Činjenica da je porast broja ljudi tokom decenija i vekova uticao na povećanje broja automobila, industrijalizaciju kao i druge ne manje bitne faktore koji su usko povezani i koji su uticali na životnu sredinu i klimatske promene. Pre industrijske revolucije (1760-1840), emisije su bile veoma niske. Sa pronalaskom parne mašine, manufakturna proizvodnja zamenjena je fabričkim radom.
SAD, nakon 30 godina protivljenja osnivanju fonda za „gubitak i štetu“, koji bi trebao da bude usmeren ka siromašnim zemljama koje pate od najgorih uticaja klimatskih promena, signalizirale su da bi njihov dugogodišnji imidž globalnog klimatskog negativca sada trebalo prikovati za novog krivca: Kinu. Kina i mnogi klimatski aktivisti ukazuju na dugu istoriju Amerike kao vodećeg zagađivača ugljenikom.
Objekat opisan kao najveća plutajuća vetroelektrana na svetu proizveo je prvu električnu energiju tokom vikenda. U saopštenju od ponedeljka, predstavnici norveške energetske kompanije Ekvinor koja je poznata po radu u industriji nafte i gasa, saopštili su da je proizvodnja električna energije iz vetroelektrane Hajvind Tampen uspostavljena u nedelju popodne. Procene su da će ova vetroelektrana smanjiti godišnje emisije CO₂ koje emituju platforme Snore i Gullfaks za 200.000 tona.
U svetu postoji više zanimljivih inicijativa da ugalj nastavi da se koristi, ali kao zeleni energent. Japanska firma Osaki KulGen je dovršila integraciju postrojenja sa gorivnim ćelijama sa čvrstim oksidom (SOFC) snage 1,2 MW i u aprilu ove godine započela je ispitivanja. Treća faza uključuje izgradnju postrojenja za utečnjavanje CO2. Inovacije dolaze i iz Sjedinjenih Američkih Država.
Slavne ličnosti, njih desetak, svojim privatnim letilicama ispustile su, u proseku, 3376,64 tona CO2 u pet meseci 2022. godine, što je 482,37 puta više od godišnje emisije CO2 prosečne osobe. Avion Tejlor Svift identifikovan je kao najveći „slavni“ emiter CO2 u ovoj godini, ostvarivši 170 letova od januara, s ukupnim emisijama ugljen-dioksida od preko 8293 metričke tone.
Veštačka fotosinteza, korišćena u novom istraživanju, oponaša prirodan proces pri čemu smanjuje količinu CO2, glavnog uzročnika klimatskih promena, pretvarajući ga u druge korisne supstance. Na osnovu dobijenih rezultata, nastavićemo da gradimo još bolje sisteme za konverziju CO2, sa još manjim uticajem na životnu sredinu, rekao je jedan od istraživača.
Sagorevanje dokazanih svetskih rezervi fosilnih goriva emitovalo bi više emisija koje utiču na globalno zagrevanje planete nego što je emitovano od početka industrijske revolucije pa do sada. To bi dovelo do katastrofalnih posledica prouzrokovanim globalnim zagrevanjem, pokazala je nova analiza. Emitovalo bi se enormnih 3,5 biliona tona gasova sa efektom staklene bašte ako vlade dozvole da se identifikovane rezerve uglja, nafte i gasa izvlače i koriste, prema onome što je opisano kao prva javna baza podataka o proizvodnji fosilnih goriva.
Do sada je urađena trećina građevinskih radova na ekološkoj rekonstrukciji Termoelektrane Pljevlja. Završetak radova planiran je za 15. oktobar 2024. godine. Vrednost radova je oko 60 miliona evra bez PDV-a. Skoro polovina novca biće utrošena na izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. Emisije ugljen-dioksida (CO2) nisu tretirane ekološkom rekonstrukcijom jer je CO2 berzanska roba.
Razvijene nacije vrše pritisak na prašumske nacije u Aziji i Africi da čuvaju svoje drveće. Ali to drveće ima vrednost, oportunitetni trošak onoga što bi te nacije inače stvorile. UN treba da usvoje finansijski mehanizam za kompenzaciju, kako bi države čuvale svoje drveća, odnosno kako bi ono imalo veću vrednost živo nego mrtvo. Prašume su isplativo rešenje za klimatske promene i treba ih poštovati koliko i obnovljive izvore energije.
Polovinom avgusta, uvoz ruskog uglja biće zabranjen u Evropskoj uniji, u okviru sankcija prema Rusiji. Da bi osigurale snabdevanje ovim energentom, evropske zemlje se okreću Južnoj Americi, Kolumbiji i drugim izvorima. U deceniji kada bi dekarbonizacija trebalo da doživi svoj najveći zalet, elektrane na ugalj su se izborile za svoj novi život.
Prijavite se na email:
konferencija@energetskatranzicija.net
ili
redakcija@energijabalkana.net
