Srbija je umesto zatraženih šest meseci odlaganja sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) ponovo dobila samo 30 dana, što ovoj kompaniji dodatno otežava poslovanje. Koliko će se još dugo američko odlaganje stizati NIS-u na kašičicu niko ne može da kaže, a kako u razgovoru za Politiku ističe Dubravka Đedović Handanović, ministarka energetike, „to je pitanje globalne politike i odnosa i pregovora svetskih sila koji su veoma složeni”.

„NIS-u je otežano poslovanje već tri godine, od izbijanja rata u Ukrajini i sankcija koje je Evropska unija uvela Ruskoj Federaciji i koje su se odrazile i na poslovanje NIS-a zbog ruskog udela u vlasništvu kompanije. Međutim, kompanija se dobro nosila sa tim izazovima i sigurnost snabdevanja nije bila ugrožena nijednog trenutka. Sa potencijalnim sankcijama Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država situacija se dodatno usložnila, i bez obzira na dosadašnja uzastopna odlaganja primene sankcija, otežana je nabavka sirove nafte, iako se nastavlja. Što je najvažnije, građani i privreda to nisu osetili, goriva ima, cene su stabilne. U ovom trenutku nije bilo moguće dobiti duže odlaganje. To je pitanje globalne politike i odnosa i pregovora svetskih sila koji su veoma složeni. Srbija je dosadašnjim odlaganjem uspela da ne postane kolateralna šteta, da odbrani interese svojih građana i privrede, ali je situacija i dalje veoma neizvesna. Potpuno uklanjanje NIS-a sa liste sankcija OFAC-a zavisi od pregovora između SAD i Rusije, jer je NIS u paketu ruskog energetskog sektora koji su SAD stavile pod sankcije.“

U septembru treba da dogovorimo novu količinu i cenu gasa. Da li će se to odraziti i na cenu za domaćinstva?

„Pregovori o novom dugoročnom aranžmanu o snabdevanju gasom iz Ruske Federacije su u toku, ostalo je da se definišu još neki elementi, ali ono što je najvažnije jeste da smo mi zahvaljujući ruskom gasu u jeku energetske krize imali stabilno snabdevanje, uz značajno niže cene od tržišnih. Direktne koristi od toga su imali građani i preduzeća u našoj zemlji. Namera nam je da ugovor potpišemo na najmanje tri godine, a po mogućstvu i duže. Što se tiče cene, očekujemo da bude definisana naftnom formulom za određene količine iz dugoročnog ugovora. Jako je bitna i fleksibilnost povlačenja leti i zimi u skladu sa potrošnjom, jer će nam to omogućiti veći prostor za delovanje u slučaju iznenadnih promena.“

Koliko ćemo moći da skladištimo gasa do kraja godine i u Banatskom Dvoru, koji se proširuje?

„Dobra vest je da smo konačno počeli proširenje Banatskog Dvora, što se dugo čekalo. Veće skladište gasa na našoj teritoriji je važno za energetsku bezbednost u promenjivim geopolitičkim okolnostima koje se nesporno preslikavaju na energetske prilike. Mnogo je lakše kada znate da imate svoje rezerve energenata, a proširenjem PSG Banatski Dvor dobićemo prostor za još 300 miliona kubika gasa, to jest sa postojećih 450 miliona kubika, skladište će u narednih godinu i po dana, kada se projekat proširenja završi, moći da skladišti 750 miliona kubika gasa. Radovi dobro napreduju i u toku je bušenje treće od 12 planiranih bušotina.“

Da li će struja u Srbiji i od jeseni i dalje biti među jeftinijima u Evropi?

„Cena električne energije za građane Srbije ostaje i dalje među najjeftinijim u Evropi. Ona je i dalje garantovana i manja od cene koštanja, što uključuje proizvodnju, prenos i distribuciju, a daleko je niža od cene na berzama i na tržištu, posebno u trenucima kada nedostaje energije, a toga smo bili svedoci tokom nekoliko globalnih kriza poslednjih godina. Cena električne energije godinama u Srbiji nije bila dovoljna ni za održavanje energetske spremnosti, a kamoli investicije u nove proizvodne, distributivne i prenosne kapacitete, digitalizaciju sistema i procesa. I druge zemlje i regiona i EU suočene su sa izazovima na globalnom tržištu i svi teže ka tome da očuvaju energetsku stabilnost, resurse i nacionalne energetske kompanije. Srbija je i dalje među zemljama sa jednom od najnižih cena struje.“

U PKS je nedavno održan sastanak s privrednicima u vezi sa cenom struje i oni traže da se nađe neko kompromisno rešenje jer za njih ona više nije jeftina. S druge strane, tržište je otvoreno i oni mogu da se snabdevaju kod nekog drugog ko je jeftiniji od EPS-a, ako takvih ima. Koliko su im zahtevi realni?

