Vlada Republike Srbije odlučila je da Muzej Nikole Tesle iz sadašnje zgrade u Krunskoj ulici u Beogradu bude preseljen u zgradu Termoelektrane Snaga i svetlost u beogradskoj Marini Dorćol koja, kako je navedeno u saopštenju Ministarstvo kulture i informisanja, u potpunosti odgovara potrebama ovog muzeja.

Ova izuzetno značajna ustanova kulture, koja čuva najveću zbirku dokumenata o životu i radu Nikole Tesle, na ovaj način dobiće adekvatan prostor kako bi nastavila sa promovisanjem lika i dela jednog od najvećih umova 20. veka.

Pokretna kulturna dobra vezana za život i delo Nikole Tesle, koja čine zbirni fond Muzeja, razvrstavaju se na način koji omogućava pravilno obavljanje propisanih poslova zaštite kulturnih dobara i savremenu muzeološku prezentaciju muzejskih zbirki.

To su zbirke predmeta iz oblasti elektrotehnike, mašinstva, hemijske tehnologije, sitnih tehničkih predmeta, ličnih predmeta Nikole Tesle, likovne i primenjene umetnosti iz zaostavštine Nikole Tesle, memorijalnih predmeta, kao i zbirka likovne i primenjene umetnosti Muzeja Nikole Tesle.

Muzej Nikole Tesle postao je 21. maja 2020. godine republička ustanova kulture.

Kulturno dobro

Termoelektrana Snaga i svetlost je sagrađena na desnoj obali Dunava u periodu od 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela. Sastoji se iz zgrade Elektrane, portalnog krana sa rukavcem, pumpne stanice i filterskog postrojenja, navedeno je u Katalogu nepokretnih kulturnih dobara na području grada Beograda (Izvor: beogradskonasledje.rs).

Termoelektrana Snaga i svetlost u izgradnji 1931. kolekcija M. Jurišića

Zgrada Elektrane je objekat kubične forme u okviru koje se izdvajaju tri celine: hala kotlarnice, mašinska sala i komandno-šalterska sala. Portalni kran sa rukavcem predstavlja veliku mostnu, rešetkastu konstrukciju. Kreće se dužinom rukavca od pumpne stanice do Dunava (140 m) pomoću dva sopstvena elektromotora po šinama položenim uz Elektranu i rukavac. Pumpna stanica sa unutrašnjim instalacijama sa pumpama i cevovodima i filtersko postrojenje sa bazenima za filtraciju nalaze se na kraju rukavca.

Arhitektura Termoelektrane odražava modernistička shvatanja, aktuelna za evropsku graditeljsku produkciju međuratnog perioda. Primena savremenih materijala, čelika i stakla, bezornamentalne ravne zidne površine, stavljanje funkcije objekta u prvi plan, kao i jednostavni geometrijski oblici volumena zgrade, ukazuju na uticaje Bauhaus stila. Termoelektrana Snaga i svetlost zauzima značajno mesto u društvenoj i graditeljskoj prošlosti Beograda. Njanom izgradnjom po prvi put se koristila niskonaponska distributivna mreža za napajanje naizmeničnom strujom, a potom je između dva svetska rata značajno doprinela unapređenju elektroenergetskog sistema grada. Elektrifikacija Beograda omogućila je primenu novih tehničkih i tehnoloških dostignuća u saobraćaju i telekomunikacijama i promenila navike ljudi što je za posledicu imalo i novo socijalno profilisanje gradskog stanovništva.

Sjaj i beda

Ova termoelektrana pored Marine Dorćol radila je od 1932. do pred kraj 1969. godine. Danas je ruševina, podsetio je u svojim pričama o Beogradu novinar/istoričar Zoran Nikolić, navodeći da je ova termocentrala puštena u probni rad 26. novembra 1932. godine. Kapacitet joj je bio tri puta 6.400 kilobata a 1938. godine je povećan za još 12.500 kilovata. Ova, nekada jedna od najvećih elektrana na Balkanu je i posle Drugog svetskog rata bila glavni snabdevač Beograda strujom.

