Evropska unija zabranjuje izvoz neopasnog plastičnog otpada u zemlje van OECD-a, uključujući BiH, od novembra 2026. do maja 2029. godine. Ova odluka utiče na domaće reciklažne firme, koje će sirovine morati da obezbeđuju iz trećih zemalja ili domaćih izvora.
U ovom tekstu vam predstavljamo deset ekoloških inovacija u građevinarstvu koje će vas ostaviti bez reči. Održiva gradnja postaje osnovni trend u industriji, jer ekološki materijali omogućavaju ne samo očuvanje prirode, već i energetski efikasnu gradnju.
3D štampane mikrofabrike omogućavaju reciklažu plastičnog otpada u visokokvalitetne građevinske proizvode, smanjujući troškove i ubrzavajući proizvodnju. Istovremeno, vodonik kao čista energija dobija na značaju, sa vozilima koja smanjuju zagađenje i troškove goriva. Ove inovacije su predstavljene na Schneider Electric Sydney Innovation Summit-u u Australiji gde su pokazale kako održive tehnologije mogu istovremeno biti isplative i ekološki korisne.
Male novogodišnje odluke mogu doneti velike promene u poboljšanju životne sredine. U tekstu su nabrojane neke od njih, sa kojima možete početi još danas.
Inovativna „plastika koja živi” mogla bi da smanji zagađenje. Kada se baci ova plastika, dolazi do samouništenja. Ključ ubrzanog raspadanja nove plastike leži u tome što ona zapravo sadrži „seme sopstvenog uništenja”, tačnije spore bakterije koja se hrani plastičnim otpadom.
Zemlja, uključujući i njene okeane, već sada guši se u smeću, a pojedini eksperti smatraju da, nakon kamenog, bronzanog i gvozdenog doba, živimo u plastičnom dobu. Ali okeani kriju naše neočekivane saveznike u borbi protiv zagađenja plastikom…
Na Skupštini Ujedinjenih nacija (UN) za zaštitu okoline 2022. godine, svetske nacije su se složile da će do kraja 2024. razviti pravno obvezujući sporazum za rešavanje globalne krize zagađenja plastikom. Ove nedelje u Otavi će se sastati svetski lideri kako bi raspravljali o nacrtu globalnog sporazuma. Razgovori u Otavi će biti najveći do sada, sa oko 3.500 registrovanih učesnika, uključujući lobiste, poslovne lidere, zakonodavce, naučnike i neprofitne organizacije za zaštitu životne sredine.
Kriza izazvana plastičnim otpadom rezultat je ljudskih aktivnosti, a njeno rešavanje zahteva promenu ponašanja, što se može postići samo inicijativama koje uključuju lokalne zajednice. U suprotnom, okean će do 2050. godine imati više plastike nego ribe, a nove bolesti uzrokovane mikroplastikom, već otkrivene u ljudskoj krvi, mogle bi postati uobičajene. Za rešavanje ovog problema potrebni su nam i međunarodni propisi i akcija na lokalnom nivou. Ovo drugo je već u toku i donosi promene.
Grupe za zaštitu životne sredine pozdravile su politički sporazum postignut na nivou EU prošlog meseca o zabrani izvoza otpada unutar i van Evrope, rekavši da se time okončava „kolonijalizam otpada“ iz bogatih zemalja.
Zagađenje plastičnim otpadom podrazumeva nagomilavanje plastičnih predmeta i čestica u životnoj sredini Zemlje koje negativno utiče na ljude, divlje životinje i njihovo stanište. Zbog negativnog efekta, reciklaže i ponovne upotrebe kao i konverzije otpada u energiju, mnoge zemlje su počele da se bave trgovinom plastičnim otpadom kao i otpadom generalno.
Višedecenijski problem nesavesnog odlaganja otpada nije zaobišao ni crnogorske plaže, koje su na kraju ili početku turističke sezone bukvalno zatrpane smećem.
Evropska komisija izdaje posebne preporuke za 18 država članica EU koje su u opasnosti da ne ostvare glavne ciljeve recikliranja za 2025. godinu. Količina proizvedenog ambalažnog otpada stalno raste. Od 2013. do 2020. godine količina ambalažnog otpada nastalog u Evropskoj uniji porasla je za 15 odsto i dostigla skoro 80 miliona tona.
