Forum
Kako ćemo se grejati naredne zime?
Mesto:
Privredna komora Beograda - PKS, Kneza Miloša 12/6
Datum: 08.10.2026
O KONFERENCIJI
- EB
PROGRAM
9.30–10.00 h Registracija učesnika i kafa dobrodošlice
10.00–10.30 h Otvaranje
- Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije
- Milan Aleksić, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike za kapitalne investicije
10.30–12.00 h PANEL 1: Da li je Srbija spremna za predstojeću grejnu sezonu?
Panelisti:
- Ivan Gajić pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju uglja i energije u termoenergetskom sektoru Elektroprivrede Srbije
- Predstavnik Srbijagasa
- Ivana Kalanja, predsednik Skupštine Poslovnog udruženja Toplana Srbije
- Bojan Bogdanović, stručnjak za energetsku efikasnost i zelene zgrade EBRD
12.00–12.30 h Kafe-pauza
12.30–14.00 h PANEL 2: Kako da grejanje bude jeftinije?
Panelisti:
- Nebojša Despotović, rukovodilac Ekonomskog sektora Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) – cene grejanja po kategorijama
- Milena Radivojević, direktor snabdevanja električnom energijom u Elektroprivredi Srbije
- Marko Milošević, Beogradske elektrane
- Dr Marko Marinković, Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP Vojvodinašume
- Prof. dr Branko Glavonjić, Šumarski fakultet, ekspert za drvnu biomasu
Moderator: Jelica Putniković, Energija Balkana
Pozvani učesnici: predstavnici državnih institucija i lokalne samouprave, akademske zajednice, stručnjaci iz oblasti energetike, predstavnici energetskih kompanija i toplana, kao i proizvođači i distributeri ogreva.
KOTIZACIJE
Za ovu konferenciju se ne naplaćuje kotizacija, ali je neophodno popuniti podatke u formi za prijavu.
Molimo Vas da popunite prijavu i da sačekate potvrdu na mejl od strane redakcije Energije Balkana.
SPONZORI / PARTNERI
IZVEŠTAJ OTVARANJE i I PANEL
EPS i toplane spremno dočekuju novu grejnu sezonu
Kompletan elektroenergetski sistem Srbije spreman je za početak nove grejne sezone. Remonti su završeni i u toplanama i u najvećem broju termo blokova Elektroprivrede Srbije. Cene električne energije i grejanja iz sistema daljinskog grejanja ostaju iste za domaćinstva. Do Nove godine je produžen gasni aranžman za snabdevanje ruskim gasom, ugovoreno je i povećanje isporuke azerbejdžanskog gasa a na zalihama u Banatskom Dvoru je utisnuto rekordnih 707 miliona kubika. Međutim, najveći broj toplana u Srbiji ima problema sa plaćanjem gasa Srbijagasu, jer se cene ovog energenta menjaju svakog meseca, a nove više cene toplanama nisu odobrene pred početak ove grejne sezone.
Ovo bi, u najkraćem, bila poruka sa otvaranja i sa prvog panela foruma „Kako ćemo se grejati naredne zime”, koji je Energija Balkana organizovala u saradnji sa Elektroprivredom Srbije u Privrednoj komori Beograda (PKS).
„Sistemi su spremni da obezbede kontinuirano snabdevanje građana tokom cele godine. Nivo zaliha gasa je na istorijskom maksimumu, što je najbolji štit od eksternih poremećaja. Zalihe uglja u termoelektranama su, takođe, na visokom nivou – iznose oko 1,8 miliona tona”, izjavio je, otvarajući ovaj skup, Milan Aleksić, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike za kapitalne investicije.
Godina globalne energetske krize
Napomenuo je, međutim, da uprkos svemu tome Srbiju ovu grejnu sezonu dočekuje u specifičnim okolnostima, jer je u evropskim okvirima kritična predstojeća zima. Po cenovnim pritiscima i geopolitičkim izazovima situacija veoma podseća i na 2022. godinu.
„Budući da se letnja potrošnja struje praktično izjednačila sa zimskom zajednički cilj treba da bude razvoj pouzdanih energetski efikasnih i održivih sistema, veće korišćenje obnovljivih izvora energije i stvaranja uslova za priključenje što većeg broja i korisnika”, istakao je Aleksić.
Sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije Ljubinko Savić navodi da 35 odsto finalne energije troše domaćinstva, kao i da čak 65 odsto građana koristi drvo za ogrev.
„Nalazimo se u godini globalne energetske krize. A, dodatno smo bili pogođeni sušom, odnosno niskim vodostajem reka, pre svega Dunava, ključnog za dopremanje potrebnih količina uglja za rad naših ključnih energetskih objekata, ali i za proizvodnju električne energije u hidroelektranama Đerdap 1 i Đerdap 2”, rekao je Savić.
Predstavnik PKS-a je ukazao i na veliku potrošnju električne energije koju građani koriste za grejanje, dogrevanje i za rad električnih aparata.
„Određena količina energije sve više odlazi na hlađenje. Evidentan je porast instalacije određenih rashladnih uređaja u domaćinstvima”, rekao je Savić.
EPS spreman za zimu
S obzirom na to da se Elektroprivreda Srbije tretira kao najveća toplana u Srbije, ne treba brinuti o spremnosti ovih proizvodnih kapaciteta.
Ivan Gajić, pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju uglja u EPS kaže de su svi remonti uspešno završeni, osim u termoelektrani Morava i Bloku 3 u Novom Sadu.
„Toplifikaciona postrojenja Elektroprivrede Srbije u ograncima TENT i TE-KO Kostolac, koja greju Požarevac, Kostolac i Obrenovac, potpuno su spremna za početak grejne sezone, a remotni u termo sektoru se privode kraju. Nedavno je završen remont bloka A1 u Kostolcu, dok su na najstarijim blokovima A1 i A2 u TENT-u urađeni produženi remontni radovi, kako bi se cevni sistemi kotlova pripremili za zimu. Remonti u rudarskom sektoru su završeni, dok se u termo sektoru privode kraju. Zalihe uglja na deponijama trenutno iznose 1,85 miliona tona. Cilj nam je da do početka zime bude dva miliona tona na deponijama, a obezbeđene su i dovoljne količine mazuta”, rekao je Gajić.
Upozoravajući da je hidrološka situacija izuzetno teška, jer su dotoci Dunava na istorijskom minimumu od oko 1.200 kubika u sekundi istakao je da „te izazove EPS prevazilazi zahvaljujući radu revitalizovane reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, koja radi u punom kapacitetu”. Započeta je i revitalizacija Vlasinskih hidroelektrana, dok je u toku evaluacija ponuda za RHE Bistrica.
Toplane startuju 15. oktobra – ako bude potrebno i ranije
Ivana Kalanja, predsednica Skupštine Poslovnog udruženja Toplana Srbije navela je da je toplana u Vrbasu jedina koja u ovom trenutku nije spremna za rad, zbog finansijskih problema – sa kojima se godinama suočava.
„Intenzivno se radi na rešavanju tog problema. Ostale toplane su tehnički potpuno spremne. U toku su hladne funkcionalne probe, gde se proveravaju i podešavaju sistemi za predstojeću grejnu sezonu. Energenti su ugovoreni pre dva dana”, rekla je Kalanja.
Govoreći o tome da toplane u Jagodini i Kragujevcu još nemaju zaključen ugovor sa Srbijagasom istakla je da da do kraja nedelje očekuje i rešenje tog pitanja „kako bi i one u potpunosti bile spremne za grejnu sezonu”.
„Čak 98 odsto toplana zavisno je od prirodnog gasa. Mazut smo svuda smanjili na minimalne količine u prethodnom periodu, osim u Smederevu, rekla je Kalanja.
Kada je reč o početku grenje sezone predsednica PU Toplane Srbije je podsetila da se sam datum definiše na lokalnom nivou, ali da je to najčešće 15. oktobar.
„Spremni smo za taj datum, ali tačan dan će zavisti od vremenske situacije. U slučaju Beograda, kao najveće lokalne samouprave, ukoliko se prognozira temperatura od 12 stepeni i niže, Beogradske elektrane su u obavezi da isporučuju toplotnu energiju. Ali, svi smo spremni i ranije da reagujemo, ako bude bilo potrebe”, poručila je Kalanja.
