Nova centralna platforma gasnog polja Dongfang 1-1 ulazi u fazu puštanja u rad, čime Kina napreduje u prvom projektu ubrizgavanja ugljen-dioksida na moru. Postrojenje će omogućiti trajno skladištenje više od milion tona CO2 godišnje i istovremeno doprineti povećanju proizvodnje prirodnog gasa.
Evropska komisija je danas predložila pravila koja obavezuju data centre u Evropi da obelodane koliko efikasno koriste energiju i vodu, usled sve veće zabrinutosti zbog njihove potrošnje resursa.
Kompanijama u Srbiji biće dostupna dodatna podrška u pripremi za zahteve CBAM regulative. Saradnja na promociji IntCO₂ softverskog rešenja ima za cilj da proizvođačima čelika i aluminijuma olakša monitoring, obračun i izveštavanje o emisijama. Prvi stručni skup, posvećen uspostavljanju verifikabilnog sistema za CBAM izveštavanje, biće održan 29. septembra u Kragujevcu.
EPS-u treba omogućiti da bez takse godišnje izveze onu količinu električne energije koliko iznosi ukupna godišnja proizvodnja iz obnovljivih izvora. Dodatno opterećenje predstavlja i domaći porez na CO₂ (4 €/t), što je energetski sektor trošak od oko 100 miliona evra godišnje. A taj porez se ne oduzima od postojeće CBAM takse. EPS zbog svega toga očekuje reviziju pravila u vezi sa CBAM-om, rekao je David Žarković, pomoćnik generalnog direktora EPS na konferenciji OIE Srbija 2026.
Klimatske promene nisu počele industrijskom revolucijom, niti se klima ikada nalazila u stanju potpune ravnoteže. Zemlja je prolazila kroz periode zagrevanja i hlađenja mnogo pre nego što je čovek počeo masovno da sagoreva ugalj, naftu i gas. Ali, iz te činjenice ne sledi zaključak da današnje zagrevanje nema veze sa čovekom. Upravo suprotno. Prirodni mehanizmi objašnjavaju veliki deo klimatske istorije planete, ali nisu dovoljni da objasne brzinu i intenzitet promene koju beležimo od početka industrijske ere.
Plan predviđa ulaganje od pet do šest milijardi dolara u novu hibridnu rafineriju na jugu Izraela, uz zadržavanje domaćih kapaciteta za preradu nafte. Time bi se smanjila zavisnost od uvoza tokom ratova i globalnih kriza, dok bi država istovremeno povećala rezerve goriva i unapredila skladišnu, lučku i uvoznu infrastrukturu.
Novi izveštaj UNEP-a upozorava da će globalno zagrevanje verovatno preći 1,5 °C već do kraja decenije. Aktuelne politike vode ka znatno višem zagrevanju, dok će posledice, poput topljenja ledenih pokrivača, rasta nivoa mora i gubitka ekosistema, trajati vekovima. Zato su neophodni istovremeno brzo smanjenje emisija, prilagođavanje i dugoročne neto-negativne emisije.
Analiza pokazuje da električni automobili u većini scenarija imaju znatno manje emisije CO₂ od vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, iako rezultat zavisi od načina proizvodnje, energetskog miksa i životnog veka vozila. Umesto povratka SUS motorima, autori ukazuju na potrebu da se unaprede proizvodnja baterija i materijala, reciklaža i korišćenje obnovljive energije kako bi se dodatno smanjio ukupni uticaj automobila na klimu.
vropsko tržište zelenih obveznica beleži snažan rast, dok se emisija u SAD smanjuje, što dodatno učvršćuje poziciju evra u finansiranju energetske tranzicije. Tome doprinose evropski standardi održivog finansiranja, ali i potreba za većim ulaganjima u obnovljive izvore, elektroenergetske mreže i energetsku bezbednost.
Paket od deset dokumenata pruža praktične smernice za kompanije izvan EU u vezi sa praćenjem, obračunom i izveštavanjem o emisijama u okviru konačnog perioda CBAM-a. Četiri opšta dokumenta i šest sektorskih vodiča pokrivaju cement, vodonik, đubriva, gvožđe i čelik, aluminijum i električnu energiju, uz fokus na pripremu podataka za verifikaciju.
Endru Pazder je ocenio je da CBAM predstavlja oblik protekcionizma sličan američkim carinama na čelik i aluminijum. Tvrdi da obe mere povećavaju cenu uvoza kako bi zaštitile domaće proizvođače, dok EU istovremeno kritikuje Vašington zbog navodnog kršenja trgovinskog sporazuma.
Primena veštačke inteligencije u energetici mogla bi da donese veće efekte u proizvodnji i upravljanju obnovljivim izvorima, ali istraživanje pokazuje da se taj potencijal lako poništava njenom primenom u industriji fosilnih goriva. Ukoliko se AI bude usvajala sličnom brzinom u oba sektora, produktivnost obnovljivih izvora morala bi da raste najmanje četiri puta brže da bi se ostvario pozitivan klimatski bilans.
