rema procenama IAEA, kapacitet nuklearnih elektrana mogao bi do 2060. godine da dostigne 1.284 GW u scenariju visokog rasta, što je oko 3,4 puta više nego 2025. godine. Rast bi u velikoj meri trebalo da podstaknu novi reaktori, uključujući SMR tehnologiju, dok će istovremeno biti potrebno nadomestiti kapacitete reaktora koji budu povučeni iz rada.
Zbog suše i visokih temperatura, francuski elektroenergetski gigant EDF u nedelju je zabeležio rekordnu nedostupnost nuklearnih kapaciteta. Čak pet reaktora moralo je da smanji ili prilagodi proizvodnju, dok su četiri bila van pogona.
U Srbiji se godišnje proizvodi oko 22 TWh električne energije u termoelektranama koje kao osnovno gorivo koriste ugalj, čija je ukupna instalisana snaga 4.000 MWe i pri tome se emituje oko 22 miliona tona CO2. Izgradnjom jedne nuklearne elektrane snage 1.200 MWe smanjila bi se emisija CO2 iz termoelektrana za oko 45%, odnosno za oko 10 miliona tona. Ne znači da ne treba u određenom obimu, koji je određen stabilnošću elektroenergetskog sistema, postavljati solarne panele i vetrogeneratore ali, kapaciteti OIE su skuplji i sa kraćim radnim vekom od nuklearnih elektrana. Energetski miks, koji treba da obezbedi dekarbonizaciju postojećih termoelektrana na ugalj svakako obuhvata i nove protočne hidroelektrane i gasne elektrane.
U novonastajućem energetskom sistemu, proizvodnja nuklearne energije, zajedno sa obnovljivim izvorima energije, postaje temelj za globalnu energetsku tranziciju ka izvorima energije bez ugljenika. Rosatom aktivno razvija i implementira nuklearne tehnologije sutrašnjice, uključujući i elektrane male snage i brze reaktore velike snage sa zatvorenim nuklearnim gorivnim ciklusom. Danas je razvoj takvih energetskih tehnologija četvrte generacije jedan od ključnih prioriteta Rosatoma, poručuju iz ruske komanije, kažu u Rosatomu, komentarišući za Energiju Balkana uticaj nuklearne energije na globalni energetski pejzaž.
Turska će početi da snabdeva Siriju prirodnim gasom, kako bi pomogla ratom razorenoj zemlji da proizvodi električnu energiju, objavio je turski ministar energetike i prirodnih resursa Alparslan Bajraktar, dodajući da će i Azerbejdžan biti uključen u izvoz.
Kako energetska bezbednost i ugljenična neutralnost postaju ključni globalni izazovi, raste potražnja za izgradnjom novih nuklearnih elektrana i produženjem životnog veka postojećih postrojenja. Međutim, realizacija ovakvih projekata na vreme i u okviru budžeta i dalje predstavlja izazov, naročito zbog globalnih neizvesnosti, poremećaja u lancima snabdevanja nakon pandemije i sve strožeg regulatornog okvira.
„Rosatom je spreman da ponudi Srbiji projekte nuklearnih elektrana i malog i velikog kapaciteta”, izjavila je Marija Deurić, direktorka predstavništva državne ruske korporacije u Srbiji. Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov je prošle nedelje, nakon razgovora u Moskvi između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog srpskog kolege Aleksandra Vučića, rekao da će Rusija i Srbija sarađivati na izgradnji nuklearne elektrane na teritoriji Srbije.
Nuklearna energija je potrebna za stabilizaciju španskog elektroenergetskog sistema i zemlja bi trebalo da preispita svoje planirano postepeno izbacivanje nuklearne energije nakon raspada elektroenergetskog sistema prošle nedelje koji je bio bez presedana, izjavio je u utorak šef lobističke grupe Foro Nuclear, Ignasio Araluče, prenosi Rojters.
Danska centristička Umerena partija najavila je da je spremna da podrži javnu diskusiju o uvođenju nuklearne energije u Danski energetski miks.
Novi kapaciteti za tečni prirodni gas (LNG) koji će biti dostupni sledeće godine, ponudiće značajne prednosti za zemlje uvoznice gasa, uključujući evropske zemlje, kao i Tursku, Indiju i Japan. Očekuje se da će proizvodnja LNG-a porasti za 6% ove godine, uz dodatih 30 milijardi kubnih metara, kao doprinos nekoliko velikih projekata koji dolaze na mrežu u Severnoj Americi.
Izabrani predsednik Donald Tramp spreman je da se pozove na vanredna ovlašćenja kako bi sproveo svoj plan za pokretanje domaće energetske proizvodnje, dok pokušava da poništi akcije predsednika Džoa Bajdena u borbi protiv klimatskih promena.
Ruski državni koncern Rosatom povukao se iz vlasništva nad nekim kompanijama za eksploataciju uranijuma u Kazahstanu i prodao ih Kini. Glavno nalazište još uvek drži. Zašto je to uradila Rusija i šta je cilj Kine?
