Visok spoljnotrgovinski deficit ugrožava privredu Severne Makedonije. Pored nafte i prirodnog gasa, za koje ne postoje domaći izvori, Makedonija postaje zavisna i od uvoza električne energije. Prosečna stopa rasta nacionalne privrede u protekloj deceniji kretala se između dva i tri odsto. Neophodno je pronaći mehanizme za osvajanje novih tržišta i promenu proizvodne strukture nacionalne privrede.
Cena nafte na svetskim berzama ovih dana je ponovo u porastu, sa nastavkom neizvesnosti u pogledu kretanja cena ostalih energenata. U Regulatornoj komisiji za energetiku S. Makedonije kažu da niko sa sigurnošću ne može da predvidi kada i na kom nivou će se stabilizovati cene, zbog čega je najbolje da zemlja radi na povećanju energetske nezavisnosti.
Iako je gradnja fabrike za električna vozila u Tetovu trebalo da počne za osam nedelja – od 13. avgusta 2022. godine, kada je najavljena, do toga još nije došlo. Pripreme za realizaciju projekta „E – Go“ u kome država mora da obezbedi 33 odsto vrednosti investicije ili oko 45 miliona evra, odvijaju se po planu, poručuju iz nadležnih institucija.
Novoosnovani makedonski operator za prenos prirodnog gasa, Nomagas upravljaće celokupnom prenosnom mrežom u zemlji, uključujući i interkonektivne vodove prema susednim zemljama. Do kraja ove godine trebalo bi da budu puštene u upotrebu nove deonice do Gostivara i do Bitolja, sa prenosnom mrežom koja će pokriti oko 70 odsto ukupne stanovništva u zemlji.
Povodom izbora bugarske kompanije koja je ponudila fiksnu cenu prirodnog gasa, stručna javnost je došla do zaključka da će već januarska kupovina ovog energenta koštati preko milion evra više u odnosu na berzu. Makpetrol je, s druge strane, još pre kraja godine objavio da cena koju je ponudio na poziv ESM nije fiksna, odnosno da će vrlo verovatno biti niža od one koju nudi bugarska kompanija.
Na osnovu izgubljenog spora pred arbitražnim sudom u Parizu, Severna Makedonija mora da plati skoro 21,5 miliona evra bivšoj grčkoj kompaniji Helenik Petroleum. Sud u Parizu odlučio je da šteta od neostvarene godišnje kupovine mazuta, u periodu od 2008. do 2011. godine, iznosi polovinu tražene. Iz Vlade ne isključuju mogućnost daljih pregovora oko novčanog iznosa.
Energetska kriza povećava zagađenje vazduha u urbanim sredinama zbog povratka građana na tradicionalan način grejanja na drva i druge zagađujuće izvore. Podaci sa mernih stanica pokazuju da u većini urbanih područja u zemlji – Skoplju, Štipu, Ohridu, dolazi do većeg nivoa zagađenja od dozvoljenog. Ocenjuje da će ova godina po tom pitanju biti gora u odnosu na prethodne.
Elektroenergetski sistem u zemlji je stabilan i funkcionalan i domaća proizvodnja u potpunosti zadovoljava potrebe građana i malih potrošača koji su na regulisanom tržištu. Tokom proteklog dana i noći proizvedeno 13.089 MWh električne energije, od čega 11.011 MWh iz termoelektrana i 2.078 MWh iz obnovljivih izvora, saopšteno je iz Vlade Severne Makedonije.
Ugovor za isporuku 200 megavata stalnog toka struje iz Bugarske je u fazi finalizacije. Kupovinom transformatora za REK Bitola biće rešena tehnička ograničenja sadašnjih transformatora u Makedoniji. Preko interkonektora u Židilovu od 1. januara će biti omogućena isporuka 30 odsto više gasa od kapaciteta koji trenutno nudi ruski Gasprom.
Helenik Petroleum i Severna Makedonija zatražili su dozvolu za rad naftovoda Skoplje – Solun, posle 13 godina. Produktovod (kako će se ubuduće zvati), je dug 213,5 km, transportnog kapaciteta od 2,5 miliona tona godišnje dizela. Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje transporta naftnih derivata produktovodom odnosi se na period od 35 godina.
