Rečenicu da je „budućnost električna” Ursula fon der Lajen je izrekla prošle godine braneći evropsku automobilsku industriju, ali danas ona opisuje mnogo širi zaokret. U julu Evropska komisija predstavlja Akcioni plan za elektrifikaciju, a hitnost mu je dao rat na Bliskom istoku i višemesečno zatvaranje Hormuškog tesnaca. Logika je jednostavna: što više potrošnje prebacimo na struju proizvedenu kod kuće, to nas manje pogađa cena uvezene nafte i gasa. Energetska sigurnost i elektrifikacija odjednom su postale ista tema.
Zaokret se dešava širom kontinenta. Francuska, koja oko dve trećine struje dobija iz nuklearki i nikada ih nije napustila, tu već čistu struju sada širi na saobraćaj, grejanje i industriju — kroz program od dvadesetak mera i udvostručenu državnu podršku, sa 5,5 na 10 milijardi evra do 2030, uz cilj da udeo fosilnih goriva u potrošnji padne sa 58 na 40 odsto. Italija je na putu povratka ovom izvoru energije: njen donji dom je početkom juna otvorio prostor za ponovno uvođenje nuklearne energije, koju je napustila posle Černobila. Isti smer, različite tačke kako stići do cilja — čista domaća struja kao osnova na koju se zatim prebacuje potrošnja. Samoj Uniji to je tek ambicija: udeo struje u finalnoj potrošnji deceniju stagnira na oko 23 odsto, uz referentni cilj od 32 odsto do 2030. i predlog, još neusvojen, da se podigne na 50 odsto do 2040.
Mreža kao usko grlo
Tu počinje deo o kome se najmanje govori. Električna budućnost ne zavisi od slogana nego od mreže, a mreža je usko grlo. Veliki deo evropske mreže potiče iz vremena poslednje velike elektrifikacije, one posle Drugog svetskog rata, i nije dimenzionisan za talas novih izvora i potrošača. Bugarska je primer smera: zajedno sa Rumunijom, uz evropsko sufinansiranje, do 2032. obnavlja više od hiljadu kilometara vodova. Međutim, u ulaganjima u mrežu i skladištenje Evropa zaostaje za Sjedinjenim Državama i Kinom.
Drugo usko grlo dolazi sa neočekivane strane. Elektrifikacija ne znači samo zamenu goriva strujom, već i nagli rast potražnje, a najveći novi potrošači su data centri. Na nedavnoj konferenciji Power & Energy Masters Fran Naglić iz PwC Hrvatska podsetio je da su u Sjedinjenim Državama ulaganja povezana sa veštačkom inteligencijom u samo tri tromesečja prošle godine doprinela skoro 40 odsto rasta BDP-a, dok evropsko tržište koče upravo dostupnost energije, kapacitet mreže i spore procedure.
Izvor: Energetika
