Evropska unija je sastavila listu od 34 kritične sirovine. Prema prvim procenama, u Sloveniji nema dovoljno retkih zemnih metala (ili retke zemlje, metala koje se uglavnom nalaze oko Pohorja i Kozjaka), da bi se kopali u ekonomski značajnim razmerama. Retke zemlje su grupa od 17 hemijskih elemenata koji se nalaze na dnu periodnog sistema, plus itrijum i skandijum, piše RTV Slovenija.
Šta ih čini tako vrednim?
Retke zemlje su neophodne za industriju. Na primer, za proizvodnju poluprovodnika, pametnih telefona i električnih automobila. U eri digitalizacije, oni su strateški važno bogatstvo.
Kritične sirovine imaju veći potencijal u našoj zemlji. Poznata su nam nalazišta boksita, zatim, nalazišta rude antimona, nalazišta barita, germanijum se javlja kao primesa u mežičkoj olovno-cinkanoj rudi – to su samo neke od njih. To je objasnio Gorazd Žibret iz Geološkog zavoda Slovenije.
Nekada neželjeni otpad
U bivšoj Jugoslaviji su već rađena opsežna istraživanja, ali današnje kritične sirovine nisu istraživane, jer su se smatrale neželjenim otpadom. One su tek postali važnije sa pojavom elektronike i visokotehnoloških proizvoda modernog doba.
„O ovim sirovinama danas u Sloveniji znamo vrlo malo. Ne možemo odgovoriti da li su te pojave zaista pogodne za ekonomsko rudarenje. U Evropi postoje tri glavna metalogenetska područja: Skandinavija, Pirinejsko poluostrvo i Balkan. Slovenija je na ivici ove druge oblasti i potencijalno bi mogla da postane važan igrač, ali još ne znamo sa sigurnošću, kaže Žibret.
Evropska unija želi da postane nezavisna
Evropska unija trenutno uvozi 98 odsto svojih retkih zemalja iz Kine, što je stavlja u sve ranjiviju poziciju. Prema rečima Miloša Baveca, direktora Geološkog zavoda Slovenije, EU je očigledno bila ubeđena da će zavisnost od inostranih tržišta dugo biti neproblematična, iako je struka odavno upozoravala na mogućnost, moglo bi se reći, stopostotne zavisnosti“,
Od prošle godine je na snazi evropski Zakon o kritičnim sirovinama, koji zahteva od država članica da do maja ove godine pripreme predloge o tome kako će istraživati svoja područja, ali će proći dosta vremena od dobrog upoznavanja terena, do iskopavanja. Pre svega, društvo će morati da se ujedini oko eksploatacije ovih sirovina.
Tržište oko pet milijardi evra
Prema dodatnom objašnjenju koje je Žibret naveo, retke zemlje nisu toliko retke u Zemljinoj kori, u stvari su mnogo češći od, na primer, zlata i platine – česte su otprilike kao olovo ili volfram. Zovu se retke zemlje jer se retko nalaze u obogaćenjima, odnosno u količinama koje su ekonomski značajne.
„Koristimo ih u visokim tehnologijama. To su laseri, ekrani, supermagneti, električna vozila, turbine, katalizatori u nuklearnoj tehnici, medicini, raketnoj tehnici…, naveo je Žibret.
Istakao je stvarnu veličinu tržišta retkih zemlja, koje nije toliko veliko: ove godine se procenjuje na oko pet milijardi evra, a do 2030. godine očekuje se da poraste na oko 10 milijardi. Prema mišljenju ovog eksperta, najprikladniji termin je retkozemni elementi.
