Povodom Dana čistog vazduha, Srbija, EU i UN istakli su značaj borbe protiv zagađenja. Najavljena su ulaganja u monitoring kvaliteta vazduha, čistiju energiju i održivi razvoj. Srbija se obavezala da do 2035. smanji emisije za preko 40%, usklađujući se s evropskim ekološkim standardima.
Ministarstvo zaštite životne sredine potpisalo je ugovore sa devet lokalnih samouprava za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama. Projekti će poboljšati kvalitet vazduha, a već naredne grejne sezone očekuju se pozitivni efekti. Planirano je da do 2027. bude zamenjeno 200 kotlarnica širom Srbije.
Očekivano, Srbija je na potpuno drugoj strani spektra. Ovo pokazuje novi izveštaj o kvalitetu svetskog vazduha za 2023. godinu koji je izradila kompanija IQAir.
Ideje mogu biti u oblastima Zelene agende za Zapadni Balkan – dekarbonizaciji, smanjenju zagađenja životne sredine sa fokusom na čist vazduh, zaštiti i očuvanju prirode i biološkog diverziteta i uspostavljanje održivih sistema za snabdevanje hranom i ruralni razvoj. Najbolji pristigli predlozi dobiće mentorsku i tehničku podršku za dalji razvoj, dok će za najuspešnije biti obezbeđeno sufinansiranje kako bi bili primenjeni u praksi.
Nedostaci u zvaničnim merenjima zagađenja vazduha iskrivljuju pravu sliku stanja u Srbiji. Ako se vodite zvaničnim izveštajima koje objavljuje SEPA, pravi odgovor je: zagađenje je ili prekomerno, ili ga nema uopšte. Ocena je ili najniža moguća ili najviša moguća, nema ničeg između. Granica prihvatljivosti zagađenja česticama PM 2,5 u Evropi je spuštena na 20 μg/m³, dok Srbija i dalje posmatra „staru“ granicu 25 μg/m³.
U godišnjim izveštajima koje objavljuje Agencija, vazduh se na većem delu teritorije Srbije već deceniju označava kao „čist” iako podaci govore suprotno. Kakvo je pravo stanje?
Cilj je da se termoelektrane, za čije se gašenje u Srbiji lobira, unaprede i sačuvaju, kako bi EPS nastavio da izvozi, a ne da uvozi i skupo plaća kilovate. Nije u interesu ni države niti EPS-a da njihovi rudari i radnici na kopovima udišu ugljenu prašinu ili ugljen-dioksid, već da dele sudbinu potrošača koji žele i tople stanove i čist vazduh.
Upotreba olovnog benzina iskorenjena je širom sveta. To je prekretnica koja će sprečiti više od 1,2 miliona prevremenih smrti i uštedeti svetskim ekonomijama više od 2,4 milijarde dolara godišnje, objavio je u ponedeljak Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).
Zagađenje vazduha u Srbiji i na Balkanu, jedno je od najhitnijih ekoloških i zdravstvenih pitanja koje će dodatno pogoršati efekti klimatskih promena. Ukoliko bismo u Srbiji smanjili emisiju čestica PM2.5 za samo pet odsto, to bi smanjilo stopu prevremene smrtnosti za čak 23 odsto a da bi smo je skoro u potpunosti izbegli treba smanjiti emisiju za samo 20 odsto.
U danima kada je Beograd jedna od prestonica sa najvećim stepenom zagađenja vazduha na svetu treba se podsetiti kako je veliki smog u Londonu 1952. pokrenuo ovaj grad da smanji zagađenje vazduha.