„Energetika je stub privrednog razvoja i država i EPS jesu i mogu biti isključivo podrška tom razvoju, što se najbolje videlo u jeku energetske krize, kada je država maksimalno zaštitila privredu od drastičnih većih cena. Cena po kojoj EPS sada prodaje struju komercijalnim kupcima i dalje je niža od one koju nude trgovci. Kao i pre krize, svaki komercijalni kupac zaključuje ugovor sa EPS-om, a uvedene su nove metodologije koje su dovoljno fleksibilne za privredu. To omogućava da svaka kompanija zaključi ugovor u skladu sa svojom potrošnjom, da bolje planira i optimizuje svoju potrošnju naspram cena na tržištu i da efikasnije koristi energiju. Moguće su kvartalne izmene cena, moguće su i dinamičke tarife, da sve bude prilagođeno potrošnji kupca. Sve te opcije doprinose daljem unapređenju odnosa sa privredom, nudi se više mogućnosti i veća fleksibilnost za ugovaranje cena električne energije. Na taj način stvara se prostor da se prate kretanja na tržištu, i to u oba smera, i kod padova, ali i kod skokova cena.“

Cenovna politika i sama metodologija dobili su zeleno svetlo i od Međunarodnog monetarnog fonda i njen cilj je održivost naše najveće energetske kompanije.

„Imperativ države je uspešan EPS i nastavak razvoja kompanije, ali onda treba da budemo i realni i korektni i ne smemo dozvoliti da EPS bude oštećen lošom cenovnom politikom. Plan transformacije EPS-a, čija je realizacija u toku, u skladu je sa sporazumom sa MMF-om. Podsetiću da danas kompanija ima profesionalni menadžment, od Nadzornog odbora do direktora koji je izabran na konkursu od strane Nadzornog odbora, i nije imenovan od strane vlade. Nažalost, svedoci smo i da se kompanija skoro svakodnevno koristi u političkim napadima i da se pod navodnom borbom za građane ili kompaniju serviraju razne neistine i javnost dovodi u zabludu.“

Predlog je da se razmotri blok tarifa za crvenu zonu i da se sa 1.600 spusti na 1.200. Šta bi to značilo za potrošače u ovoj najskupljoj zoni?

„Ako znamo da se u Srbiji troši od tri do četiri puta više električne energije nego u zemljama EU, onda je jasno da je energetska efikasnost značajan neiskorišćen resurs i da je neophodno da se energija racionalno koristi. Za apsolutno najveći deo potrošača pomeranje granice crvene zone neće imati nikakvih posledica. Pomeranje crvene zone neće uticati na domaćinstva čija je potrošnja u zelenoj ili plavoj zoni, a njih je 93 odsto. Takvi troše manje od 1.200 kilovat-sati mesečno, a prosečna potrošnja domaćinstava iznosi čak tri puta manje, oko 400 kilovat-sati mesečno. Dakle, električna energija mora racionalnije da se troši, moramo da štedimo. Cilj je destimulisanje visoke potrošnje kod svega sedam odsto potrošača koji troše više od 1.200 kilovat-sati mesečno. Gledaćemo kako dodatno da zaštitimo pogođene potrošače i naći ćemo rešenje. Da ne zaboravimo da država sa druge strane kroz subvencije i do 65 odsto pruža podršku građanima kako bi značajno smanjili troškove za električnu energiju i grejanje kroz subvencije za unapređenje energetske efikasnosti u stanovima i porodičnim kućama. Zamenom stolarije se potrošnja smanjuje u proseku za 20 odsto, dok postavljanjem solarnih panela domaćinstva mogu u potpunosti da proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe. Takođe, građanima koji su energetski ugroženi računi za struju mogu biti umanjeni i do 40 odsto, a u te kategorije spadaju socijalno ugroženi građani.“

Vi ste i prošle godine upozoravali da su gubici na mreži između 11 i 13 odsto, što je takođe ozbiljan trošak. Šta je urađeno u međuvremenu iako EDS sada pripada Ministarstvu privrede a ne energetici?