Termocentrala Snaga i svetlost, propali simbol industrijalizacije, 2017. foto: Starogradski.com

Propali projekat rekonstrukcije

U ovom veku bilo je ideja o rekonstrukciji Marine Dorćol.

Na portalu spacebook.rs kolektiva iz Beograda Ministarstvo prostora navedeno je da kompleks dorćolske marine obuhvatala i kompleks stare termocentrale (7,45ha) u okviru koga su objekti stare crpne stanice – osnovni objekat u akvatoriji (u bazenu marine) i objekat na terenu (kog čine Hala kotlarnice, Mašinska sala i Komandno-šalterska sala – u osnovi 2 800 m2), međusobno funkcionalno povezani čeličnom mostovskom konstrukcijom. Sama crpna stanica je van funkcije, kao i objekat na terenu.

Termocentrala Snaga i svetlost, Pumpna stanica i filtersko postrojenje, fotografija iz 2007. godine / beogradskonasledje.rs

U vazdušnom prostoru dominira konstrukcija krana koji natkriljuje prostor marine do polovine bazena, postavljenog na šinama u granici kompleksa Stare centrale, u čijoj funkciji je bio. Ukupne dužine 107 m , na visini (računato od tla) oko 13 m, i visinom čelične rešetkaste konstrukcije oko 6 m. Kran i objekti crpne stanice u marini, kao značajni objekti industrijske arhitekture, u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu, se prema Detaljnom planu regulacije iz 2005. godine zadržavaju.

Rešenjem gradonačelnika iz 2006. godine, izraelskom investitoru Engel marina Dorćol d.o.o. dodeljeno je u zakup na 99 godina 2,5 hektara građevinskog zemljišta, kako bi ovaj deo priobalja dobio svoju utvrdu, ali i stambeno-poslovni kompleks od 76.000 kvadrata. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda pokrenula tužbu protiv zakupca Engel marina Dorćol za 1,3 milijarde dinara neplaćenih obaveza. Za osam prethodnih godina, na veoma atraktivnom zemljištu, nije ni cigla postavljena. Čak je skinuta i ograda sa gradilišta. Izvesna kompanija GBES pojavila se u javnosti kao novi vlasnik Engel marine Dorćol i opovrgla tvrđenja ranijih predstavnika da je nije dobijena dozvola za gradnju. Uprava zakupca zemljišta Engel marina Dorćol nestala je bez traga. Na toj adresi, kako se može pročitati u medijima, nema nikog ko bi mogao da govori o sudbini projekta, piše spacebook.rs.

Marina Dorćol – stambeno-poslovni kompleks

Potom je septembra 2019. godine zemljište Marine Dorćol prodato za 32,8 miliona evra, na javnom nadmetanju u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Na licitaciji je učestvovao jedan investitor, koji je za lokaciju od četiri hektara dao ponudu po početnoj procenjenoj tržišnoj vrednosti zemljišta. Kupac ovog, jednog od najatraktivijih zemljišta u prestonici, prodato je firma MD Investment, koja je u vlasništvu poznate češke kompanije Sebre. Oni su najavili gradnju stambeno-poslovnog kompleksa, a otvaranje gradilišta prvobitno je bilo planirano za proleće 2021. godine.

"Pored prihoda od prodatog zemljišta u budžet grada biće uplaćen i doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta, koji će investitoru biti obračunat u postupku pribavljanja građevinske dozvole, a koji će iznositi preko deset miliona evra", izjavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, prenela je TV N1 saopštenje portal Beoinfo.

Vesić je rekao da se prema planu detaljne regulacije lokacija nalazi u zoni predviđenoj za komercijalne delatnosti i stanovanje, a pored ovih objekata, obavezna je i izgradnja uređenih zelenih površina sa drvoredom koje moraju biti u javnom korišćenju.

Na tehničku dokumentaciju za sve objekte i sadržaje koji se budu gradili saglasnost će, prema njegovim rečima, davati Komisija za planove Skupštine Grada Beograda. A budući investitor će morati da se pridržava uslova nadležnih institucija u pogledu zaštite okoline spomenika kulture Termoelektrana Snaga i svetlost, kako se ne bi ugrozile njene vrednosti.