Toplotno skladište u Novom Sadu – jedno od najmodernijih u Evropi
Stručnjak za energetsku efikasnost i zelene zgrade Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Bojan Bogdanović navodi da EBRD, u saradnji sa resornim ministarstvima, podržava četiri kapitalna projekta za modernizaciju i dekarbonizaciju sektora daljinskog grejanja u Srbiji, ukupne investicione vrednosti 250 miliona evra. Od toga je 50 miliona evra bespovratnih sredstava. Najinovativniji među njima je projekat u Novom Sadu, koji predstavlja hibridno rešenje – jedno od najmodernijih u Evropi.
„U Novom Sadu se predviđa izgradnja sezonskog toplotnog skladišta, čiji je kapacitet čak 80.000 megavat-časova toplotne energije. Sistem u Novom Sadu obuhvata i elektro-kotao od 60 megavata, koji će služiti i za balansiranje elektroenergetskog sistema. Dok balansira sistem i pomaže EPS-u i EMS-u da prihvate više obnovljivih izvora energije, elektro-kotao ujedno skladišti jeftinu toplotnu energiju leti, a zimi je direktno isporučuje u sistemu daljinskog grejanja. Jednom rečju, omogućava jeftinije grejanje građanima Novog Sada”, objasnio je Bogdanović ističući da će ovo biti drugo najveće sezonsko toplotno skladište u svetu.
Dodao je da projekat obuhvata i toplotnu pumpu od 17 megavata i solarno-termalni kolektor površine 38.000 kvadratnih metara.
Projekti za čistije grejanje i izbacivanje uglja i mazuta iz kotlarnica
Drugi projekat odnosi se na primenu toplotnih pumpi i obnovljivih izvora energije u 10 lokalnih samouprava.
„Ne postoji tipsko rešenje. Svaki grad ima drugačije mogućnosti. U Kragujevcu će se koristiti otpadna toplota iz Državnog data centra. U Bečeju, Bogatiću i Paraćinu koristiće se geotermalna energija. U Vršcu i Kruševcu toplotne pumpe na prečistačima otpadnih voda, dok je u Pančevu predviđen solarno-termalni sistem”, nabrojao je Bogdanović, najavljujući da se tenderi za deo gradova očekuju do kraja godine.
Treći i četvrti projekat fokusirani su na poboljšanje kvaliteta vazduha i izbacivanje uglja i mazuta iz kotlarnica. Projekat u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine obuhvata šest gradova, među kojima je i Smederevo.
„U Smederevu je planirano da se iskoristi otpadna toplota iz Železare, koja se, inače, odvodila u Dunav. Time će se ugasiti sve kotlarnice na mazut, i grejati sva domaćinstva na daljinskom sistemu grejanja. Povećanim kapacitetom omogućiće se i dodatni priključci”, zaključio je Bogdanović.
IZVEŠTAJ II PANEL
Grejanje ogrevnim drvetom i peletom najjeftinje – na struju najjeftinje grejanje TA pećima
Po trenutno raspoloživim cenama dve vrste grejanja će u narednoj grejnoj sezoni biti najjeftinjije – na prirodni gas i na drvo, i to ono, jeftinije drvo. Ova najeftinija opcija je kada se loži jeftinije drvo u više efikasnoj peći. Tada godišnji trošak grenje iznosi oko 60.000 dinara. Toliko bi koštalo i grejanje na gas, rekao je Nebojša Despotović, rukovodilac ekonomskog sektora u Agenciji za energetiku Republike Srbije na forumu „Kako ćemo se grejati naredne zime“.
AERS svake godine daje podatke o troškovima za grejanje jednog, prosečno izolovanog stana od 60 metra kvadratnih grejne površine koji se greje do 20 stepeni Celzijusa u toku 16 sati dnevno, i to 180 dana godišnje, tokom grejne sezone. Za to je, kako je rekao Despotović, potrebno oko 9.000 kilovat-časova toplotne energije (32,4 giga-džula).
„Ko se greje malo skupljim drvetom u malo manje efikasnim pećima, trošak je oko 100.000 dinara godišnja. Za prirodni gas je suštinski regulisana cena za kategoriju kupaca mala potrošnja, u kojoj se nalaze domaćinstvo, a cena za prirodni gas je tri godine nepromenjena“, naveo je predstavnik AERS-a.
