Analitičari kompanije Cornwall Insight upozoravaju da poskupljenje gasa izazvano ratom na Bliskom istoku poništava efekat poreskog rasterećenja koje je najavio premijer Endi Bernam. Ograničenje cena energenata za Veliku Britaniju trebalo bi od oktobra da poraste na nivo koji nije zabeležen još od jula 2023. godine.
Rekordna globalna potrošnja uglja u 2025. rezultat je pre svega snažne industrijske tražnje u Aziji, dok se u razvijenim ekonomijama njegova upotreba nastavlja smanjivati. Istovremeno, proizvodnja električne energije iz uglja opala je, što pokazuje da se globalno tržište sve više deli između različitih puteva energetske tranzicije.
Uvoz goriva iz Indije deo je plana da se stabilizuje snabdevanje na ruskom tržištu, uz mesečne isporuke koje bi mogle pokriti kratkoročne potrebe u periodima pojačane potražnje. Stručnjaci navode da je reč o visokokvalitetnom izvoznom benzinu koji ispunjava međunarodne standarde i po sastavu se praktično ne razlikuje od domaćeg.
Globalni rast cena aluminijuma, usled poskupljenja energenata i poremećaja na tržištu, ne predstavlja razvojnu šansu, već negativno utiče na Crnu Goru. Zbog slabe domaće proizvodnje, poskupljenje donosi veće troškove umesto koristi. Privreda trpi dvostruki pritisak – skuplju sirovinu i energente, dok nestabilno tržište dodatno otežava poslovanje i planiranje.
MMF prati posledice rata u Iranu i poremećaje u snabdevanju energentima, koji su već podigli cenu nafte za preko 50%. Ukupan ekonomski uticaj zavisiće od trajanja, intenziteta i obima sukoba, uz upozorenja da bi duže poskupljenje energenata moglo drastično povećati inflaciju i smanjiti globalni rast.
Gasifikacija Republike Srpske, vredna preko milijardu KM, predstavlja najveći infrastrukturni projekat koji bi trebalo da donese jeftiniji i ekološki prihvatljiviji energent, posebno za Banjaluku koja ima ozbiljne probleme sa zagađenjem. Projekat se realizuje uz podršku više partnera i oslanja se na gasni aranžman sa Rusijom, dok vlasti ističu potrebu za pragmatičnom energetskom politikom i saradnjom i sa Istokom i sa Zapadom. Istovremeno se kritikuju politički potezi koji bi mogli dovesti do skupljeg gasa za građane.
Dugoročni sporazum o snabdevanju ukapljenim prirodnim gasom (LNG) između UAE i Indije vredan je tri milijarde dolara, kojim će ADNOC Gas od 2028. godine isporučivati pola miliona tona LNG-a godišnje kompaniji Hindustan Petroleum tokom deset godina. Ovim ugovorom ukupna vrednost poslovanja ADNOC Gasa sa indijskim partnerima premašila je 20 milijardi dolara, a sporazum je deo šire saradnje dve zemlje koja uključuje i plan udvostručenja bilateralne trgovine na 200 milijardi dolara u narednih šest godina. Pored ekonomskih benefita, dogovor doprinosi stabilnom snabdevanju Indije energentima i jačanju strateških veza sa UAE.
Nova otkrića nafte i gasa u Zapadnoj i Istočnoj pustinji, kao i u delti Nila, trebalo bi da povećaju dnevnu proizvodnju Egipta za oko 1,3 miliona kubnih metara gasa i oko 4.300 barela nafte i kondenzata. Nalazišta su rezultat uspešnih istražnih bušotina više kompanija i predstavljaju dodatni oslonac za domaće snabdevanje energijom. Očekuje se da će povećana proizvodnja ojačati energetsku bezbednost zemlje i smanjiti potrebu za uvozom energenata.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da će Evropa, napuštanjem ruskog gasa, postati zavisna od skupljih izvora energije, što će negativno uticati na ekonomsku konkurentnost i vodeću poziciju u svetu. Trajna zabrana uvoza ruskog gasa predviđa prekid isporuka LNG-a do kraja 2026. i gasa iz gasovoda do septembra 2027.
Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto odbacio je zahtev Donalda Trampa da Mađarska odustane od ruske nafte, ističući da je to nerealan cilj zbog geografskog položaja zemlje. Naglasio je da Mađarska podržava mirovne napore SAD, ali ne može zanemariti energetsku zavisnost od Rusije.
Srbija ulazi u zimu sa značajnim zalihama nafte i gasa, ali pod pritiskom mogućih sankcija i globalnih geopolitičkih tenzija. Stručnjaci naglašavaju važnost diversifikacije izvora i dugoročnih ugovora, dok investicije u interkonektore, skladišta i potencijalnu nuklearnu energiju predstavljaju ključ za dugoročnu energetsku sigurnost zemlje.
U Rusiji je od januara do maja 2025. smanjena proizvodnja nafte, gasa i struje, dok je ugalj blago porastao. Istovremeno, EU povećava uvoz ruskog gasa, posebno Francuska, koja je u maju postala najveći uvoznik u EU, iako se javno zalaže za zabranu ruskog gasa do 2028. godine.
