Grupa sedam najbogatijih zemalja dala je podršku investiranju u gas, a u svom saopštenju je to nazvala kao „privremenim” korakom dok još pokušavaju da budu nezavisni od ruskog energenta. Međutim, klimatski aktivisti su nezadovoljni donetim odlukama i kažu da bi to mogao da naškodi klimatskim ciljevima u budućnosti.
Evroplјani su kupovali tečni gas uglavnom po tržišnim cenama „na licu mesta“, umesto da su sklapali dugoročne ugovore koje koriste iskusniji kupci poput Kine. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, cena ukupnog uvoza LNG-a se utrostručila se tokom 2022. godine i sada iznosi oko 190 milijardi dolara godišnje.
Projekat povezivanja BiH sa gasnim koridorima je višestruko složen, zato što se kroz njega prepliću ne samo geopolitički interesi SAD, koje žele da prodaju svoj gas u Evropi, zatim, EU, koja želi da diverzifikuje izvore snabdevanja i Rusije, koja nastoji da zadrži postojeći monopol nad BiH i većinom zemalja u ovom delu Evrope, već i zato što bi u BiH svako želeo da se dokopa što većeg dela izdašnog finansijskog kolača.
Blaga zima „spasila“ je Evropu energetske krize, ali otvaranje Kine, ekonomski rast i sve veći apetit za tečnim gasom predstavljaju probleme u najavi za Stari kontinent.
Neće biti mnogo suza za špekulante koji su se nadali velikim zaradama i astronomskim cenama gasa ovog januara. Zapravo, cena u Evropi je na nivou od pre početka ruskog napada na Ukrajinu.
Prvi nemački terminal za tečni gas (LNG) otvoren je u severnoj nemačkoj luci Wilhelmshaven, a kancelar Olaf Šolc je tom prilikom rekao da će taj terminal smanjiti zavisnost Nemačke od ruskog gasa.
QatarEnergy radi na povećanju proizvodnje gasa u uslovima pojačane globalne potražnje, ali ove zime neće u Evropu preusmeravati tečni prirodni gas (LNG) ugovoren s azijskim kupcima, upozorio je u utorak izvršni direktor katarske kompanije.
Nemački kancelar Olaf Šolc nastavlja turneju po Arabijskom poluostrvu. Tamo su energenti koji trebaju Nemačkoj, ali tamo su i zemlje koje nisu baš poznate kao oaze demokratije.
Evropljani već mesecima kupuju gas po paprenim cenama, plaćajući ceh maloj popunjenosti skladišta pred zimsku sezonu, odsustvu dugoročnih ugovora s Rusijom ali i tome što su lakoverno poverovali u tvrdnje Amerike da je ruski gas „iz cevi“ moguće zameniti američkim tečnim gasom.
Malo ko u svetu je očekivao ovako brzu ekspanziju ruskog LNG-a na evropskim i azijskim tržištima, nakon što je sve ukazivalo na ekskluzivno pravo SAD-a, Katara i Australije na širenje upravo tog segmenta biznisa. Rusija, gotovo neprimetno i u tišini, paralelno sa svojim kopnenim gasovodima razvija i svoje LNG projekte velikih kapaciteta i perspektiva. Gas jeste politika, ali je prevashodno biznis.
