Ugalj iz ležišta Bukova kosa kod Prijedora, zbog ekstremno visokog sadržaja sumpora i lošeg kvaliteta, onemogućava rad sistema za odsumporavanje u TE Ugljevik. Stručnjaci upozoravaju na rizik od začepljenja kotla i ozbiljne havarije, dok je čak 70 odsto dopremljenog uglja lošeg kvaliteta.
SAD i Rusija imaju taktičke razloge za povremenu saradnju u energetskom sektoru, ali ostaju strateški konkurenti, dok Evropa, uprkos ekonomskom interesu za ruske energente, trenutno odbija obnovu saradnje. Autor smatra da bi se ruski gas i nafta nakon završetka sukoba u Ukrajini postepeno mogli vratiti na evropsko tržište.
Remont Petog jalovinskog BTO sistema na kopu Drmno obuhvata rekonstrukciju odlagača, spuštanje transportne trake i ugradnju dva dodatna transportera, uz zamenu dotrajalog srednjenaponskog postrojenja. Sistem je tokom prošle godine učestvovao sa 13 odsto u ukupnoj proizvodnji uglja, a očekuje se da će završetak radova omogućiti obimniju otkrivku i povećanje kapaciteta za otkopavanje lignita.
Rast cena energenata pred početak grejne sezone povećava rizik od produbljivanja energetskog siromaštva u Sloveniji, gde je prošle godine bilo pogođeno oko 59.000 domaćinstava, odnosno 100.000 ljudi. Nevladine organizacije pozivaju na veća ulaganja u energetsku efikasnost i dodatnu pomoć ugroženima, dok država za period od 2026. do 2032. godine planira do 477,3 miliona evra za suzbijanje energetskog i transportnog siromaštva.
Na kop Radljevo upućen je novi rudarski bager, dok počinje proizvodnja uglja sa kontinualnog sistema. Do kraja meseca planirano je 100.000 tona, a početkom naredne godine očekuje se pokretanje drugog odlagača. Dva BTO sistema trebalo bi da omoguće godišnju proizvodnju od sedam miliona tona uglja i doprinesu sigurnosti elektroenergetskog sistema Srbije.
Poput Evrope, gde je kritična predstojeća zima i Srbija ovu grejnu sezonu dočekuje u specifičnim okolnostima. Ali, kompletan elektroenergetski sistem Srbije spreman je za početak nove grejne sezone, toplane su, uglavnom, i bez poskupljenja, spremne da počnu sa grejanjem 15. oktobra, gasa ima – iz uvoza i na zalihama, poručeno je na otvaranju i sa prvog panela foruma „Kako ćemo se grejati naredne zime”, koji je Energija Balkana organizovala u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Privredne komore Srbije.
Novi rotorni bager na površinskom kopu Radljevo već je u funkciji i trenutno otkopava jalovinu, a od 15. oktobra počeće da otkopava ugalj, što nam je izuzetno važno pred grejnu sezonu. Očekujemo da već tokom oktobra proizvede oko 100.000 tona uglja, nakon čega je planirano značajno povećanje proizvodnje, kaže ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović.
Na Površinskom kopu Radljevo završena je montaža još jednog rotornog bagera. U završnoj fazi su i pripreme za kretanje u transport samohodnog transportera/odlagača (bandvagena) kapaciteta 4800 m³/h za Prvi BTO sistem Polja E. Nova oprema je veoma značajna za sigurnost i razvoj proizvodnje uglja u RB Kolubara i EPS-u.
Uprkos tome što je cena barela premašila 133 dolara po barelu a dizela 1.500 dolara po toni snabdevanje naftnim derivatima je stabilno. Bez obzira na sve izazove, poput niskog vodostaja Dunava, u toku su pripreme za grejnu sezonu. Rezerve gasa su na izuzetno visokom nivou – 692 miliona metara kubnih i nabavljaju se dodatne količine. Cilj je da na deponijama TE bude uskladišteno dva miliona tona uglja, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu za Tanjug.
IEA u polugodišnjem izveštaju navodi da više cene prirodnog gasa podstiču prelazak na ugalj u pojedinim regionima tokom 2026. godine, dok će situacija u Ormuskom moreuzu biti ključna za prognoze za 2027.
Tokom juna, jula i avgusta, termoenergetski kompleks u Pljevljima proizveo je oko 442.000 MWh električne energije, odnosno približno 65 odsto ukupne proizvodnje EPCG. Vrednost proizvedene energije premašila je 51 milion evra, čime su TE Pljevlja i Rudnik uglja dali značajan doprinos energetskoj sigurnosti Crne Gore i smanjenju potrebe za uvozom.
Energetski intenzivna industrija u regionu sve se više suočava sa pitanjem kako da obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom u uslovima promenljive proizvodnje i sve strožih klimatskih politika. Istovremeno, oslanjanje na nuklearnu energiju, gas i ugalj ostaje teško izbežno, što otvara pitanje koliko je sadašnji model energetske tranzicije održiv za evropsku industriju.
