Inženjeri na Univerzitetu u Sinsinatiju razvili su obećavajući elektrohemijski sistem za pretvaranje štetnih emisija iz hemijskih postrojenja i elektrana u korisne proizvode dok istovremeno pozitivno utiču na klimatske promene.
Istraživači su razvili soj bakterija koji je u stanju da razgradi ugljen-dioksid pretvarajući ga u uobičajeno korišćene, skupe industrijske hemikalije. Ovakav pristup uklanja CO2 iz atmosfere i zaobilazi korišćenje fosilnih goriva za stvaranje ovih hemikalija.
Jedan nov međunarodni instrument, koji hoće da instalira Evropska unija, trebalo bi da doprinese smanjivanju emisije CO2 širom sveta. Reč je o globi koju će EU naplaćivati na svojim granicama, svima koji unose previše CO2.
U Evropi se koristi više od 8.000 hemikalija u proizvodnji materijala koji dolaze u kontakt sa hranom, uključujući ambalažu za hranu, a za mnoge toksičnost nije adekvatno ispitana. Mnoge štetne hemikalije ometaju endokrini sistem i razvoj, utiču na naš nervni i imuni sistem. Zbog načina na koji sada pakujemo hranu, uglavnom kroz jednokratnu, plastičnu ambalažu, ne ugrožavamo samo životnu sredinu i ekosisteme, već i zdravlje.
Čak 64 posto poljoprivrednog zemljišta u 168 zemalja, koje se koristi za proizvodnju prehrambenih useve u opasnosti je od zagađenja pesticidima. Gotovo trećina ovih područja smatra se visoko rizičnim. Naučnici procenjuju da će globalno otopljavanje i porast svetske populacije, uz borbu protiv mogućeg porasta invazija štetočina i nastojanja da se proizvedu veće količine hrane dovesti do povećane upotrebe pesticida.
Plastika, jedan od najvećih zagađivača na svetu, kojem treba stotine godina da se razgradi u prirodi dobila je ekološku konkurenciju. Istraživački tim stvorio je visokokvalitetnu bioplastiku od drvnih nusproizvoda, za koju se nadaju da može rešiti jedno od najvažnijih svetskih pitanja – zaštitu životne sredine.
