U posao su uključeni američka državna agencija DFC, investitori iz UAE i Katara, dok bi Tod Boeli i DFC imali većinu u upravnom odboru nove kompanije. Ponuda je u poodmakloj fazi, ali dogovor sa Lukoilom još nije zaključen, dok prethodno dogovorena prodaja međunarodne imovine američkoj investicionoj kompaniji Karlajl čeka odobrenje Vašingtona.
Američki OFAK produžio je do 19. septembra rok za pregovore o prodaji međunarodnog poslovanja ruskog naftnog giganta. Potencijalna transakcija obuhvata i kompaniju Lukoil Montenegro, koja upravlja mrežom od deset benzinskih stanica.
Produženjem roka do 19. septembra potencijalnim kupcima Lukoilove imovine omogućeno je dodatno vreme za završetak transakcija, ali svaki posao i dalje mora pojedinačno da odobri OFAC. Odluka je posebno važna za Bugarsku, gde ruska kompanija poseduje rafineriju Neftochim Burgas i mrežu od oko 500 benzinskih stanica, dok je britanska licenca za četiri Lukoilove kompanije produžena do 29. oktobra 2026. godine.
Američki OFAK produžio je do 25. jula licencu koja omogućava pregovore o prodaji međunarodne imovine Lukoila, uz obavezno pojedinačno odobrenje svake transakcije. Sporazum sa investicionom kompanijom Carlyle i dalje čeka saglasnost, dok su pojedine transakcije, uključujući mrežu benzinskih stanica van Rusije, već odobrene.
Administracija Donalda Trampa nastavila je da odlaže prodaju međunarodne imovine „Lukoila”, vredne oko 22 milijarde dolara, u okviru pritiska na Rusiju tokom pregovora o Ukrajini. Novi rok za energetske kompanije postavljen je do 27. juna, a svi eventualni poslovi moraju biti odobreni od strane američkog Ministarstva finansija i sprovedeni bez direktne isplate ruskoj kompaniji.
Navodni zahtevi ruske kompanije proističu iz intervencije bugarske države u poslovanje nakon imenovanja posebnog upravnika. Početkom godine Lukoil je zapretio pokretanjem arbitražnog postupka protiv Bugarske pred Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICSID), optužujući Sofiju za nezakonito oduzimanje njegove imovine.
Američko Ministarstvo finansija produžilo je licencu Lukoilu za poslovanje izvan Rusije do 29. oktobra, obuhvatajući oko 2.000 pumpi širom sveta. Sankcije uvedene prošle godine podstakle su interes za kupovinu njegove međunarodne imovine.
Veći deo međunarodne imovine ruske naftne kompanije prodat je američkoj investicionoj grupi Karlajl uz odobrenje Vašingtona, dok će poslovanje u Kazahstanu ostati pod kontrolom ruske firme. Transakcija podleže regulatornim odobrenjima i licencama OFAK-a, a kompanija nastavlja pregovore i sa drugim potencijalnim kupcima. Prodaja obuhvata rafinerije, udela u naftnim poljima širom sveta i poslovanje u Srbiji, dok najveći deo ključne imovine u Kazahstanu ostaje u vlasništvu grupe.
Odlukom američkog Ministarstva finansija produžena je važeća licenca koja omogućava transakcije sa kompanijom Lukoil i njenim podružnicama do 28. februara 2026. godine. Time je dozvoljen nastavak pregovora i realizacije ugovora koji se odnose na prodaju i prenos udela u kompaniji Lukoil International GmbH, uprkos postojećim sankcijama. Produženje licence ima za cilj očuvanje kontinuiteta međunarodnog poslovanja i stabilnosti energetskog tržišta.
Naftno polje Zapadna Kurna 2 učestvuje sa oko pola procenta u svetskoj ponudi nafte i sa devet procenata u ukupnoj proizvodnji Iraka, drugog najvećeg proizvođača u OPEK-u posle Saudijske Arabije. Ševron i Kvantum Kapital Grupa žele kupiti Lukolilove strane aktive vredne 22 milijarde dolara.
Licenca je dobijena zbog indikacije da se nešto zaista i radi po pitanju prodaje ruskog vlasništva – bilo bi veliko iznenađenje sada da posao već nije dogovoren. Verovatno nas posle 23. januara očekuje dalje produženje licence sve dok se transakcija ne završi. MOL je svakako bolje rešenje od bankrota i totalne blokade. Pomalo je čudno da se Gazprom, ipak, saglasio da proda udeo MOL-u a ne Srbiji, iako je verovatno mogao da dobije veću cenu od Srbije, kaže za Energiju Balkana Vladan Pavlović, analitičar IPOPEMA Securities.
U regionu, jednostavna, više nema dovoljno prerađivačih kapaciteta. Dakle, nema odakle da se dobave derivati sem putem prekomorskog uvoza. Zašto bi udruženi MOL i NIS prepuštali nekome rafinerijsku maržu i dobit od domaće nafte, kad mogu sami da je imaju, zašto bi prepustili mesto dominantnog igrača u oligopolu, kaže za Energiju Balkana stručnjak za energetsku bezbednost, profesor dr Petar Stanojević, komentarišući opciju da MOL kupi ruske akcije u Naftnoj industriji Srbije i zatovori pančevačku rafineriju.
