Energija Balkana

Početna » klima

klima

Klima između prirodnih ciklusa i ljudskog faktora: šta zaista zagreva planetu

Miloš Zdravković 8. septembar 2026.

Klimatske promene nisu počele industrijskom revolucijom, niti se klima ikada nalazila u stanju potpune ravnoteže. Zemlja je prolazila kroz periode zagrevanja i hlađenja mnogo pre nego što je čovek počeo masovno da sagoreva ugalj, naftu i gas. Ali, iz te činjenice ne sledi zaključak da današnje zagrevanje nema veze sa čovekom. Upravo suprotno. Prirodni mehanizmi objašnjavaju veliki deo klimatske istorije planete, ali nisu dovoljni da objasne brzinu i intenzitet promene koju beležimo od početka industrijske ere.

Glečerska lavina pokrenula bujičnu poplavu u Nepalu, ima poginulih i nestalih

EB 27. avgust 2026.

Bujična poplava u Nepalu, koju je najverovatnije izazvala lavina leda, stenja i zemlje sa glečera, odnela je najmanje osam života, dok se 384 turista vode kao nestala. Stručnjaci upozoravaju da ubrzano topljenje glečera i sve češće ekstremne vremenske pojave povećavaju rizik od ovakvih katastrofa širom himalajskog regiona.

Srbi sa Rusima osvajaju Antarktik: Srbija do 2033. dobija polarnu stanicu

EB 26. maj 2026.

Delegacija Srpskog polarnog naučno-istraživačkog centra učestvovala je na IV međunarodnoj naučno-poslovnoj konferenciji POLAR 2026 u Sankt Peterburgu. Ovaj događaj organizovao je Ruski arktički i antarktički naučno-istraživački institut, jedna od vodećih svetskih institucija u oblasti polarnih istraživanja.

Srbija je 16. maja potrošila sve resurse za ovu godinu

EB 20. maj 2026.

Srbija je ove godine već sredinom maja ušla u ekološki dug, što znači da je potrošila sve prirodne resurse koje može da obnovi tokom godine i ostatak „troši” na račun budućih generacija. Sličan trend beleže i zemlje regiona, pri čemu neke ulaze u dug već tokom aprila, dok se globalno ova granica sve ranije pomera u odnosu na prethodne decenije. Podaci ukazuju na ubrzano iscrpljivanje resursa i potrebu za većim oslanjanjem na održivu ekonomiju, energetsku tranziciju i zaštitu prirodnih resursa.

Zemlje EU dale konačno odobrenje za cilj smanjenja gasova za 90 odsto do 2040.

EB 9. mart 2026.

Savet Evropske unije usvojio je izmene Zakona o klimi kojima se uvodi novi cilj – smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine u odnosu na nivo iz 1990. Time se dodatno učvršćuje put ka klimatskoj neutralnosti EU do 2050, dok je već ranije postavljen cilj smanjenja emisija od najmanje 55 odsto do 2030.

Ekolozi tužili Agenciju iz SAD zbog povlačenja klimatskog nalaza iz 2009.

EB 20. februar 2026.

Koalicija američkih organizacija tužila je Agenciju SAD za zaštitu životne sredine (EPA) zbog povlačenja nalaza iz 2009. da gasovi staklene bašte ugrožavaju zdravlje. Odluku je ozvaničio Donald Tramp, a kritičari tvrde da se time ruši pravni temelj klimatske regulative po Zakonu o čistom vazduhu i otvara prostor za dugotrajne sudske sporove.

Milankovićevi ciklusi i savremene klimatske promene

EB 4. decembar 2025.

Milutin Milanković ušao je u anale svetske nauke ne samo zato što je otkrio zašto se Zemlja zagreva i hladi – već je to uradio decenijama pre nego što su njegove teorije bile potvrđene. Iako ciklusi i danas traju, savremeno globalno zagrevanje napreduje mnogo brže zbog ljudskih emisija CO₂, što nadjačava prirodne procese i sprečava očekivano hlađenje planete.

Demonstranti iz autohtone zajednice blokirali glavni ulaz na konferenciju UN o klimi

EB 17. novembar 2025.

Oko 100 pripadnika autohtone zajednice Munduruku blokiralo je glavni ulaz na COP30 u Belemu, sprečivši ulazak učesnika tokom 90 minuta. Traže sastanak s predsednikom Lulom i odustajanje Brazila od projekata koji, po njihovim rečima, ugrožavaju Amazon. Posle pregovora sa predsednikom konferencije, mirno su se povukli.

COP30 u Brazilu: Hitni pozivi na delovanje protiv klimatske krize bez učešća SAD

EB 11. novembar 2025.

U brazilskom Belenu počela je 30. konferencija UN o klimi (COP30), uz pozive na hitno delovanje protiv globalnog zagrevanja. Šef UN za klimu Sajmon Stil upozorio je na ekonomske i ljudske gubitke zbog neaktivnosti. Konferenciju prati izostanak SAD, nejasni ciljevi EU i teški pregovori o finansiranju mera i zaštiti tropskih šuma.

Fiskalni savet: Srbija kasni u ispunjavanju klimatskih ciljeva, primena CBAM dodatno opterećenje

EB 17. oktobar 2025.

Zbog sporog sprovođenja klimatskih politika, Srbija će se suočiti sa znatnim troškovima kada EU 2026. uvede CBAM mehanizam koji naplaćuje ugljenični otisak izvoznika. Procene Fiskalnog saveta pokazuju da bi obaveze srpske privrede mogle dostići i do 200 miliona evra godišnje do 2030. godine, uz poskupljenje cementa, čelika i drugih proizvoda. Najveći problem predstavljaju zavisnost od lignita i niska energetska efikasnost, zbog čega su emisije u Srbiji višestruko veće nego u EU.

Studija: Ekstremno vreme tokom leta 2025. koštalo Evropu 43 milijarde evra

EB 16. septembar 2025.

Toplotni talasi, suše i poplave koje su obeležile leto 2025. godine prouzrokovale su gubitke od 43 milijarde evra za evropsku ekonomiju, prema danas objavljenoj studiji

Evropa vrši ekonomsko samoubistvo kultom klimatskih promena

EB 25. jul 2025.

EU planira da do 2040. smanji emisije za 90%, uprkos ekonomskim posledicama i malom globalnom uticaju. Politike dovode do rasta cena energije i premeštanja industrije van EU, dok birači sve manje podržavaju ovakve mere.

Izveštaj sa konferencije

KOMEN: ENERGIJA KOJA NAS POVEZUJE

Najava konferencije

CBAM – šta nas čeka posle 1. januara 2026. godine?

Najava foruma

Kako ćemo se grejati naredne zime?

Najava konferencije

Zeleni vodonik – putokaz energetske tranzicije

Newsletter

Najnovije Vesti

Kako ćemo se grejati naredne zime?

8. oktobar 2026.

Kritika predsednika nemačke Bundesbanke: Prazna skladišta povećavaju rizike od inflacije

7. oktobar 2026.

EPS – stub energetske sigurnosti Srbije

7. oktobar 2026.

Predstavnik MRE na obuci za razvoj nuklearne energije

7. oktobar 2026.

Dobra hidrologija smanjila uvoz struje u BiH

7. oktobar 2026.

UNKS priprema izmenu akcizne politike

EU se umešala u spor MOL-a i Hrvatske: Odšteta od 286 miliona evra pod znakom pitanja

7. oktobar 2026.

Zapratite Nas