Ponuda grčkog konzorcijuma koji će graditi HE Čebren je 1.320 miliona evra za jedan megavat proizvedene struje. Poređenja radi, 2003. godine, kada je raspisan prvi poziv, troškovi su bili projektovani na milion evra po megavatu, ali se u međuvremenu dogodilo 13 neuspešnih poziva i od tada su mnogi poslovi poskupeli. Ovo je istakao Viktor Andonov, savetnik za energetiku u kabinetu premijera Severne Makedonije.
Andonov je razjasnio dilemu u javnosti zbog čega je Vlada prihvatila procenjenu investiciju konzorcijuma Javna elektroprivreda – Arhirodon od oko milijardu evra za izgradnju hidroelektrane snage 333 megavata, suprotno prethodnom pozivu iz 2020. godine kada je za isti kapacitet dobijena ponuda od 570 miliona evra i nije prihvaćena.
Uticaj rasta troškova
„Po pozivu koji je objavljen 2013. godine dobili smo ponudu za izgradnju HE Čebren od 400 do 450 miliona evra. Ali, od tada smo imali dve, tri krize, sa inflacijom i rastućim troškovima. Na primer, samo od 2022. do 2023. godine dolazi do povećanja troškova za 23 odsto“, objasnio je Andonov.
Kako je rekao, investitor je oslobođen svih ostalih troškova, jer AD ESM, koje ulazi kao partner u akcionarsko društvo sa 33 odsto akcija, neće ulagati novac, ali, zato, kao investiciju grčkom investitoru daje na korišćenje HE Tikveš, kao i celo zemljište.
„Devedeset odsto zemljišta za eksproprijaciju je državno, a samo 10 odsto privatno. Plus, ESM bi trebalo da napravi prilazni put elektrani. Ulazimo i sa hidroelektranom Tikveš, snage 100 megavata, koja će 2030. godine pristupiti istom sistemu i čija amortizovana vrednost trenutno iznosi, da kažemo, samo 20 miliona evra”, tvrdi Andonov.
Konačan iznos – nepoznanica
Najverovatnije će grčki investitor tražiti međunarodni kredit i zajam od 700 miliona evra da bi mogao da izgradi sistem na Crnoj Reci. A koliko će koštati konačna investicija, koja, prema rečima Andonova, može da naraste na dve milijarde evra, to državu ne treba da brine.
AD ESM, kao manjinski akcionar, u ugovoru sa privatnim partnerom imaće zaštitne klauzule u međusobnim odnosima. Pet osoba će biti članovi odbora, tri ispred privatnog investitora i dva ispred javnog, ali će u ugovoru biti desetak tačaka, uključujući i zlatnu akciju, po ugledu na Telekom, za koji se neće isticati, na primer, kadrovska politika.
Domaći proizvođaći – prioritet
„Takođe, struja koja će se proizvoditi mora prvo da se ponudi domaćim potrošačima. Pored funkcije proizvodnje električne energije, planirano je da brana HE Čebren ima i režim ispumpavanja i vraćanja vode nazad na veću visinu, za šta je predviđeno stvaranje novog veštačkog jezera na Crnoj Reci, koje će biti najveći u zemlji. Nepoštovanje ugovora značiće i raskid ugovora o koncesiji”, naglasio je Andonov.
Za predsednika Regulatorne komisije za energetiku i vodne usluge (RKE) Marka Bislimoskog, ova elektrana će biti reverzibilna, odnosno proizvodiće struju tokom dana, a voda koja će tokom dana proći za proizvodnju ove struje, uveče, kroz pumpu će se vraćati.
Sve ostaje državi
„Ako se jezero napuni u određenom periodu, to je to, neće nas brinuti to da li ima kiše ili ne“, rekao je Bislimoski i istakao da je planirana proizvodnja milijardu kilovat-sati, što je veća proizvodnja od svih drugih hidroelektrana koje postoje u zemlji.
Posle 60 godina, po završetku koncesije, ceo kompleks, sve što bude izgrađeno, ostaće državi. Ministarka životne sredine Kaja Šukova ocenjuje da je korist od ove investicije to što će Makedonija imati prednost u korišćenju struje.
„Kada bude zaključen ugovor o koncesiji, biće važno da država ima prednost za korišćenje električne energije, naravno po tržišnoj ceni, a onda proizvedena struja može da se daje drugim potrošačima“, rekla je Šukova i pojasnila da će za korišćenje vode Crna Reka, investitor plaćati samo jedan odsto godišnje prodate struje.
Izvor: Večer
