaliju u oktobru, rekla je da bi jedinstven fokus na smanjenje emisija ugljenika uz neuspeh u obnavljanju i zaštiti prirodnih ekosistema bio „opasan za čovečanstvo“ i rizikovao kolaps društva.
Prvi evropski zakon za dugoročni oporavak prirode na celom kontinentu – Zakon EU o obnovi prirode – postavlja obavezujuće ciljeve za obnavljanje degradiranih ekosistema, posebno onih sa najvećim potencijalom za hvatanje i skladištenje ugljenika i za sprečavanje i smanjenje uticaja prirodnih katastrofa. Države članice imaju zadatak da razviju ambiciozne nacionalne planove obnove do kraja 2026. godine.
Međunarodno ekološko udruženje Grinpis (Greenpeace) poziva na hitno zaustavljanje eksploatacije rumunskog gasnog polja Neptun Deep u Crnom moru, jer ugrožava biodiverzitet mora i podstiče klimatsku krizu. Pod sloganom Ne uništavajte Crno more, ekolozi kritikuju pristup OMV-a ekspanziji fosilnih goriva, koja je, kako se navodi, profitno orijentisana i izuzetno štetna po klimu i biodiverzitet.
