Južna interkonekcija, gasovod dug 236 km, omogućiće BiH pristup neruskim izvorima gasa od 2028. Projekat vodi američka kompanija bliska Trampovom okruženju, uz podršku SAD. EU kritikuje dodelu koncesije bez tendera, dok Vašington kroz energetske i infrastrukturne investicije jača uticaj na Zapadnom Balkanu.
Srbija prednjači u spremnosti za povezivanje sa evropskim tržištem električne energije, ali je cilj da čitav region postane deo evropskog tržišta i da koristimo sve mogućnosti za sigurnije snabdevanje naših građana. Imamo zajednički interes za korišćenje hidropotencijala reke Drine i povezivanje gasnim interekonekcijamna, jer su celom regionu potrebni novi izvori gasa, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović u razgovoru sa kolegama iz Federacije BiH i Republike Srpske.
Nakon sastanka ministra energetike RS Petra Đokića i predstavnika Ambasade SAD u BiH, istočna i južna gasna interkonekcija ponovo su u centru pažnje. Istaknuta je njihova važnost za energetsku stabilnost i diversifikaciju snabdevanja, uz rastući interes američkih investitora, uključujući kompaniju Bechtel.
„Naš fokus u sektoru gasa sada je izgradnja gasne interkonecije sa Severnom Makedonijom, za koju imamo izrađenu studiju izvodljivosti, koja je i za našu i makedonsku deonicu finansirana EU sredstvima. Izgradnjom ove interkonekcije, otvaramo još jedan alternativni pravac za snabdevanje gasom“, kaže ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ističući da je Svetska banka zainteresovana da širi program podrške gasnom sektoru u Srbiji.
Hrvatska je u obnovljive izvore uložila više od četiri milijarde evra. Ministar privrede Hrvatske ističe greške u podsticajima i potrebu optimalnih ulaganja, dok se jača regionalna energetska saradnja kroz gasne interkonekcije i HEP.
Počela je nova faza izgradnje gasne interkonekcije između Severne Makedonije i Grčke dolaskom prvih cevi koje će biti postavljene duž makedonskog dela trase. Projekat ima strateški značaj za energetsku bezbednost, diversifikaciju snabdevanja i povezivanje sa evropskom gasnom mrežom. Gasovod bi trebalo da bude u funkciji 2027. godine.
Ministarka Dubravka Đedović Handanović i ambasador EU Andreas fon Bekerat razgovarali su o diversifikaciji izvora gasa i ulaganjima u energetsku infrastrukturu. Srbija razvija nove gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom uz podršku EU, radi povećanja sigurnosti i stabilnosti snabdevanja energentima.
Bulgartransgaz i Botaš potpisali su sporazum o interkonekciji za tačku Strandja-Malkočlar kojom će biti povezani gasovodni sistemi Bugarske i Turske, što će biti korisno ne samo za ove zemlje već I čitavu Evropu, saopštio je Bulgartransgaz. Mreža za prenos gasa Turske omogućava pristup prirodnom gasu sa lokalnih polja, u Azerbejdžanu, Iranu i sa globalnog LNG tržišta, preko turskih terminala za regasifikaciju.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će u 2024. biti obezbeđeno dovoljno energenata za građane i privredu, da ove godine nisu planirana poskupljenja struje i gasa, kao i da će država nastaviti sa reformama i osnaživanjem Elektroprivrede Srbije i da nema govora o njenoj privatizaciji.
Dogovara se izgradnja gasne konekcije Mokrin – Beograd sa Rumunima, najavio je Predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je takođe najavio i dalje radove na gasifikacije Srbije.
U planu je izgrdnja još jednog pravca snabdevanja Srbije gasom, magistralnog gasovoda za južnu Srbiju, kojim će se obezbediti interkonekcija sa gasovodnim sistemom Republike Severne Makedonije i preduslovi za gasifikaciju gradova i opština južnog Pomoravlja. Dvosmerni magistralni gasovod od Doljevca do granice sa Makedonijom biće dug 146 km.
Rok za završetak cele trase gasovoda između Srbije i Bugarske je oktobar ove godine, a prema najavama iz domaćeg gasnog sektora, očekuje se da će tako i biti. Deo gasne interkonekcije u Srbiji biće dug 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara i projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Bugarska, kao jedna od prvih zemalja koje su pretrpele smanjenje ruskog gasa, nakon što su odbile plaćanje u rubljama, okreće se drugim pravcima snabdevanja, a pokreće i gasne projekte ka postizanju energetske nezavisnosti.
