Evropska unija planira da odloži uvođenje sistema ETS2, koji bi od 2027. povećao troškove emisija ugljenika. Odluka bi mogla usporiti rast cena i smanjiti inflaciju ispod cilja ECB-a od 2%, što bi otvorilo prostor za snižavanje kamatnih stopa i dodatno ublažavanje monetarne politike.
Nemački auto-klub ADAC upozorava na moguće značajno povećanje cena benzina i dizela kada stupi na snagu evropski sistem trgovanja emisijama ugljen-dioksida.
Rastuće cene ugljenika u EU uvode izazove za BiH, koja će od sledeće godine plaćati takse na emisije. Ovo će povećati cenu proizvoda, posebno električne energije iz termoelektrana. Predviđa se da će cena ugljenika porasti na 111 evra po toni do 2027. BiH mora sprovesti reforme i usvojiti sistem trgovine emisijama kako bi sredstva ostala u zemlji. Analitičari ističu priliku za razvoj kroz modernizaciju i zelene tehnologije, dok politička nestabilnost i nedostatak koordinacije ugrožavaju pravovremenu prilagodbu EU standardima.
Ako EU popusti pozivima proizvođača automobila da odlože svoja ograničenja emisije CO2 za 2025. godinu, zbog lošeg stanja automobilske industrije, rizikuje da stvori presedan koji bi mogao uzdrmatu srž njene klimatske politike. Proizvođači automobila se ne osećaju odgovornim za sporo usvajanje električnih automobila, pozivajući se na nedovoljno mesta za njihovo punjenje i nedostatak potražnje potrošača.
Države članice EU u Komitetu za klimatske promene usvojile su 29. avgusta amandman na Uredbu o praćenju i izveštavanju koju je predložila Komisija (Uredba o sprovođenju (EU) 2018/2006). Poboljšanja i izmene su napravljene u postojećim pravilima (npr. o prenosu CO2 drugim sredstvima osim cevovoda i o emisijama CO2 za koje se smatra da su trajno hemijski vezane u proizvodu).
Subvencija koja se daje domaćoj industriji za kompenzaciju troškova CO2 u Grčkoj je 60% manja od iste u Nemačkoj. Konačna cena električne energije za velike industrije u Nemačkoj je 48 evra/MWh, a u Grčkoj 90 evra/MWh, dok u Francuskoj cena ne prelazi 32 evra/MWh. Neke multinacionalne industrije zatvaraju fabrike u Grčkoj.
Srbija se priprema za ekološki porez EU. Traži se način za državnu pomoć izvoznicima i uspostavljanje domaćeg sistema oporezivanja emisija ugljenika.
Uz saglasnost svih nadležnih institucija s nivoa BiH i entiteta, Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH priprema uvođenje sistema oporezivanja i trgovanja ugljen-dioksidom. Naime, EU planira da uvede porez od 2026. i primeni ga na uvoz cementa, gvožđa, čelika, đubriva, aluminiuma i električne energije iz zemalja bez nacionalne šeme određivanja cena ugljen-dioksida.
EU od zemalja EnZ ne može tražiti da plaćaju za dekarbonizaciju (kroz uvođenje ETS) kada one, prema međunarodnom pravu, nisu odgovorne za klimatske promene i nisu u ekonomskoj mogućnosti da plaćaju za politiku koju je usvojila EU. Ovo pitanje je ključno za ekonomski napredak ne samo Srbije već i ostalih zemalja, članica EnZ, treba ga rešavati na političkom nivou sa EU, a ne na nivou visokih činovnika i eksperata EnZ, koji su onomad na Ministarskom savetu Ez usvojili mapu puta, odnosno svojevrsni plan dekarbonizacije.
