Energija Balkana

Početna » LNG terminal

LNG terminal

Mađarska odustaje od ruskih nafte i gasa i nada se da će MOL ući u NIS

EB 4. novembar 2026.

Mađarska će od jeseni 2027. prestati da uvozi ruski gas, MOL već traži alternativu ruskoj nafti i radi na pripremi svojih rafinerija za potencijalni uvoz sirove nafte koja nije ruska, preko hrvatskog naftovoda JANAF. U Budimpešti se nadaju da će akvizicija ruskih akcija u NIS biti završena do 11. decembra, a mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je u SAD, gde je sa sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom potpisala deklaraciju o energetici, da je uloga Mola u oblasti sirove nafte odlučujuća u regionu.

Američka kompanija planira LNG terminal u Albaniji

EB 14. septembar 2026.

Memorandum Albanije i američke kompanije Argent LNG otvara mogućnost izgradnje terminala u Valoni kapaciteta do pet miliona tona LNG-a godišnje. Povezivanje sa TAP-om i planiranim Jonsko-jadranskim gasovodom moglo bi da obezbedi novi pravac snabdevanja za zemlje regiona, uključujući BiH, i doprinese diversifikaciji gasne infrastrukture.

Gas u Hrvatskoj mogao bi da poskupi od jeseni

EB 12. maj 2026.

Predsednik Hrvatskog stručnog udruženja za gas Dalibor Pudić upozorio je da bi nakon isteka državnih subvencija 30. septembra cena gasa za domaćinstva mogla porasti. Rast cena energenata utiče i na industriju i hranu, dok Hrvatska uz LNG terminal očekuje sigurnu snabdevenost i dovoljnu popunjenost skladišta do zime.

Povećava se kapacitet hrvatskog LNG terminala

EB 24. april 2025.

LNG Hrvatska povećava kapacitet regasifikacije LNG terminala na maksimalno 6,1 milijardi kubnih metara godišnje a u maju nudi dodatne kapacitete za narednih 15 godina. Ugovor za projekt povećanja kapaciteta ukupne vrednosti 51,1 miliona evra je potpisan 10.04.2025. godine.

Regionalno restrukturiranje otvara put Turskoj ka energetskom liderstvu

EB 1. februar 2025.

Turska se pojavila kao ključni igrač u energetskom pejzažu istočnog Mediterana, usled regionalnih promena izazvanih događajima u Siriji. Mogućnosti povezivanja na sirijsku mrežu arapskih gasovoda mogli bi regionalnim proizvođačima ponuditi održivije rute ka evropskim tržištima. Potencijalno oživljavanje projekta gasovoda Katar-Turkska moglo bi da preoblikuje regionalne tokove energije, prema ekspertu iz vodećih analitičkih centara.

Prve isporuke LNG-a za Bugarsku stižu na terminal u Aleksandropolisu

EB 7. oktobar 2024.

Na novootvorenom gasnom terminalu u Aleksandropolisu, u Grčkoj ,obavljena je prva isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG) Bugarskoj, koja potiče iz Norveške. Komercijalni rad novog objekta počeo je 1. oktobra ove godine – početak gasne 2024/2025. Kapacitet skladišta je 153.500 kubnih metara tečnog prirodnog gasa, a kapacitet regasifikacije do 5,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Rumunija razmatra izgradnju LNG terminala na obali Crnog mora

EB 25. septembar 2024.

Mogućnost izgradnje crnomorskog LNG terminala našla se i u revidiranom obliku rumunskog Nacionalnog integrisanog energetsko-ekološkog plana. Ova investicija, vredna skoro 900 miliona evra, uključila bi izgradnju terminala na obali Crnog mora, izgradnju teleskopskog gasovoda za transport prirodnog gasa Tuzla-Amzaccea-Podisor (308 km) i interkonekciju Nacionalnog sistema za transport prirodnog gasa sa LNG terminalom, kroz izgradnju gasovoda za transport prirodnog gasa u dužini od oko 25 km

Međunarodne kompanije zainteresovane za isporuku LNG-a Bugarskoj sa terminala u Aleksandropolisu

EB 20. septembar 2024.

Na tenderu koji je bugarski gasni operater Bulgargaz objavio 29. avgusta za isporuku 5.000.000 megavat sati (MWh), tečnog prirodnog gasa Bugarskoj, u okviru svog rezervisanog kapaciteta na terminalu u Aleksandrupolisu, učestvuje deset međunarodnih kompanija. Grčki Gastrejd je potvrdio da je početak komercijalnog rada terminala LNG Aleksandropolis planiran za 1. oktobar 2024. godine, nakon uspešnog završetka svih testova.

