Na SEEPEX organizovanom tržištu električne energije u maju 2026. godine biće uvedene negativne cene. Ovo je važan korak u razvoju tržišta i pripremi srpskog tržišta električne energije za integraciju u jedinstveno EU tržište i usklađuje nacionalno zakonodavstvo sa standardima i praksama EU.
Cena električne energije je na visokom nivou širom Evrope, ali grčko tržište sa cenom od skoro 204,82 evra po megavat satu je drugo najskuplje posle Mađarske, gde je prosečna cena iznosila 205 evra po megavat satu. Međutim, veleprodajne cene električne energije na tržištima jugoistočne Evrope su usklađene, ali je prisutan jaz u cenama sa zemljama centralne Evrope ili Skandinavijom, zbog čega je grčka vlada zatražila intervenciju Evropske komisije.
Evropske vlade koje traže načine da pomognu slabim evropskim industrijama, trebalo bi da se usmere na visoke poreze na energiju na kontinentu, koji narušavaju konkurentnost. Mnoge od ovih obaveza nameću države i van kontrole EU. EU priprema mere za podršku industrijama, a proizvođači traže da se svi troškovi koji nisu povezani sa strukturom industrije uklone iz cena energije.
Sada EPS kroz ove nove metodologije može da nudi ne samo fiksnu već i fleksibilne cene komercijalnim kupcima. Na primer, kupac će moći da veže cenu koja prati kretanje cene struje na berzi. Možemo da očekujemo i neki pad cene električne energije. U narednom periodu cena će zavisiti i od toga kakva će biti zima. U svakom slučaju očekujem da će biti dovoljno električne energije – makar se i uvozila. Mada neke srednjoročne i dugoročne prognoze za našu i okolne zemlje ukazuju da možemo doći u situaciju da u pojedinim danima u nekim satima nećemo moći da zadovoljimo svu potrošnju i uz svu našu proizvodnju i uvoz. A najskuplja je struje koje nema, kaže stručnjak za energetiku mr Željko Marković.
Veleprodajna cena električne energije ostaje na uzlaznoj putanji, držeći tako grčko veleprodajno tržište struje čvrsto pozicionirano među najskupljim tržištima u Evropi. Poslednjih meseci prosečna veleprodajna cena struje u Grčkoj neprekidno raste – sa oko 60 evra po megavat-satu u aprilu – na 81 evro u maju, na 99 evra u junu, 135 evra u julu, 130 evra u avgustu i 128 evra po megavatsat u prvih 15 dana septembra.
Od 01. septembra je skuplja električna energija za mala i srednja preduzeća u Federaciji Bosne i Hercgevoine. Početkom avgusta je poskupela električna energija za domaćinstva.
Ko želi da trguje električnom energijom na slobodnom tržištu može da gradi elektrane, ali bez državne pomoći. Privatne investicije u nove proizvodne objekte nikako ne treba sprečavati, naprotiv, treba ih omogućavati i razumnim merama podsticati. U razumne podsticajne mere, međutim, ne može se ubrojiti sistem po kome država garantuje neku cenu privatnim proizvođačima, a istovremeno im dozvoljava da svoju električnu energiju izvezu posredstvom trgovaca na organizovanom tržištu, rekao je za Politiku dr Slobodan Ružić.
U Bugarskoj najavu poskupljenja struje za domaćinstva od dva odsto, od 1. jula, energetski stručnjaci vide kao političku odluku. Poručuju da ovakav stav Saveta ministara, ne samo da neće rešiti problem deficita u Fondu za bezbednost elektroenergetskog sistema, već energetskog regulatora stavlja u ćorsokak. Ostaje opcija sa prihvatanjem poverenja da će na jesen Vlada, ko god da je, pokriti manjak u FSES-u, a nova odluka komisije o ceni će biti takva da neće dozvoliti nagomilavanje dodatnog deficita, smatraju analitičari.
Veliki napori upućuju da je Indija zaista posvećena napuštenju fosilnih goriva, međutim, zemlja se suočava sa političkim preprekama koje bi mogle ozbiljno da ugroze njenu sposobnost da ispuni ključne klimatske ciljeve. To neće biti lako, jer cene struje ne određuje jedno centralno telo, već 28 država ove zemlje i osam kvazidržavnih teritorija Indijske Unije. Centralna vlada u Indiji pokušala je da natera državne vlade da racionalizuju cene električne energije, ali sa ograničenim uspehom, piše Arvind Subramanian.
Za kupovinu električne energije po regulisanim cenama kvalifikovana su pravna lica i samostalni preduzetnici sa manje od 50 zaposlenih i ukupnim godišnjim prihodom manjim od 8 miliona KM, čiji su objekti priključeni na napon manji od 1 kV i čija je potrošnja u prethodnoj godini nije prelazila 50.000 kWh.
Španija i Portugal su prošle godine usvojile sporazum Iberijski izuzetak. Ovaj sporazum se odnosi na činjenicu da bi Španija i Portugal trebalo da budu u mogućnosti da iznesu svoja sopstvena pravila moći prilikom određivanja cene električne energije zbog činjenice da se Pirinejsko poluostrvo (Iberia) istorijski mnogo manje oslanjalo na ruski uvoz gasa, za razliku od ostatka Evrope.
Slovenija je merama Vlade 2022. godine neutralisala cenovni šok od poskupljenja električne energije za domaćinstva. Kada je reč o cenama gasa, državnim merama je udar ublažen, ali ne i otklonjen. Istovremeno, cene za privredu su znatno porasle, ali su i dalje ispod ivoa EU, navodi se u izveštaju Agencije za energetiku Slovenije.