Govoreći o peletu, istakao je da je cena ovog ogreva skočila gotovo 50 odsto u odnosu na prošlogodišnju, dok bi račun bio oko 114.000 dinara za ovu grejnu sezonu.
„Za one koji troše ugalj najjeftinjije je grejanje na ugalj Banovići – oko 81.000 dinara, po trenutno važećim cenama. Grejanje ugljem Vreoci sušeni koštaće oko 86.000, dok bi trošak za sirovi lignit iz rudnika Stanari bio oko 103.000 dinara godišnje“, navodi Despotović.
Mnogo skuplje je grejanje ako se troše naftni derivati, poput propan-butan gasa ili lož ulja.
„NIS, obično, u 2. ili 3. nedelju oktobra, zvanično objavi cenu lož ulja. A po ceni iz prošle sezone grejanje lož uljem košta 168.000 dinara. Znači, možemo pretpostaviti da će doći do poskupljenja – što znači da će ovo biti jedan od najskupljih vidova grejanja“, istakao je Despotović.
Na struju najjeftinje grejanje TA pećima
Ako se govori o troškovima grejanja električnom energijom najviše će trošiti oni koji će se u potpunosti grejati strujom, kada se troši u višoj tarifi. Potpuno suprotno tome je situacija noćnog grejanja, kod onih koji se greju termoakumulacionim pećima, kada se troši električna energija po nižoj tarifi. U treću grupu spadaju oni koji imaju TA peći koje nisu dovoljnog toplotnog kapaciteta, pa deo energije moraju da koristi za dogrevanje.
Podsećajući da je dnevna tarifa četi puta skuplja od niže tarife, Despotović ukazuje da je, kada potrošač uleti u zone, teoretski, potrošeni kilovat-čas u nižoj tarifi u zelenoj zoni jeftiniji čak 12 puta od onog potrošenog u crvenoj zoni. Konkretno, kada se sva električna energija za potrebe grejanja potroši u višoj tarifi godišnji trošak (grejna sezona) bio bi oko 250.000 dinara. Ako se potrošnja seli u period niže tarife trošak grejanja električnom energijom iznosi oko 103.000 dinara.
Uz e-račun i popust 7% i briga o okolini
Jedna je od najkorišćenijih aplikacija u Srbiji je EPS Uvid u račun i koristi je 1,26 miliona kupaca električne energije, rekla je Milena Radivojević, direktorka snabdevanja električnom energijom u Elektroprivredi Srbije.
Podsećajući da EPS poslednje dve godine intenzivno radi na digitalizaciji svih procesa ona je naglasila da je posebno reč o onim procesima i uslugama koji se tiču odnosa sa kupcima električne energije.
„Prvu digitalnu uslugu, aplikaciju i portal EPS Uvid u račun koristi zaista veliki broj kupaca. Drago nam je što su prepoznali benefite koje pruža aplikacija, u kojoj ne samo da mogu da vide račun, već mogu i da ga plate. Ali, i da na jednom mestu imaju pristup svim računima u prethodne tri godine i da istovremeno prate potrošnju“, rekla je Radivojević.
Osim što putem aplikacije dobijaju i sve važne informacije, kupci se jednim klikom mogu opredeliti za elektronsku dostavu računa. Zahtev za elektronski račun može se preuzeti i na sajtu EPS-a, kao i u poslovnicama.
„Elektronski račun već koristi 560.000 domaćinstava u Srbiji što savetujemo i našim ostalim kupcima. E-račun doprinosi zaštiti životne sredine, ali i omogućava kupcima da dobiju račun mnogo brže, najmanje 10 dana pre nego što bi dobili papirni. Osim toga, svi korisnici elektronskog računa ostvaruju popust od sedam odsto na račun ukoliko ga plate do 20. u mesecu“, rekla je Radivojević.
