Iz JP Vojvodinašume apeluju na građane i organizacije da ne preduzimaju samoinicijativne aktivnosti u Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, jer neadekvatna sadnja i unošenje stranih biljnih vrsta mogu dodatno ugroziti osetljiv ekosistem.
Prirodni gas, nafta i nuklearna industrija: Energetski odnosi Mađarske i Srbije mogli bi biti oštećeni na hiljadu načina – nasleđe Viktora Orbana i Aleksandra Vučiča je u rukama novog srpskog rukovodstva, piše mađarski Vilaggazdasag komentarišući da je pitanje posebno osetljivo zbog činjenice da su energetski odnosi postali znatno bliži tokom godina premijerskog mandata Viktora Orbana i predsedništva Aleksandra Vučiča.
Prve cevi za gasnu interkonekciju Srbije i Severne Makedonije isporučene su na teritoriju Srbije, a polaganje bi uskoro trebalo da počne u okolini Vranjske Banje. Projekat vredan 153 miliona evra predviđa godišnji kapacitet od 1,5 milijardi kubnih metara gasa, dok završetak radova zavisi i od rešavanja imovinsko-pravnih pitanja, a očekuje se da Severna Makedonija svoju deonicu završi do kraja 2028. godine.
Investitori širom Balkana planiraju više od 50 gigavata projekata obnovljivih izvora energije, ali razvoj solarnih elektrana i vetroelektrana usporavaju nedovoljni kapaciteti mreže, komplikovane procedure i nedostatak prekograničnih veza. Izgradnja dalekovoda, trafostanica i sistema za skladištenje energije, uz obezbeđivanje pouzdanih uslova za priključenje, biće ključna za realizaciju projekata i efikasnije korišćenje domaćih energetskih resursa.
Nova regionalna grupa okupljaće devet ugovornih strana Energetske zajednice radi razmene podataka o ponudi, potražnji i rezervama nafte, kao i ranog prepoznavanja rizika i koordinacije odgovora na moguće poremećaje u snabdevanju. Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija trenutno imaju rezerve dovoljne za 45 do 50 dana potrošnje, dok je cilj 90 dana, a ostale zemlje pozvane su da ubrzaju uspostavljanje zakonskih okvira i formiranje obaveznih rezervi.
Cene peleta stabilizovale su se tokom poslednje tri nedelje, dok je ponuda trenutno dovoljna na oko 80 odsto stovarišta, uprkos velikoj tražnji i rastu prodaje. Država je poručila proizvođačima i trgovcima da će reagovati na novo poskupljenje, dok se kao razlozi za dosadašnji rast cena navode skuplja struja, gas, dizel i radna snaga, ali i povećana potražnja.
Proizvođači peleta u Crnoj Gori poručili su da se prodaja i isporuka odvijaju, ali da zbog izrazito povećane potražnje može doći do kratkotrajnog čekanja. Iz
Građanima beogradskih opština dostupni su besplatni EKO filteri za individualna ložišta, čija je efikasnost u smanjenju zagađenja procenjena na 40,7 do 51,1 odsto. Filteri koriste nano tehnologiju za zadržavanje dela PM čestica i drugih nečistoća, a cilj programa je smanjenje emisija štetnih materija i poboljšanje kvaliteta vazduha.
Licenca će bugarskoj kompaniji omogućiti da narednih 10 godina posluje na srpskom tržištu prirodnog gasa i učestvuje u veleprodaji. Time Bulgargaz dodatno širi regionalno prisustvo, uz postojeće aktivnosti i pristup gasovodnim sistemima u više zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope.
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina. Skladište gasa u Banatskom Dvoru izgrađeno je 2011. godine sa ruskim Gazpromom, čiji je udeo većinski, 51% dok srpskoj strani pripada 49%.
Projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda u Beogradu trenutno miruje zbog nedostatka novca, dok za prvu fazu, nakon raskida ugovora sa kineskim CMEC-om, još nije zaključen komercijalni ugovor sa francuskim SADE-om. Druga faza, koja predviđa izgradnju postrojenja u Velikom Selu uz angažovanje kompanija SUEZ i Vansi, takođe nije dobila komercijalni ugovor, iako bi realizacija projekta trebalo da omogući prečišćavanje oko 85 odsto otpadnih voda centralnog beogradskog kanalizacionog sistema.
Investicija vredna 113,5 miliona evra obuhvata izgradnju novog 400-kilovoltnog postrojenja u Bajinoj Bašti i ugradnju dva transformatora snage po 400 MVA, čime će se povećati kapacitet i pouzdanost prenosne mreže. Projekat je deo treće sekcije Transbalkanskog koridora, čiji je završetak planiran za 2028. godinu, dok će kompletan koridor doneti Srbiji više od 320 kilometara novih dalekovoda i modernizovane trafostanice.
