Visoke cene prirodnog gasa stvaraju haos na tržištima električne energije. Ekonomija ugljenika, za koju se očekivalo da će doći godinama kasnije je već ovde. Putevi ka postizanju neto nulte emisije do 2050. se prikazuju kao glatke krive na prezentacijama analitičara. Uzburkane cene elektične energije u Evropi podsećaju da će stvarnost biti mnogo drugačija.
Ako EU proizvodi s cenom električne energije od 200 evra/MWh, a u Kini je cena 50 evra/MWh onda će naš proizvod, na samom početku, biti četiri puta skuplji. EU će postati nekonkurentna zbog skupe energije. To će biti tako dok se ne shvati da je važno ulaganje. Ali i da se to mora izjednačiti na celom svetu, kaže hrvatski energetski stručnjak Zoran Miliša.
U Rafineriji nafte Brod završila je izgradnju gasovoda. Naredna faza je izgradnja postrojenja za proizvodnju komprimovanog gasa. Na taj način ćemo dobiti novi proizvod – komprimovani gas koji ćemo realizovati na benzinskim stanicama, kao i drugim potrošačima“, najavio je Anatolij Karaljus, generalni direktor Rafinerije nafte Brod.
Kina ne odustaje od planova za investiranje u elektroenergetski sistem BiH koji se temelji na eksploataciji uglja, uprkos upozorenjima da bi time mogli da se ugroze planovi za smanjenje emisija CO2 i usklađivanje sa politikom Europske unije.
O tome šta nas čeka ove zime sa cenama snabdevanjem ovim ključnim energentima u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa energetičarom Milošem Zdravkovićem.
Visoki zvaničnik Evropske komisije je insistirao na prenošenju „poruke smirenosti“, pošto su cene CO2 po prvi put porasle iznad praga od 60 evra na tržištu ugljenika u EU. Ovim je postavljen novi rekord na EU ETS tržištu ugljenika. To je imalo snažan uticaj na cene električne energije, koje su, takođe, dostigle rekordne vrednosti, dostigavši 140 evra po MWh u trgovanju u sredu (1. septembra). Države članice su izrazile zabrninutost zbog prebrzog rasta cena ugljenika.
Određene fluorescentne i halogene sijalice zabranjene su od srede (1. septembra) pošto nova pravila za ekodizajn i označavanje stupaju na snagu širom Evropske unije. Nova pravila će dovesti do uštede sedam miliona tona ekvivalenta CO2 svake godine do 2030. godine. Sijalice će morati da imaju jednostavniju skalu za prikaz svoje energetske efikasnosti, odnosno prelazak na A-G sistem.
Svedoci smo velikog globalnog interesa za fenomen klimatskih promena, kako dela naučne zajednice, tako i najšire javnosti. Opšti interes za klimatske promene nosi veliku raznovrsnost razumevanja ovog problema u širokom rasponu, od potcenjivanja mogućih posledica do neumerenih katastrofičnih interpretacija. Ovakav nezapamćeni globalni interes za razumevanje mehanizama klimatske dinamike predstavlja normalnu reakciju savremene civilizacije, koja još uvek suštinski zavisi od klime.
Klimatske promene i orijentacija na postizanje cilja o neto nuli štetnih emiisija nameću pitanja: Da li ćemo i dalje moći da letimo? Hoćemo li morati da smanjimo potrošnju mleka i mesa? Da li su ljudi spremni na masovne promene načina života. Neke od odgovora daju analitičari Instituta za globalne promene Tony Blair u studiji o ,,Politički održivom’’ putu ka neto nuli do 2050. godine.
Rumunska Elektrika je ugovorila isporuku električne energije za 2022. godinu sa CE Oltenia po astronomskoj ceni od 560 leja / MWh (113,68 evra). „To je bila jedina ponuda na tržištu“, objašnjava Korina Popesku, izvršna direktorica grupe Elektrika zašto je platila toliku cenu u bilateralnoj trgovini. Još je nejasno po kojim cenama će struju plaćati krajnji potrošači u Rumuniji posle nove godine.
