Osnovni supstrat za proizvodnju biogasa biće kukuruzna silaža, silaža raži i mleveno zrno kukuruza. Cilj biogasnog postrojenja je proizvodnja električne energije koja se isporučuje u javnu mrežu, kao i korišćenje toplotne energije, koja nastaje kao prateći proizvod, za interne svrhe.
Evropsko tržište biometana očekuje neujednačen rast u 2026. godini zbog regulatornih izazova i kašnjenja u primeni RED III, dok pomorski sektor ostaje ključni pokretač potražnje. Holandija, Danska i Nemačka prednjače u usklađenosti sa sistemima zasnovanim na smanjenju GHG, dok Francuska i UK zaostaju zbog odlaganja primene politika i ograničenog pristupa tržištima. Sveukupno, biometan ostaje konkurentan kao gorivo niskog ugljeničnog intenziteta, ali kašnjenje u implementaciji i nedostatak podsticaja u nekim zemljama može usporiti rast tržišta.
Srbija ima veliki potencijal za razvoj biometana koji bi smanjio uvoz gasa, doprineo dekarbonizaciji i razvoju lokalne ekonomije. Prema UNDP-u, biometan može zameniti do 16% potrošnje gasa do 2030. i preko 25% do 2050, bez izmene infrastrukture, uz značajne ekološke i ekonomske koristi.
Biogoriva imaju ogroman, ali nedovoljno iskorišćen potencijal – mogu da zadovolje 25% svetske potražnje za gasom, doprinoseći energetskoj bezbednosti, ekonomiji i ekologiji, posebno u zemljama u razvoju. Međutim, biogas i biometan i dalje igraju relativno malu ulogu u globalnom energetskom miksu. Iako osnovne tehnologije postoje već godinama, troškovi proizvodnje biometana ostaju znatno iznad troškova prirodnog gasa na mnogim tržištima.
Putnički saobraćaj u Ljubljani nedavno je dobio prvi autobus koji vozi na biometan. Odakle dolazi ovo gorivo i koliko je ekološki prihvatljivo? Kako objašnjavaju gradske kompanije uključene u proces, sistem određivanja porekla energenta je isti kao i za električnu energiju iz obnovljivih izvora – nemoguće je garantovati da će određeni molekul biometana fizički doći do ciljanog korisnika i na taj način utvrđivati poreklo goriva.
IEA ističe da biogas i biometan imaju ogroman, ali nedovoljno iskorišćen potencijal. Mogu da zadovolje 25% svetske potražnje za gasom, uz koristi za energetsku bezbednost, ekonomiju i ekologiju, posebno u zemljama u razvoju. Administrativne i ekonomske prepreke usporavaju širu primenu.
Britanski maloprodajni lanac Sainsbury’s sarađuje sa prerađivačem otpada RenECO, kako bi otpad od hrane, koji ne može biti doniran ili iskorišćen kao stočna hrana, pretvorio u biogas putem anaerobne digestije. Sainsbury’s planira da biogorivo, dobijeno od otpada od hrane ovog maloprodajnog lanca, koristi za pokretanje 30 kamiona.
S obzirom da stari kontinent ubrzava napore da smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva, gasifikacija se pojavljuje kao obećavajuće rešenje, pretvarajući organske materijale u čistu, obnovljivu energiju, istovremeno podstičući konkurentnost i unapređujući proizvodnju čiste tehnologije. Evropa trenutno ima približno 141 instalaciju za gasifikaciju biomase i otpada i dodatnih 54 projekta u razvoju.
Da bi se obezbedilo da je bioenergija zaista održiva, potrebni su kompleksni sistemi sertifikacije. Sertifikacija se ne odnosi samo na životnu sredinu, već ima za cilj da ograniči kršenje ljudskih prava. Međunarodni sistem sertifikacije održivosti i ugljenika (ISCC) je jedna od najpriznatijih šema sertifikacije za biomasu, biogas i biotečnosti. Sertifikacija podrazumeva izazove, uključujući troškove, složenost lanca snabdevanja i nedostatke u primeni.
Najmanje dve argentinske kompanije planiraju radove na ubrizgavanja biometana u distributivnu mrežu prirodnog gasa, što će značajno smanjiti emisije ugljenika.Trenutno u Argentini radi oko 28 biogasnih postrojenja koja omogućavaju proizvodnju oko 51 MW električne energije, koja obezbeđuju ukupno 370.000 m3 prirodnog gasa dnevno, a u izgradnji su još 24 koja će generisati još 30 MW do 2026.
Biogas i biometan igraju ključnu ulogu u tranziciji Evropske unije (EU) ka održivijoj i ekološki prihvatljivijoj energetskoj budućnosti. EU postavlja ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija gasova staklene bašte, a obnovljivi izvori energije, poput biogasa i biometana, pomažu da se ovi ciljevi ostvare. Proizvodnja biogasa se razvija kroz različite projekte širom Evrope, sa posebnim fokusom na smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i postizanje energetske nezavisnosti. Iako je Srbija u ranim fazama razvoja ove industrije, postoje značajni potencijali za rast, posebno u agrarnim oblastima.
Za svega osam godina kapaciteti za proizvodnju e-metana u Evropi povećani su sa 20 na 449 GW h godišnje.
