Rat sa Iranom izazvao je snažano poskupljenje nafte i goriva, a Donald Tramp procenjuje da bi sukob mogao potrajati do posle novembarskih izbora za Kongres. Istovremeno, poremećaji u snabdevanju kroz Ormuski moreuz, napadi na tankere i energetska postrojenja dodatno podižu troškove goriva, transporta i avio-saobraćaja.
Mirovni pregovori između SAD i Irana u Švajcarskoj pokazali su znakove napretka, što je odmah oborilo cene sirove nafte Brent za 2,2 odsto. Analitičari ipak upozoravaju da bi eventualni sporazum mogao da preplavi tržište s oko 80 miliona barela odjednom, dok neizvesnost oko povratka brodova u region i pad kineske potražnje dodatno komplikuju perspektivu normalizacije tokova.
U zemljama Persijskog zaliva pijaća voda se u velikoj meri dobija desalinizacijom morske vode, pa bi eventualni napadi na ta postrojenja mogli ozbiljno da ugroze snabdevanje za oko 100 miliona ljudi. Stručnjaci upozoravaju da bi gađanje takve infrastrukture predstavljalo veliku eskalaciju i potencijalni ratni zločin, ali ističu da su poslednjih godina sve češći napadi na vodne sisteme u ratovima. Iako države regiona imaju određene rezerve vode, duži prekidi rada velikih postrojenja mogli bi da izazovu ozbiljne ekonomske i društvene posledice.
Nakon što je američka vojska otela venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, fokus je usmeren na ogromne rezerve nafte ove osiromašene zemlje. Međutim, ponovno pokretanje proizvodnje moglo bi da znači ekološku katastrofu.
Sjedinjene Američke Države svesne su zavisnosti od kineskih retkih zemnih elemenata još od 2010. godine, ali ni za petnaestak poslednjih godina nisu uspele da izgrade alternativno rešenje. Kina prerađuje 99 odsto svetskog disprozijuma, vrste retkog zemnog metala koji se koristi u čipovima, kako bi se očuvala magnetska stabilnost, čak i kada se čipovi zagreju.
Peking je uveo nove kontrole izvoza retkih zemnih elemenata, tvrdeći da su u skladu sa međunarodnim pravom i da imaju za cilj očuvanje globalne stabilnosti. Ove mere izazvale su oštru reakciju Vašingtona, koji je uzvratio najavom visokih carina i novih ograničenja izvoza. Tenzije između dve sile dodatno su porasle nakon uzajamnih ekonomskih poteza i pretnji otkazivanjem planiranog sastanka Donalda Trampa i Si Đinpinga.
Bivši bugarski premijer Bojko Borisov pokušao je da iskoristi kontakt sa Donaldom Trampom Mlađim kako bi obezbedio američke investicije u gasovod i ublažio Magnitski sankcije. Ključni posrednik, Džentri Bič, izaziva sumnje širom sveta zbog navodnih veza sa Trampovom administracijom i nerealizovanih investicija.
SAD su s Iranom imale nekoliko rundi nuklearnih pregovora. Tramp je zapretio razmatranjem vojnih opcija ako diplomatija ne uspe dok je Izrael otvoreno insistirao na napadu.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK+) dogovorila je još jedan porast proizvodnje nafte narednog meseca, što predstavlja povećanje ponude drugi mesec zaredom.
Ko je dobitnik dila Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog? I da li je svakako gubitnik Vladimir Putin? O tome se razilaze mišljenja komentatora nemačke štampe.
MMF i Svetska banka često deluju kao produžena ruka SAD, svog glavnog finansijera. Sada predsednik Tramp preti povlačenjem iz tih institucija što bi dodatno prodrmalo svetsku ekonomiju i otvorilo vrata Kini.
Bela kuća je prošle nedelje saopštila da američka administracija ide dalje od prethodno dogovorenog sporazuma koji pokriva kritične minerale u Ukrajini. Ukrajina je ranije rekla da sporazum sa SAD ne sme biti u suprotnosti sa njenim sporazumom o pridruživanju sa EU.