Maksimalna bruto površina objekata koji mogu da se grade na lokaciji je 76.000 kvadratnih metara.

Masterplan Muzeja Nikola Tesla, Foto: Andrej Mišić

Tada je rečeno da će grad Beograd preko Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda obezbediti pristup kompleksu preko dve javne saobraćajnice koje su planirane sa zapadne strane kompleksa, dok će obaveza investitora biti da izgradi sve komunalne instalacije u okviru kompleksa radi povezivanja sa javnom infrastrukturom.

Obaveza investitora biće da rekonstruiše kran stare centrale i crpnu stanicu, kao i da uredi privezište za čamce, koje će potom predati Gradu Beogradu.

Nema detalja u vezi sa rekonstrukcijom

Termoelektrana Snaga i svetlost je za spomenik kulture proglašena 2013. godine i to buduće investitore obavezuje da sačuvaju njenu spoljašnjost, piše Politika navodeći izjavu Ivone Jevtić, direktorke Muzeja Nikola Tesla: “Nemam detalje u vezi sa rekonstrukcijom. Za muzej je važno to da smo dobili veći objekat i da ćemo imati više prostora za izložbe nego što sada posedujemo, 200 kvadratnih metara, u zgradi u Krunskoj ulici. Za nas je to lepa vest.”

Politika, takođe, podseća da je ova odluka usledila sedam meseci pošto su osnivačka prava Muzeja Nikole Tesle odlukom vlade prešla sa grada Beograda na Republiku Srbiju. Ali sve do 24. decembra nije se znalo da li će zdanje Snaga i svetlost postati novi dom slavnog naučnika, jer je i zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice u Savskom amfiteatru bila ozbiljan konkurent staroj električnoj centrali.

Viziju da u Snagu i svetlost bude smešten muzej iz Krunske imao je arhitekta Andrej Mišić, koji je predvideo da u kompleksu od 70.000 kvadratnih metara bude institut Muzej Nikola Tesla kao istraživački centar sa izložbenim, edukativnim prostorima, parkom sa šetalištem i biciklističkim stazama. Ideje je pretočio u magistarski rad koji je 2015. godine odbranio na italijanskom Univerzitetu Politekniko di Milano. Iste godine njegov projekat predstavljen je u Muzeju Nikole Tesle gradskim vlastima, a 2017. tadašnja Vlada Srbije formirala je radnu grupu za realizaciju Teslinog muzeja na Dorćolu. Dve godine kasnije u igru ulazi zgrada Glavne železničke stanice kao novo sedište Tesline zaostavštine. U prvi mah izgledalo je da je to već gotova stvar, samo što država nikako nije mogla da se odluči.

Mišić je svoj projekat predstavio i premijerki Ani Brnabić.

“Razgovor je bio konstruktivan, predstavio sam svoj projekat. Dopao se ljudima iz premijerkinog kabineta koji se bave kreativnim industrijama, podržali su ga i zatražili mi sve materijale koje sam im u međuvremenu poslao. Dogovorili smo se da u dogledno vreme organizujemo sastanak na kojem ću čelnim ljudima zvanično prezentovati svoje ideje”, rekao je Mišić za Politiku.

Snaga i svetlost – budući Muzej Nikole Tesle foto: Andrej Mišić

Zasad nije poznato da li će on biti uključen u projekat rekonstrukcije objekta na Dorćolu, kao ni to pod kojim uslovima i kada bi ona mogla da počne. Obnovom koju je Mišić predvideo bilo bi obuhvaćeno: glavna zgrada elektrane, portalni kran sa rukavcem, upravna zgrada, pumpna stanica i filtersko postrojenje, oplemenjeni parkom i šetalištem.

U javnosti se, međutim, čuju i komentari da bi idejno rešenje za projekat rekonstrukcije stare termocentrale u novi muzej posvećen Nikoli Tesli trebalo potražiti na međunarodnom konkursu.