Beogradske elektrane su naplatu po utrošku uvele za 38% stambenog fonda
Marko Milošević iz Beogradskih elektrana podsetio je da je naplata prema potrošnji započeta u Beogradu u grejnoj sezoni 2010-2011. Potom su 2016. godine izmenjeni tehnički uslovi, a nakon toga, u sezoni 2022-2023. godine dolazi prva faza prebacivanja postojećih objekata na merenje prema potrošnji. Druga faza krenula je prošle grejne sezone, kada je u Beogradu postignuto da se za 38% stambenog fonda sprovodi naplata prema utrošku. Ostalo je još 62% stambenog fonda kod kog treba da se primeni naplata prema utrošku, s tim što je tu uglavnom reč o energetski neefikasnim zgradama. Tokom nastupajuće grejne sezone, Beogradske elektrane planiraju da za dodatnih 30% stambenog fonda uvedu naplatu prema potrošnji.
„Ovde su nam ostale zgrade čija je godišnja potrošnja od 134 kWh po metru kvadratnom. Primenom te treće faze, Beogradske elektrane bi postigle naplatu po potrošnji oko 68% stanbenog fonda – 230.000 stanova od 340.000 koliko je priključeno na sistem daljinskog grejanja“, rekao je Milošević. Napominje da pre uvođenja uređaja za registrovanja sopstvene potrošnje treba sprovesti mere energetske efikasnosti, takozvano oblačenje zgrada.
Kao dobar primer naveo je objekat u Ulici Milutina Milankovića gde su stanari samoinicijativno postavili toplotnu izolaciju zgrade a potom se Beogradskim elektranama obratili sa zahtevom za prelazak na naplatu prema potrošnji. Za tu stambenu zajednicu je izveden nezavisan toplotni priključak, umesto stare toplotne podstanice. Tu toplotnu podstanicu i taj priključak oni su finansirali iz kompletne svoje uštede (izolacijom su smanjili potrošnju energiju sa 350 na 200 kWh po metru kvadratnom), povećali su svoj komfor – podigli su unutrašnju temperaturu sa 20 do 21 na 23 do 24 stepena u stanovima.
„Zaključak cele priče je da racionalne upotrebe nema bez merenja i obračuna isporuke toplotne energije. Jer samo kad se vidi krajnji efekat na kraju meseca, tad je svaki korisnik stimulisan da štedi i da upravlja svojom potrošnjom“, rekao je Milošević.
Drvo – zeleno gorivo
Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u Vojvodinašumama, dr Marko Marinković istakao je da, što se tiče šumarstva i potencijala drveta, situacija u našoj zemlji je više nego dobra i stabilna.
„To je jedino zeleno gorivo koje ne moramo da dorađujemo, već samo da ga održivo koristimo. A održivo korišćenje je definisano postulatima šumarske struke. Da uprostim potpuno priču – ako se domaćinski ponašamo, imamo dovoljno drveta. Naša zemlja je dovoljno pošumljena, imamo dovoljno sirovine. Ja ću pričati s aspekta sirovinske baze i onoga što mi radimo. Dakle, posle Drugog svetskog rata smo imali 17,5% površina pod šumom u našoj zemlji, danas je to 39%. Povećano je i korišenje drveta. To je dokaz da kada održivo koristimo drvo, mi imamo zdravije vitalne šume. Danas je situacija vrlo stabilna. Dakle, mi imamo ogrevnog drveta dovoljno, a znamo da se i dalje u našoj zemlji stanovništvo greje na neku vrstu drvnog goriva“, rekao je Marinković.
Predstavnik Vojvodinašuma je ukazao da se i u Evropi i kod nas diversifikovao pritisak na šume. Nekada se, kako je rekao, ogrevno drvo koristilo samo kao ogrevno drvo u domaćinstvima, a danas se koristi u industriji ploča i iverica, za proizvodnju peleta, drvne sečke, drvnog ćumora i briketa…
„To su neke industrije koje su razvile potražnju za drvetom lošijeg kvaliteta. Sada je veća potražnja za drvetom lošijeg kvaliteta nego za tehničkim drvetom, što je prouzrokovalo određene promene, kako kod nas tako i u Evropi. Zato Evropa menja zelene agende i sada redefinišu onu definiciju zelenih goriva. Dakle, sada više nije isti pelet koji se proizvodi kao drvni ostatak u drvnoj industriji kao onaj pelet koji se proizvodi od ogrevnog drveta“, istakao je Marinković upozoravajući da imamo dve vrste proizvođača peleta: peletare koji proizvode pelet iz drvne industrije kao čistog ostatka i peletare koji kupuju ogrevno drvo i proizvode pelet od ogrevnog drveta.