Pad potražnje usporava evropsku pomamu za LNG-om

EB 17. septembar 2024.

Neposredno nakon početka rusko-ukrajinskog rata u februaru 2022, Evropa je bila svedok brzog rasta izgradnje terminala za tečni prirodni gas (LNG), i to ne samo u centralnoj i istočnoj Evropi. Sa stabilizacijom cena energije i smanjenjem evropske potrošnje gasa, stvara se rizik da LNG terminali postanu skupa i nasukana imovina. Uvoz LNG opao je za 20 procenata u Evropi i 11 procenata u EU, u prvih šest meseci 2024. godine, dok je prosečna stopa iskorišćenosti terminala u EU pala sa 62,8 odsto u prvoj polovini 2023. godine, na 47,2 odsto u istom periodu ove godine.

Početak komercijalnog rada LNG terminala u Aleksandropolisu planiran za 1. oktobar

EB 15. avgust 2024.

Nakon što bude otklonjen tehnički problem nastao prilikom izgradnje cevovoda, infrastruktura LNG terminala (FSRU) u Aleksandropolisu biće spremna za komercijalni rad 1. oktobra. FSRU, vredan 380 miliona evra, počeo je da se gradi početkom 2022. godine i predstavljen je kao važna karika u lancu projekata koji promovišu odvikavanje centralne i jugoistočne Evrope od ruskog gasa. Gasifikovani LNG biće dopreman na tržišta Grčke, Bugarske i šireg regiona, od Rumunije, Srbije i Severne Makedonije, do Mađarske, Moldavije i Ukrajine.

Ruski gas (ne)sapliće razvoj evropske LNG infrastrukture

Vesna Živković Milivojević 12. avgust 2024.

Iako je Evropska unija zacrtala cilj da će prestati da koristi ruski gas do 2027. godine, uvoz ruskog LNG-a u EU u porastao je za sedam odsto prvoj polovini ove godine. U navedenom periodu Francuska je udvostručila uvoz tečnog prirodnog gasa iz Rusije, dok su sledeći najveći uvoznici bili Španija i Belgija. Grčka je jedna od nekoliko zemalja EU koje su pretendovale da budu ključni snabdevač prirodnim gasom za Evropu, ali se ti planovi dovode pod znak pitanja. Ruska proizvodnja gasa je u prvoj polovini 2024. porasla za sedam odsto međugodišnje, a kao glavni razlog se navodi rast izvoza gasa preko gasovoda, kao i izvoza tečnog prirodnog gasa.

Botas upozorava Bulgargaz na moguće posledice zbog neispunjenja ugovornih obaveza

EB 8. avgust 2024.

Povodom zaheva Bulgargaza za reviziju ugovora sa Botasom iz decembra 2022. godine, po kome bugarska kompanija mora da rezerviše kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara godišnje i za to plaća 180 miliona dolara na godišnjem nivou, iako 0,5 milijardi kubnih metara predstavlja višak koji ne može da realizuje, turski gasni operater ne prihvata ponovno pregovore i preti ozbiljnim posledicama ukoloko bugarska strana ne ispoštuje svoje obaveze.

Izveštaj sa konferencije

KOMEN: ENERGIJA KOJA NAS POVEZUJE

Najava konferencije

CBAM – šta nas čeka posle 1. januara 2026. godine?

Izveštaj sa foruma

Kako ćemo se grejati naredne zime?

Najava konferencije

Zeleni vodonik – putokaz energetske tranzicije

Newsletter

Najnovije Vesti

Vlada NIS-u odobrila 66.000 tona sirove nafte iz državnih rezervi

13. novembar 2026.

CG odložila markiranje goriva, Striković traži raskid ugovora

13. novembar 2026.

tanker

COP31: Elektrifikacija pomorskog saobraćaja do 2035.

13. novembar 2026.

Rusija jača poziciju na globalnom tržištu gasa

13. novembar 2026.

Srbija za 20 godina potrošila više od 57 milijardi dolara na uvoz fosilnih goriva

13. novembar 2026.

Samit lidera COP31: Od obećanja do konkretnih akcija

13. novembar 2026.

Zapratite Nas