Do 2030. godine Beč planira da uloži 100 miliona evra u proširenje sistema daljinskog hlađenja. Kapacitet mreže biće povećan sa 250 na 370 megavata, kako bi se odgovorilo na rastuće potrebe tokom toplotnih talasa. Sistem već snabdeva oko 300 objekata, a među korisnicima su bolnica AKH, Univerzitet u Beču i brojne stambene zgrade.
Sve veća upotreba klima-uređaja dovela je do toga da domaćinstva u EU 2024. potroše 80,4 hiljade teradžula energije za hlađenje, dvostruko više nego 2018. Najveću ukupnu potrošnju imaju Italija, Španija i Grčka, dok Kipar i Malta prednjače po udelu energije koja se troši za hlađenje u odnosu na ukupnu potrošnju energije domaćinstava.
Princip rada je sličan kao kod sistema daljinskog grejanja, piše dr Dejan Ivezić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, a daljinsko hlađenje može biti i 5 do 10 puta efikasnije od tradicionalnih split sistema.
Kako bi zadovoljilo sve veću potrebu za hlađenjem u gradu, bečko preduzeće za snabdevanje energijom Vin Energi (Wien Energie) proširilo je centralu za daljinsko hlađenje na glavnoj železničkoj stanici. Sa 26 megavata rashladne snage, Vin Energi obezbeđuje hlađenje na najprometnijoj stanici u Austriji i brojnim kancelarijama, hotelima, ali i stanovima u okolini. Rashladna snaga odgovara otprilike 7.000 klima uređaja.
„Dugo se smatralo da je voda besplatna, kao nešto što je u potpunosti dostupno u bilo kojoj količini, ali sada otkrivamo da sa klimatskim promenama možemo oskudevati u vodi“ naveo je Stefan Venier direktor Italijanske vodeće kompanije za gasnu infrastrukturu na Ambroseti forumu u Italiji. Nestašica vode i niski vodostaji reka nakon perioda visokih temperatura i značajne suše u Evropi izazvali su probleme u mnogim zemljama, posebno u energetskom sektoru.
Tokom 2019. godine obnovljivi izvori energije činili su 22,1% ukupne potrošnje energije za grejanje i hlađenje u EU, što je duplo više u odnosu na 2004. godinu, kada je za ove potrebe korišćeno 11,7 % zelene energije, objavio je Eurostat.
