Mr Nenad Šijaković

Mr Nenad Šijaković

Mr Nenad Šijaković, Magistar elektrotehničkih nauka, radio u Sekretarijatu Energetske Zajednice, na poziciji stručnjaka za elektroenergetske infrastrukturne projekte i energetsku bezbednost, zaposlen u EMS AD na mestu Rikovodioca sektora za medjunarodno regulatorni portfelj projekata. Vođa projekata u nizu domaćih i međunarodnih inicijativa i studija... Istovremeno doktorant na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i doktorant na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Objavio je značajan broj radova na domaćim i stranim konferencijama, kao i u međunarodnim časopisima.

50 nijansi zelene – ugalj kao OIE

Kako razumeti vesti koje često u medijima možemo čuti poslednjih dana: „Nemačka Vlada ponovo otvara zatvorene termoelektrane na ugalj“? . U procesu toliko izvikane dekarbonizacije, energetske tranzicije… u sklopu navodne borbe protiv klimatskih promena Nemačka, kao ni Italija, V. Britanija i mnoge druge velike evropske države, nisu nikada u potpunosti ugasile svoje termoelektrane na ugalj. Njihovi zeleni su izgleda neke posebne nijanse zelene. One nijanse kojima je, izgleda, mnogo preča bitka sa „istočnim neprijateljima”, od bitke sa „klimatskim promenama”!

Čitaj Još »

Srbija zelenija od zelenih u EU

Srbija ima veći udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj bruto potrošnji energije u svim sektorima, od 18 EU članica, zaključno sa 2020. godinom. Srbija je na ovom polju sa udelom OIE u ukupnoj potrošnji energije od 26.3% u sektorima transporta, grejanja-hlađenja i električne energije ispred cele Evropske unije, u kojoj je prosek tog udela 22.1 %, navodi se u izveštaju Eurostata, kancelarije EU zadužene za statistiku.

Čitaj Još »

Domaćinski model dekarbonizacije elektroenergetskog sistema u Sloveniji

Tokom narednih deset godina Slovenija planira, slovom i brojem, dodatnih 0 MW iz vetra i 0 MW iz solara na prenosnom sistemu, odnosno ne planira uopšte instalaciju velikih varijabilnih centralizovanih OIE iz vetra i solara. Takođe, ne planiraju varijabilne OIE uopšte na prenosom sistemu. Kreatori naše energetske politike bi trebalo da se zamisle i iskoriste slovenački model kao odličan primer nacionalno orjentisanog pristupa dekarbonizaciji, posebno u sektoru elektroenergetike.

Čitaj Još »

Probudimo se dok još držimo prekidač u svojim rukama

To što i dalje, kao država, imamo kontrolu nad svojim elektroenergetskim sistemom možemo zahvaliti isključivo prirodnom bogatstvu, koje se ogleda u ležištima uglja i vodnim potencijalima. U toku je neokolonizacije našeg regiona u oblasti energetike, posebno elektroenergetike, kroz dezinformacije i tendenciozno izveštavanje. Trenutkom završetka navedenog preuzimanja prestaće i bilo kakvo dalje pominjanje ekoloških problema i borbe protiv danas satanizovanih industrijskih postrojenja – termoelektrana na ugalj.

Čitaj Još »

Evropski danak pogrešnom konceptu energetske tranzicije

Sprega gasnog i elektro sektora, uspostavljena zbog integracije OIE, ovih dana mnogo košta Evropu. Cena integracije OIE jeste niz nestašica, energetskih inflacija i delimičnih i potpunih raspada sistema u kojima će deo kontinenta ili čitav kontinent ostajati bez električne energije po jedan ili više dana u zavisnoti od težine raspada I njegove geografske obuhvaćenosti.

Čitaj Još »
miks centralizovane i distribuirane proizvodnje energije

Optimalan miks centralizovane i distribuirane proizvodnje energije

Idealan, domaćinski spoj bi glasio ovako: veliki centralizovani kontrolabilni kapaciteti za proizvodnju električne energije i toplote: termoelektrane, hidroelektrane i toplane, koje funkcionišu kao komunalni servis stanovništva u vlasništvu i pod kontrolom države, i po mogućstvu bazirane maksimalno na domaćim energetskim resursima, kao i visoko distribuirana proizvodnja električne i toplotne energije iz Sunca i vetra, idealno u vlasništvu sopstvenog stanovništva.

Čitaj Još »
Klimatske promene

Klimatske promene i pravedna tranzicija – moj ugao

Pitanje je zašto bismo danas svi morali podjedako da plaćamo ceh za sve do sada učinjeno, kada je reč o eksploataciji prirodnih resursa i ugrožavanja klimatskog poretka. Velike ekonomije, bivše kolonijalne sile, trebalo bi da podnesu najveći teret u pravednoj tranziciji. Sačuvati nacionalni elektroenergetski sistem i nezavisnost na polju elektroenergetike, korišćenjem sopstvenih prirodnih resursa, a pod kontrolom nacionalnih kompanija, jeste generacijsko pitanje današnjice.

Čitaj Još »

Humanost važnija od tržišta – zarada kao moto današnje energetike – zamka koju moramo izbeći

Energetski sistemi treba da budu prilagođeni ljudskim potrebama, a ne trci za profitom ili sumnjivim „opštim“ interesima – koji se konstantno menjaju. Tržište bi trebalo da bude samo jedna od alatki, koja je u određenom trenutku i određenom okruženju, zapravo veoma korisna, ali ne i cilj sam po sebi. Cilj treba da bude napredak čoveka i ljudske civilizacije – opšti prosperitet, kroz primenu novih tehnologija i naučnih dostignuća, u cilju olakšavanja svakodnevnog života, kako bi naša planeta bila bolje mesto za život.

Čitaj Još »

Par činjenica o CO2

„… a ako činjenice ne odgovaraju zacrtanoj agendi tim gore po njih”. Zato apelujemo na sagledavanje problema iz više uglova i analiziranje svih mogućih ishoda u svrhu što kvalitetnije pripreme naše male države, našeg regiona, Evrope, ali i čitavog sveta na moguću budućnost, pre svega se fokusirajući na energetiku odnosno energetske potrebe.

Čitaj Još »
Bez uglja nema struje grejanja

Srpska elektroenergetika u nametnutoj tranziciji

Domaći resurs, domaće znanje i domaća proizvodnja, garant su energetske bezbednosti Srbije. U Srbiji još uvek nije, ni u nacrtu, pripremljen objedinjeni energetski i klimatski plan razvoja, koji će definisati budućnost energetike zemlje. Zato se moramo čuvati od hipokrizije i dvostrukih standarda bogatih članica Evropske unije.

Čitaj Još »