Evropa sada priprema novu regulativu, tako da će proizvođač morati da ima geolokaciju svakog proizvoda od drveta. Marinković ukazuje da su kod nas privatne šume, za razliku od državnih neuređene, gde ima ilegalne seče, ne obnavljaju se…
„Ja ću reći otvoreno – cena peleta nije realna, zato što znam sve inpute i tim se bavimo, znamo kolika je cena drveta. Cena kubika prve klase tvrdog drveta, dakle, najkvalitetnijeg drveta na kamionskom putu je 5.126 dinara. Ta cena nije menjena od 2022. godine. Dakle, taj resurs koji je najviše prisutan na tržištu, je pod kontrolom“, prokomentarisao je Marinković ukazujući da se peletari žale na nedostatak sirovine i na neredovnu isporuku sirovine ali da su i Vojvodinašume i Srbijašume uvek u dinamici isporuka. Sirovine ima dovoljno.
Pelet je, kako kaže čisto gorivo. Energetski je efikasniji od ogrevnog drveta. Pelet ima manje od 10 odsto vlage a ogrevno drvo obično ima 35 do 45 odsto vlage kada ga iznesemo iz šume. Uz to, pelet nema nikakve aditive. To je prirodni materijal. A kao industrijski proizvod otvara određena zelena radna mesta.
Srbija može da proizvede dovoljno peleta za domaće potrebe
Svako drugo domaćinstvo u Srbiji će se grejati na ogrevno drvo ili drvni pelet. Jedno veliko istraživanje koje smo uradili 2023. godine je pokazalo da 49,7% domaćinstva u Srbiji koristi drvna goriva. Dominantno je ogrevno drvo, a onaj ostatak čini drvni pelet.
„To samo po sebi pokazuje koliko je ogrevno drvo značajan energent, samim tim i koliki značaj imaju šume za energetsku stabilnost našeg društva. Dakle, nismo uvozno zavisni kao zemlja kada su u pitanja ova dva energenta“, kaže profesor Šumarskog fakulteta dr Branka Glavonjić, ekspert za drvnu biomasu, navodeći da ogrevno drvo spada među cenovno najstabilnija goriva u našoj zemlji, ako se izuzme gas, kome je cena regulisana.
Od septembra prošle godine do septembra ove godine cene ogrevnog drveta su mirovale. Negde početkom septembra došlo je do blagog poskupljenja ogrevnog drveta, što je i očekivano, jer je prosto nemoguće da svi drugi troškovi porastu, uključivši dizel i sve ostalo.
„Domaću proizvodnju drvnog peleta u potpunosti pokrivamo sa domaćim sirovinskim resursima, koji potiču najvećim delom iz državnih šuma. Ali, poslednjih godina sve više iz privatnih šuma. Ova godina će biti rekordna po proizvodnji drvnog peleta. Sa avgustovskom proizvodnjom proizvedena je ista količine peleta kao tokom 2025. godine. To je rezultat izuzetno visoke potražnje, tako da u tom segmentu potreba proizvodnja drvnog peleta u Srbiji raste iz godine u godinu. Bio je neki tip problema kada su bile blage zime, pa je onda došlo do blage stagnacije proizvodnje peleta, ali prošla i ova godina će biti jako dobre.
Glavonjić naglašava da na tržištu drvnog peleta postoje određene sezonske varijacije u potražnji, samim tim i u potrošnji. Prošle godine imali smo nagli rast potražnje negde u oktobru, novembru i decembru mesecu. Ono je bilo rezultat poskupljenja struje i prelaska jednog velikog broja potrošača sa grejanja električnom energijom na pelet.
„Ove godine smo imali praktično tu istu situaciju tokom jula, avgusta i septembra. Ono što je karakteristično za tržište drvnog peleta jeste da su te varijacije u potražnji uglavnom ograničenog karaktera, da se javljaju i da traju negde mesec ili dva, eventualno tri, i da nakon toga ponovo se uspostavi nekakva ravnoteža“, rekao je Glavonjić ističući da je bitno da Srbija ima dovoljan broj fabrika, da su instalirani kapaciteti značajno veći nego što je domaća potrošnja i da Srbija može da zadovolji u potpunosti sopstvene potrebe za drvnim peletom.
