Izmenama Zakona o energetici iz decembra 2024. godine kupci-proizvođači (prozjumeri) nisu ukinuti. Menja se isključivo metod obračuna električne energije za nova domaćinstva koja steknu taj status od 1. januara 2026. godine. Umesto neto merenja primenjivaće se neto obračun.

„Postojeći kupci-proizvođači, koji su status stekli pre tog datuma, zadržavaju postojeće ugovore i nastavljaju obračun po neto merenju, bez ikakvih izmena”, objašnjavaju za Energiju Balkana iz Ministarstva rudarstva i energetike, demantujući komentare koji su se pojavili u javnosti da se ukidaju prozjumeri.

Naime, kada se početkom godina pajvila vest da od 2026. godine više neće biti prozjumera, već da će kupci-proizvođači ubuduće biti aktivni kupci, mnogi koji su planirali da uđu u posao sopstvene proizvodnje i prodaje struje zapitali su se šta da rade. Bili su u dilemi: šta da rade s viškovima kilovata ako ugrade solarne panele na krovove kuća i zgrada i tako proizvode električnu energiju za sebe? Koliko će im se takva investicija uopšte isplatiti?

Neto obračun za aktivne kupce

Iz MRE objašnjavaju da je razlika između dva modela je u načinu obračuna viška energije. Kod neto merenja višak se količinski prebijao sa preuzetom energijom, dok se kod neto obračuna aktivnim kupcima višak proizvedene električne energije finansijski vrednuje po ugovoru sa snabdevačem. Taj iznos se zatim odbija od računa za energiju preuzetu iz mreže. Kupci-proizvođači i dalje proizvode prvenstveno za sopstvene potrebe, a višak električne energije plasiraju svom snabdevaču.

U Srbiji trenutno ima oko 6.200 kupaca-proizvođača, koji su instalirali solarne panele ukupne instalisane snage od oko 128 megavata. Procena je da će višak električne energije koju predaju u mrežu tokom 2026. godini iznositi oko 192 gigavat-časa.

„Ta energija nije ukinuta niti nepotrebna, ali se zbog rasta broja prozjumera uvodi tržišno i transparentnije pravilo obračuna”, kažu u Ministarstvu energetike objašnjavajući da solarni paneli na kućama i zgradama ostaju dozvoljeni i isplativi, da pravo građana da proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe nije dovedeno u pitanje.

Posle prozjumera uvodi se aktivni kupac

Prof. dr Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu objašnjava da je Srbija u period od 2022. do 2025. napravila značajan iskorak ka decentralizovanoj proizvodnji električne energije – kroz uvođenje statusa kupaca-proizvođača, popularnih prozjumera.

„Ovaj model se pokazao kao uspešan podsticaj za ulaganja u obnovljive izvore, jer je omogućio niže račune za električnu energiju, lokalnu proizvodnju i potrošnju, a time i rasterećenje distributivne mreže i smanjenje gubitaka. Istovremeno, reč je o modelu koji je prvenstveno namenjen samopotrošnji i kao takav ima ograničenu ulogu u širem upravljanju elektroenergetskim sistemom. Konkretno, ne obezbeđuje sistemsku fleksibilnost niti aktivno balansiranje”, navodi prof. dr Banjac.

Kako Srbija ulazi u fazu bržeg rasta proizvodnje električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora, poput sunca i vetra, istovremeno rastu i potrebe za fleksibilnošću i aktivnim upravljanjem potrošnjom.

„U tom kontekstu, logičan naredni korak predstavlja uvođenje koncepta aktivnog kupca. Za razliku od prozjumera, koji električnu energiju prvenstveno proizvodi radi smanjenja sopstvene potrošnje, dok se proizvedeni viškovi predaju mreži, aktivni kupac energiju posmatra i koristi kao ekonomski resurs. On, pored proizvodnje, aktivno upravlja potrošnjom i skladištenjem energije, reaguje na cenovne signale i prilagođava svoj energetski profil potrebama elektroenergetskog sistema. Na taj način aktivni kupci postaju neposredni nosioci fleksibilnosti i stabilnosti sistema, dok prozjumeri zadržavaju svoju važnu ulogu u lokalnoj proizvodnji i potrošnji električne energije”, ističe naš sagovornik.

Aktivni kupci mogu prodavati struju preko agregatora

Aktivni kupci, naglašava prof. Banjac, nemaju striktna ograničenja u pogledu instalisane snage i mogu da kombinuju obnovljive izvore sa baterijskim skladištima i naprednim sistemima upravljanja. Oni mogu da prodaju električnu energiju ili usluge fleksibilnosti samostalno ili preko agregatora. Tako mogu da aktivno učestvuju u balansiranju elektroenergetskog sistema, a ne samo u pasivnom korišćenju mreže.

„Važno je istaći da je Srbija već uvela koncept aktivnog kupca u svoj zakonodavni okvir, u skladu sa evropskim energetskim paketom, iako je njegova praktična primena još u ranoj fazi. Prelazak sa modela zasnovanog isključivo na prozjumerima ka širem konceptu aktivnih kupaca donosi višestruke koristi: stabilniji rad mreže, lakšu integraciju obnovljivih izvora, smanjenje potrebe za skupim mrežnim investicijama i razvoj novih energetskih usluga i poslovnih modela. Prozjumeri u tom procesu ne gube značaj, već predstavljaju prirodan i neophodan prvi korak ka aktivnim kupcima i modernom, fleksibilnom i digitalizovanom elektroenergetskom sistemu Srbije u period od 2025. do 2035. godine”, zaključuje prof. dr Miloš Banjac.