Projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji ima za cilj da se širom naše zemlje ugase, odnosno uklone iz upotrebe ekološki štetne kotlarnice koje koriste fosilna goriva – ugalj ili mazut. Realizacija ovog projekta doneće višestruke koristi u energetskom i ekološkom sektoru u vidu značajnog smanjenja emisije CO2.
Novim zakonom o zaštiti vazduha definiše se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere, način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite.
Uprkos poboljšanju kvaliteta vazduha u Evropi, postoje gradovi koji i dalje ne ispunjava stroge smernice SZO. Evropska agencija za životnu sredinu upozorava da je zagađenje vazduha i dalje glavni ekološki rizik po zdravlje, te da su potrebne dodatne mere kako bi se dostigli ciljevi do 2030. godine.
Očekivano, Srbija je na potpuno drugoj strani spektra. Ovo pokazuje novi izveštaj o kvalitetu svetskog vazduha za 2023. godinu koji je izradila kompanija IQAir.
Usvajanje novih pravila EU ima za cilj smanjenje zagađenja vazduha, kako bi se postigla čista i zdrava životna sredina, kao i nulto zagađenje vazduha do 2050. godine. Pored planova kvaliteta vazduha, koji su potrebni za one zemlje EU koje prelaze granice, sve države članice će morati da naprave mape puta za kvalitet vazduha do 31. decembra 2028. koje će utvrditi kratkoročne i dugoročne mere za usklađivanje sa novim graničnim vrednostima za 2030. godinu.
U najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) navodi se da je evropska industrija postigla značajan napredak u smanjenju svog uticaja na životnu sredinu. Skoro 80 odsto smanjenja ukupnih eksternih troškova u poslednjoj deceniji dogodilo se u energetskom sektoru. Konkretno, reč je o gašenju, obnovi ili prenameni termoelektrane za proizvodnju električne i toplotne energije.
Pakistan primenio ovu metodu da bi suzbio opasni nivo zagađenja. Praksa, poznata i kao „blueskying“, korišćena je za izazivanje padavina u nekoliko zemalja na Bliskom istoku, kao što je Kina i Indija.
Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi. Vazduh je prozračna smeša prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Međutim, vazduh iznad mnogih gradova je danas mračan i sumoran, a horizont nestaje u izmaglici.
„Po meni ljudi koji se bave javnim zdravljem u razvijenijim zemljama i koji se bave javnim zdravljem kroz problem zagađenja vazduha, ja mislim da oni kad vide da kod nas umre 10 hiljada ljudi godišnje od zagađenja vazduha da se krste i levom i desnom rukom. U tom svetu to je neprihvatljivo veliki broj, to je broj koji treba da bukvalno upali sve alarme da ozbiljno nešto nije u redu“, kaže u intervjuu za CINS profesor Vladimir Đurđević.
Pojavljivanje otrovnog smoga u Delhiju u zimskom periodu više nije novost. On se čak može smatrati godisnjim fenomenom. Da bi uticali na smanjenje zagađenja vazduha, gradski menadžment Delhija je sapštio da će se od ponedeljka 13. novembra primenjivati takozvano „pravilo par-nepar“ nedelju dana. Mandat će omogućiti vozilima sa neparnim registarskim tablicama da voze tokom neparnih datuma, a sa parnim tablicama tokom parnih datuma.
Klimatske promene imaju merljiv uticaj na kvalitet vazduha, a samim tim i na zdravlje ljudi, što znači da se ove dve stvari moraju rešavati zajedno, a ne izolovano, pokazao je izveštaj koji je juče objavila Svetska meteorološka organizacija. Ovaj izveštaj je napravljen na osnovu klimatskih podataka i kvaliteta vazduha u 2022. godini, dok se tekuća 2023. godina smatra još ekstremnijom.
Sve veće zagađenje vazduha može da skrati očekivani životni vek za više od pet godina po osobi u Južnoj Aziji, jednom od najzagađenijih regiona na svetu, navodi se u izveštaju objavljenom u utorak. Izveštaj ukazuje na sve veću opasnost zagađenog vazduha po zdravlje. Smanjenje sadržaja vazdušnih čestica koje oštećuju pluća, poznatih kao PM 2,5 širom sveta na nivoe koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) moglo bi da poveća prosečni životni vek za 2 do 3 godine.
