Zagađenje vazduha česticama PM 2,5 ubija oko 15.000 ljudi godišnje u Srbiji. Prema podacima za 2024. godinu, merna stanica u Starom gradu u Beogradu beležila je prekoračenja smernica SZO gotovo svaki drugi dan. Niti jedna merna stanica u Srbiji ne zadovoljava nove preporuke SZO (5 µg/m³), dok su domaći standardi usvojeni pre 15 godina i dalje drastično blaži, za graničnu vrednost PM 2,5 iznose 25 µg/m³.
„Po meni ljudi koji se bave javnim zdravljem u razvijenijim zemljama i koji se bave javnim zdravljem kroz problem zagađenja vazduha, ja mislim da oni kad vide da kod nas umre 10 hiljada ljudi godišnje od zagađenja vazduha da se krste i levom i desnom rukom. U tom svetu to je neprihvatljivo veliki broj, to je broj koji treba da bukvalno upali sve alarme da ozbiljno nešto nije u redu“, kaže u intervjuu za CINS profesor Vladimir Đurđević.
Nedostaci u zvaničnim merenjima zagađenja vazduha iskrivljuju pravu sliku stanja u Srbiji. Ako se vodite zvaničnim izveštajima koje objavljuje SEPA, pravi odgovor je: zagađenje je ili prekomerno, ili ga nema uopšte. Ocena je ili najniža moguća ili najviša moguća, nema ničeg između. Granica prihvatljivosti zagađenja česticama PM 2,5 u Evropi je spuštena na 20 μg/m³, dok Srbija i dalje posmatra „staru“ granicu 25 μg/m³.
U godišnjim izveštajima koje objavljuje Agencija, vazduh se na većem delu teritorije Srbije već deceniju označava kao „čist” iako podaci govore suprotno. Kakvo je pravo stanje?
Ko je odgovoran za loš kvalitet vazduha: građani, privreda ili institucije? Iz Beogradske otvorene škole poručuju da je neprihvatljiv poziv nadležnih da građani biraju ekološki prihvatljive energente, jer to predstavlja prenošenje odgovornosti za zagađenje vazduha sa donosilaca odluka na građane. Odluke koje nadležno Ministarstvo sprovodi treba da budu više usmerene na podršku merama energetske efikasnosti i merama za smanjenje energetskog siromaštva, a manje na subvencionisanje nabavki električnih i hibridnih automobila.
Umesto u papirnoj formi, što je do sada bila praksa, zagađivači u svim gradovima i opštinama u Srbiji ubuduće će lokalnim samoupravama podatke o svom negativnom uticaju na životnu sredinu dostavljati u digitalnom formatu. Na taj način će biti unapređen kvalitet i povećana količina prikupljenih podataka o zagađivanju vazduha, voda, zemljišta i generisanju otpada na lokalnom nivou. Ovaj projekat će, takođe, obezbediti da i najširoj javnosti budu dostupni podaci o svim izvorima zagađivanja u Srbiji.
