Iz Azijske razvojne banke (ADB) poručuju da CBAM verovatno neće dovesti do željenog smanjenja emisije ugljenika, već će verovatno doći do „prelivanja ugljenika“. Trend rasta emisija će se nastaviti, osim ako ne dođe do fundamentalne promene u tehnikama proizvodnje.
BiH, čija se privreda uglavnom oslanja na prljave energente i fosilna goriva, ima dve mogućnosti plaćanja takse: da uspostavi ETS sistem, koji je povoljniji za BiH, ili da ovaj namet plati na granici, prilikom izvoza robe u EU kroz sistem CBAM, što može drastično promeniti cene proizvoda. Razlika između ova dva sistema ogleda se u tome što se putem ETS-a vrši naplata poreza za emisiju štetnih materija u BiH, zahvaljujući čemu bi više od polovine sredstava ostalo u zemlji, uz obavezu da se potom investira u obnovljive izvore energije i modernizaciju privrede.
Knjaževačka fabrika nameštaja S.C.S. Plus izgradila sopstvenu solarnu elektranu zahvaljujući sredstvima Evropske unije, u okviru inicijative EU za Zelenu agendu u Srbiji. Osim što tako obezbeđuje zelenu električnu energija, održivost poslovanja i čuva životnu sredinu ova fabrika neće morati da plaća CBAMN taksu, koja bi njihove proizvode učinila nekonkurentnim na tržištu EU.
