Nakon tri decenije rada, 26 turbina prve škotske komercijalne vetroelektrane demontirano je, a čak 99,9% njihovih materijala reciklirano je ili ponovo upotrebljeno. Njihov primer pokazuje kako obnova vetroparkova može doprineti cirkularnoj ekonomiji, smanjenju emisija i razvoju lokalne privrede.
U trećem kvartalu ove godine je 13 evropskih zemalja naručilo vetroturbine kapaciteta 4,3 GW, što je 9% manje u odnosu na isti period prošle godine. Najviše vetroturbina je naručila Holandija, zatim Nemačka i Španija. Izveštaj je pratio narudžbine za 56 vetroparkova.
Na BMW-ovoj fabrici u Oxfordu ugrađeno je i ispituje se zanimljivo vetroenergetsko rešenje.
Kopneni vetroparkovi igraju važnu ulogu u enegetskoj traziciji Nemačke, ali u prvom polugodištu razvoj tog izvora energije je pomalo posustao.
Grčko Ministarstvo životne sredine i energetike ulaže napore da završi reviziju Posebnog prostornog okvira za obnovljive izvore energije (OIE), kako bi taj dokument bio gotov u toku godine. Njegova izrada počela je pre oko 5,5 godina, odnosno u februaru 2019, kada je raspisan relevantni tender za projekat. Kašnjenje u reviziji prostornog okvira za OIE dovodi do novih pravnih zapleta.
Zemlje koje izklaze na Crno moremo sve su više zainteresovane za razvoj projekata vetroparkova na moru i uspostavljaju regulatorne okvire kako bi to omogućili. Kakva je pozicija Rumunije u poređenju sa glavnim crnomorskim konkurentima – Bugarskom, Ukrajinom i Turskom? Cilj ove zemlje je da do 2035. ima 3 GW priobalnih vetroelektrana i očekuje da će njeni prvi vetroparkovi na Crnom moru biti u funkciji do 2032. godine.
Zakon o neto nulti industrije (Net-Zero Industry Act), dobio je konačno odobrenje od Saveta Evropske unije. Reč je o usvajanju uredbe o uspostavljanju okvira mera za jačanje ekosistema za proizvodnju tehnologije sa neto nultom emisijom u Evropi. U cilju postizanja liderstva u sektoru čiste tehnologije, akt postavlja standard za proizvodni kapacitet strateških neto nula tehnologija, kako bi se zadovoljilo najmanje 40 odsto godišnjih potreba EU za primenom čiste tehnologije do 2030. godine.
Evropska komisija i Evropska investiciona banka već sprovode svoj deo paketa, ali veći deo mera leži na nacionalnim vladama. Reč je o 15 hitnih mera za jačanje konkurentnosti evropske industrije vetra. Široka podrška pokazuje da su vlade shvatile stratešku vrednost vetroenergije koja se proizvodi u Evropi. Sada je 26 zemalja (bez Mađarske) odlučilo da podrži povelju koju je potpisalo i više od 300 kompanija iz sektora vetroenergije.
Kako se zemlje sveta sve ozbiljnije bave prelaskom na zelenu energiju, sve je veća potražnja za bakrom, cinkom i drugim materijalima.
Ove godine bi trebalo da počne proizvodnja u vareškom Rudniku srebra i cinka, kojim upravlja kompanija Adriatic Metals. Od investicije vredne 168 miliona dolara očekuje se da Evropi olakša pristup materijalima potrebnim za zelenu revoluciju, u kojoj će biti ključni srebro, čija provodljivost ga čini idealnim za upotrebu u vetroturbinama, i drugi tradicionalni metali, poput bakra.
„Ovo je prva međunarodna akcija ovakvog tipa, nigde u svetu vetroparkovi na moru nisu zatvoreni da bi se zaštitile ptice tokom njihove masovne migracije. Želimo da uticaj vetroelektrana na prirodu bude što manji i to činimo ovakvim potezima, između ostalog “, rekao je Rob Jeten, holandski ministar za klimu i energetsku politiku, u saopštenju objavljenom početkom nedelje.
U prva tri meseca 2023. godine, električna energija dobijena iz vetra u Velikoj Britaniji činila je 32,4% od ukupnog energetskog miksa. Vetroturbine širom Ujedinjenog Kraljevstva su, prema analizi, proizvele 24 TWh električne energije u prvom kvartalu 2023. godine. Ovolika količina elektrilčne energije bi bila dovoljno da se napuni preko 300 miliona vozila Tesle, model Ys.
