Sud u Londonu potvrdio je primenu ratnog isključenja u slučaju Severnog toka, odbacivši zahtev za naknadu štete od oko 580 miliona evra zbog sabotaže gasovoda. Presuda snižava prag dokazivanja uzročne veze kod ratnih isključenja i mogla bi značajno da utiče na buduće sporove vezane za infrastrukturu pogođenu geopolitičkim sukobima.
Donald Tramp najavljuje primenu Zakon o sankcijama Rusiji iz 2025. godine, koji ima za cilj da izvrši pritisak na zemlje koje kupuju ruske energente – sirovu naftu i uranijum – posebno Indiju, Kinu i Brazil. Prema ovom zakonu, predsednik SAD bi bio zakonski obavezan da uvede carine od najmanje 500% na robu i usluge poreklom iz tih zemalja. Senator Lindzi Grejam je potvrdio putem X da je Tramp podržao predlog zakona nakon detaljnih diskusija.
Ko je dobitnik dila Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog? I da li je svakako gubitnik Vladimir Putin? O tome se razilaze mišljenja komentatora nemačke štampe.
Ako se dogodi da odgovor američke strane ne stigne do subote ujutru, nego neki dan kasnije, ništa se neće bitnije promeniti u radu ove naftne kompanije, a tržište će biti i dalje dobro snabdeveno.
Odlaganje sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) za 30 dana daje mogućnost da se pregovara i sa Amerikom i sa Rusijom o tome kako da se ovaj problem reši, kao i da se možda to prolongiranje primene sankcija produži na još duži period, ukoliko se u međuvremenu Rusija i SAD ne dogovore oko završetka rata u Ukrajini, rekla je Jelica Putniković, glavna urednica portala Energija Balkana za za Tanjug.
Državna politika sedenja na dva stolce ugrozila je regionalnu sigurnost snabdevanja naftnim derivatima.
Glavna urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković smatra da bi srpska privreda bila pod napadom ako Amerika od januara uvede sankcije NIS-u. Broker Nenad Gujaničić podseća da je NIS pod američkim sankcijama od aneksije Krima, ističući kao glavni problem neinstitucionalni pristup. Finansijski analitičar Vladan Pavlović kaže da bi najbolje rešenje bilo da Srbija otkupi manji deo udela od ruske strane i postane većinski vlasnik u NIS-u. Bojan Stanić iz PKS-a ističe da nijedna država u Evropi nije ostala bez goriva, uprkos sankcijama Rusiji.
Grčka industrija očekuje sredstva iz državnog budžeta na osnovu odluke Evropske Komisije iz marta 2023. godine o subvencijama u industriji za visoke troškove energije uzrokovane skokom cena tokom energetske krize. Reč je o subvenciji koja se, uglavnom, odnosi na čeličane suočene sa ozbiljnim problemima održivosti. Ukupan iznos koji će grčka preduzeća dobiti od države, po mehanizmu koji je odobrila EK, procenjuje se na oko 40 miliona evra.
Ukrenegro, ukrajinski državni energetski operater, potpisao je grant u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom KfW. Prema navodima Ministarstva, ovim novčanim sredstvima će biti nabavljena oprema za modernizaciju, automatizaciju i rekonstrukciju trafostanica koje su pod upravom energetskog operatera Ukrenegro sa ciljem da se poveća efikasnost samog prenosa elektrilčne energije.
U poslednjim napadima na objekte ukrajinskog energetskog sektora šteta na njima je premašila milijardu dolara, saopšteno je iz ukrajinskog Ministarstva energetike. Kao odgovor na poziv Ukrajine za pomoć, Austrija, Nemačka, Švedska i Holandija ponudile su 157 agregata različitih veličina, dok je EU takođe rasporedila 10 generatora velike snage (1MW), finansijske vrednosti od 3,57 miliona evra. U junu moguće potpisivanje ugovora sa Bugarskom o kupovini opreme iz obustavljenog projekta izgradnje NE Belene. Ukrajina udvostručuje uvoz električne energije.
Projektom izgradnje koridora koji će povezati Bugarsku, Grčku i Rumunij predviđenisu autoputevi i železnice, a uključen je i projekat naftovoda od Aleksandrupulosa do Burgasa, sa idejom da se nastavi na sever, ne samo do Rumunije, već i do Moldavije i Ukrajine, u kombinaciji sa produktovodom za goriva. Nadamo se da će procedura biti završena u što kraćem roku i da će projekat biti biti realizovan za pet godina, poručio je bugarski ministar finansija Asen Vasilev.
Novi izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala istražuje paralele u švercu goriva između prošlih sukoba u bivšoj Jugoslaviji i trenutnog u Ukrajini. Šverc goriva, duboko ukorenjena ilegalna trgovina koja se odvija na Balkanu više od tri decenije, predstavlja zabrinutost za ekonomiju i bezbednost regiona. Bugarska i Srbija su dve balkanske zemlje koje su najviše pogođene švercom goriva na reci Dunav. U izveštaju se objašnjava da je Srbija tranzitna zemlja, kao i zemlja odredišta za ilegalno gorivo. Najavljena zabrana uvoza ruske sirove nafte u Bugarsku 2024. godine mogla bi da preusmeri ilegalnu trgovinu gorivom ka Balkanu.
