Trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i EU porasla je devet odsto u odnosu na prethodni kvartal, ali je i dalje 14% ispod prošlogodišnjeg nivoa. Troškovi Mehanizma za prekogranično prilagođavanje cena emisije ugljenika (CBAM), uz druge tržišne faktore, utiču na prekograničnu trgovinu i integraciju energetskih tržišta.
COP31 počeo je u Antaliji uz učešće više od 90 svetskih lidera, a u fokusu samita su smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte, finansijska pomoć zemljama pogođenim klimatskim promenama i ubrzavanje energetske tranzicije. Učesnici će pokušati da konkretizuju ranije preuzete klimatske obaveze, dok se očekuju i razgovori o smanjenju emisija metana i povećanju ulaganja u obnovljive izvore energije.
Oksfam upozorava da najbogatiji dvostruko profitiraju od klimatske krize – kroz ulaganja u zagađujuće industrije i kompanije koje zarađuju na saniranju njenih posledica, dok najveći teret snose najsiromašniji. Organizacija traži veće poreze za najimućnije i velike zagađivače, uz ocenu da koncentracija bogatstva i političkog uticaja može da uspori sprovođenje mera za smanjenje emisija.
Niži prihodi, zavisnost od uglja ili život u poplavnom području znače da isti klimatski šok ne pogađa sve podjednako, a takve razlike mogu pojačati i produžiti privredne potrese. Za ECB je presudno da li su ti efekti privremeni ili trajni i koliko se šire kroz privredu, jer od toga zavisi procena rizika po stabilnost cena i finansijsku stabilnost.
Nova centralna platforma gasnog polja Dongfang 1-1 ulazi u fazu puštanja u rad, čime Kina napreduje u prvom projektu ubrizgavanja ugljen-dioksida na moru. Postrojenje će omogućiti trajno skladištenje više od milion tona CO2 godišnje i istovremeno doprineti povećanju proizvodnje prirodnog gasa.
Evropska komisija je danas predložila pravila koja obavezuju data centre u Evropi da obelodane koliko efikasno koriste energiju i vodu, usled sve veće zabrinutosti zbog njihove potrošnje resursa.
Kompanijama u Srbiji biće dostupna dodatna podrška u pripremi za zahteve CBAM regulative. Saradnja na promociji IntCO₂ softverskog rešenja ima za cilj da proizvođačima čelika i aluminijuma olakša monitoring, obračun i izveštavanje o emisijama. Prvi stručni skup, posvećen uspostavljanju verifikabilnog sistema za CBAM izveštavanje, biće održan 29. septembra u Kragujevcu.
EPS-u treba omogućiti da bez takse godišnje izveze onu količinu električne energije koliko iznosi ukupna godišnja proizvodnja iz obnovljivih izvora. Dodatno opterećenje predstavlja i domaći porez na CO₂ (4 €/t), što je energetski sektor trošak od oko 100 miliona evra godišnje. A taj porez se ne oduzima od postojeće CBAM takse. EPS zbog svega toga očekuje reviziju pravila u vezi sa CBAM-om, rekao je David Žarković, pomoćnik generalnog direktora EPS na konferenciji OIE Srbija 2026.
Klimatske promene nisu počele industrijskom revolucijom, niti se klima ikada nalazila u stanju potpune ravnoteže. Zemlja je prolazila kroz periode zagrevanja i hlađenja mnogo pre nego što je čovek počeo masovno da sagoreva ugalj, naftu i gas. Ali, iz te činjenice ne sledi zaključak da današnje zagrevanje nema veze sa čovekom. Upravo suprotno. Prirodni mehanizmi objašnjavaju veliki deo klimatske istorije planete, ali nisu dovoljni da objasne brzinu i intenzitet promene koju beležimo od početka industrijske ere.
Plan predviđa ulaganje od pet do šest milijardi dolara u novu hibridnu rafineriju na jugu Izraela, uz zadržavanje domaćih kapaciteta za preradu nafte. Time bi se smanjila zavisnost od uvoza tokom ratova i globalnih kriza, dok bi država istovremeno povećala rezerve goriva i unapredila skladišnu, lučku i uvoznu infrastrukturu.
Novi izveštaj UNEP-a upozorava da će globalno zagrevanje verovatno preći 1,5 °C već do kraja decenije. Aktuelne politike vode ka znatno višem zagrevanju, dok će posledice, poput topljenja ledenih pokrivača, rasta nivoa mora i gubitka ekosistema, trajati vekovima. Zato su neophodni istovremeno brzo smanjenje emisija, prilagođavanje i dugoročne neto-negativne emisije.
Analiza pokazuje da električni automobili u većini scenarija imaju znatno manje emisije CO₂ od vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, iako rezultat zavisi od načina proizvodnje, energetskog miksa i životnog veka vozila. Umesto povratka SUS motorima, autori ukazuju na potrebu da se unaprede proizvodnja baterija i materijala, reciklaža i korišćenje obnovljive energije kako bi se dodatno smanjio ukupni uticaj automobila na klimu.
