Energetske kompanije dogovorile su prenos Shellovog poslovanja u oblasti kopnenih obnovljivih izvora energije u nekoliko evropskih zemalja. TotalEnergies preuzima projekte solarne i vetroenergije, kao i skladištenja baterija ukupnog kapaciteta četiri gigavata, dok Shell preusmerava ulaganja na druge energetske oblasti.
Obnovljivi izvori obezbedili su 45,5% električne energije EU u prvom kvartalu 2026, više nego godinu ranije (42,7%). Vetar je bio vodeći izvor, ispred hidro i solarne energije. Najveći udeo obnovljive električne energije zabeležen je u Danskoj, Portugalu i Litvaniji, a najmanji u Češkoj, Malti i Slovačkoj.
Ulaganje od 2 biliona dolara u solarnu i vetroenergetiku donelo je skupu struju, nestabilnu mrežu i gotovo nikakvo smanjenje emisija. Da je taj novac otišao u nuklearnu ili gasnu energetiku, svet bi danas imao pouzdaniju, jeftiniju struju i stvarno manje ugljenika — umesto računa od 40 biliona dolara izgubljenog ekonomskog rasta.
Studija Evropske komisije pokazuje da bi solarni paneli na krovovima u EU mogli da pokriju više od polovine potrošnje struje u skoro svim državama članicama, dok je trenutno iskorišćeno svega 10 odsto krovova. Najveći potencijal imaju Francuska i Nemačka.
Tuniski startap Bako Motors razvio je pristupačne električne automobile sa solarnim panelima, koji omogućavaju dodatno punjenje baterija pomoću sunčeve energije i time smanjuju troškove vožnje. Kompanija trenutno nudi dva modela, B-Van i Bee, a planira da proširi proizvodnju i započne izvoz do 2026. godine. Ova inicijativa ima potencijal da doprinese širenju električne mobilnosti u Africi, posebno u regionima gde je pristup struji ograničen.
Beogradska kompanija Solarbelt planira izgradnju dve male solarne elektrane, Tibužde 1 i 2, u okolini Vranja, nakon što je dobila dugoročni zakup parcela u selu Soderce. Javni uvid u urbanistički projekat biće od 23. do 29. septembra, dok je ovo već osma solarna elektrana najavljena u poslednjih godinu dana u tom području.
Sve više poljoprivrednika u Srbiji štedi uz solarne sisteme, a Jordan Kostadinov već osam godina uspešno navodnjava imanje pomoću energije sunca
Leto 2024. oborilo je rekorde u temperaturi i potrošnji struje u Srbiji. Zbog sve češćih toplotnih talasa, klima uređaji troše ogromne količine energije, što stvara nove izazove za elektroenergetski sistem. Uprkos velikom solarnom potencijalu, Srbija još ne koristi dovoljno obnovljive izvore.
Solarno tržište EU beleži prvi pad od 2015, s prognozom od 64,2 GW instaliranih kapaciteta u 2025. godini. Smanjenje rasta ugrožava ciljeve za 2030. godinu. Poseban pad beleže stambene instalacije i cPPA ugovori.
Ukidanje podrške za proizvodnju jeftine solarne i energije vetra u SAD-u, na osnovu velikog lepog zakona, usvojenog 4. jula, prouzrokovaće da cene električne energije koje plaćaju porodice i preduzeća, od kojih se mnogi već bore da plate svoje račune, porastu za čak 18% do 2035. godine. U nekim državama koje naginju republikancima, računi za energiju u domaćinstvima mogli bi da rastu za više od 600 dolara svake godine, prema analizi Energy Innovation, istraživačkog centra za energetsku i klimatsku politiku.
Uprkos istorijskim investicijama u obnovljive izvore energije i obećanjima o neto nultoj emisiji od skoro svake velike ekonomije, globalne emisije ugljenika dostigle su rekordno visok nivo u 2024. godini. Kina, SAD i Indija su tri najveća emitera ugljenika, zajedno čineći više od polovine svetskih emisija. Zabrinjavajući trend se nastavlja.
Kina se obavezala da će dostići vrhunac emisije ugljen-dioksida do 2030. godine i da će postići ugljeničnu neutralnost do 2060. godine. Mnogi stručnjaci veruju da će, zahvaljujući brzom rastu sistema čiste energije, emisije Kine dostići vrhunac pre roka, moguće već ove godine. Sada, dok kineski kreatori politike razvijaju 15. petogodišnji plan, ekonomski i planski dokument koji će utvrditi prioritete za period između 2026. i 2030. godine, analitičari pažljivo prate kako će kineska zelena agenda biti uravnotežena sa društvenim i ekonomskim problemima.