„Ako 11 odsto proizvedene energije nestane u prenosu do krajnjeg korisnika, to je ozbiljan izazov koji mora da se rešava. A svako rešenje zahteva i resurse, pa smo pre dve godine pokrenuli najveći investicioni ciklus posle nekoliko decenija u našu niskonaponsku i srednjenaponsku mrežu. Zamenjeno je više od 730 transformatora u trafostanicama, 34.000 drvenih stubova betonskim, ugrađeno je 523.000 digitalnih naprednih brojila koja omogućavaju daljinsko čitanje. Obezbeđena su sredstva za 600.000 novih digitalnih brojila, dok je 16 odsto na mreži već digitalno, što je više nego u nekim zemljama Evrope. Troškovi gubitaka su jedan deo troškova EDS-a i na osnovu svih sprovedenih mera gubici su u 2024. godini smanjeni na 10,4 odsto. Investicije moraju da se realizuju efikasnije da bi se što pre postigli željeni efekti koji su važni za građane i privredu, veću sigurnost snabdevanja, smanjenje prekida u napajanju i gubitka energije, jer gubici imaju negativne efekte na pouzdanost mreže.“

EPS i dalje uvozi ugalj. Da li ovaj uvoz ima posledice i na cenu struje?

„Najpre želim da podsetim da cena proizvodnje električne energije ostaje nepromenjena. Uvoz uglja nije i neće uticati na cenu struje. Inače, EPS danas uvozi manje uglja nego što je to bio slučaj prošle ili pretprošle godine. Za prvih šest meseci uvezeno je upola manje nego 2023. godine, a istovremeno su deponije na visokom nivou popunjenosti od 1,65 miliona tona. Sa druge strane, proizvodnja uglja u Kolubari i Kostolcu je bolja nego prošle godine za sedam odsto. Međutim, to je dalje nedovoljno za obezbeđivanje optimalnog rada naših termoelektrana, ne samo u količinama već i kada je reč o kalorijskoj vrednosti uglja. Važno je da se ubrzaju radovi na montaži opreme za novi kolubarski kop Radljevo, što je i jasno predočeno izvođačima radova. Već naredne godine ta dva BTO sistema treba da daju doprinos energetskoj stabilnosti. U pitanju je investicija od 180 miliona evra, koja će omogućiti dodatnu proizvodnju od 16 do 19 miliona kubnih metara otkrivke, stvarajući tako i preduslove za eksploataciju uglja na kopu Radljevo.“

Probaćete da odložite uvođenje takse na ugljen-dioksid od 1. januara 2026. jer bi nas to koštalo 70 evra po toni. Zašto EU toliko pritiska Srbiju da smanji ove emisije ako su i sami ostali bez struje sredinom maja kada je sistem pukao zbog zelene energije kojom ne može da se upravlja tako lako?

„Uvođenje poreza na ugljenik po ceni od 70 evra po toni u Srbiji nije opcija. Za našu privredu je to neodrživo. EU je posle postepenih povećavanja cene ugljen-dioksida i raznih izuzeća koja traju poslednjih 20 godina došla do današnjih 70 evra po toni s obzirom na to da je to danas cena na berzi, jer je u pitanju berzanska roba. Mi ne možemo od nula dinara da dođemo do 70 evra u danu. Ono za šta smo se izborili jeste da se radi nacionalno oporezivanje emisija ugljenika na nivou države. Taj novac ostaje u državnoj kasi i ulagaćemo ga u obnovljive izvore energije, u energetsku efikasnost, kako bismo na taj način smanjivali emisije, samim tim i namete. Takođe, podržali smo zahtev evropskih operatera prenosnih mreža za odlaganjem početka primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje cena ugljenika (CBAM), jer i oni sami smatraju da bi uvođenje CBAM-a pre spajanja tržišta sa tržištem električne energije EU otežalo razmenu električne energije između zemalja članica i našeg regiona, što nikome ne ide u korist. Treba nam dodatna podrška EU za dekarbonizaciju po ugledu na primer na Poljsku i Češku, jer je naš proizvodni miks takav da se oslanjamo na ugalj kao prirodni resurs. Evropa je uložila ogromna sredstva za podsticaje za dekarbonizaciju, dok su pred nama isti zahtevi sa značajno manje finansijskih resursa.“

Šta se očekuje od novog javnog poziva za unapređenje energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja?

„Za 10 dana se završava javni poziv za gradove i opštine za finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja poput škola, vrtića, domova zdravlja, domova kulture, opštinskih zgrada, sportskih hala i sličnih ustanova. Cilj je da pomognemo lokalnim samoupravama da ostvare značajne uštede energije, smanje račune za energente, a građanima da obezbede bolje i kvalitetnije uslove u javnim objektima. Ovom prilikom pozivam sve gradove i opštine da iskoriste priliku, kandiduju svoje projekte kako bi doprineli racionalnijoj potrošnji energije i uz pozitivan efekat na zaštitu životne sredine učine boravak građanima koji koriste javne usluge prijatnijim.“