Energija Balkana

Početna » termoelektrane

termoelektrane

Neuspešna aukcija rumunske Hidroelektrike

Putniković: Niski vodostaji ugrožavaju energetiku, potrebna štednja struje i vode

EB 4. avgust 2026.

Energetska situacija u Srbiji za sada stabilna i nema najave restrikcija, ali nizak vodostaj Dunava, visoke temperature i povećana potrošnja električne energije nameću pitanje koliko će sistem izdržati bez većeg uvoza. Zbog sve češćih suša, Srbija bi trebalo da razmišlja o menjanju tehnologije i o novim sistemima za hlađenje, kaže Jelica Putniković. Ističe da racionalna potrošnja nije samo pitanje manjih računa, već i toga da li će biti vode i struje za sve.

Ugalj Industrija, rudarstvo, rudarenje Pixabay

Trump najavio ulaganje od 700 miliona dolara u ugalj koristeći ratna ovlašćenja

EB 5. jun 2026.

Najavljeno je ulaganje od 700 miliona dolara u američki sektor uglja, uz korišćenje ratnih ovlašćenja za finansiranje očuvanja i izgradnje termoelektrana, rudnika i izvoznog terminala. Plan se sprovodi u kontekstu rasta cena energije i obuhvata tvrdnje da bi trebalo da stabilizuje troškove za potrošače i ojača energetsku bezbednost SAD.

Zašto koristiti nuklearnu elektranu za dekarbonizaciju pored raspoložive energije sunca i vetra?

Prof. dr Vladimir Stevanović 27. februar 2026.

U Srbiji se godišnje proizvodi oko 22 TWh električne energije u termoelektranama koje kao osnovno gorivo koriste ugalj, čija je ukupna instalisana snaga 4.000 MWe i pri tome se emituje oko 22 miliona tona CO2. Izgradnjom jedne nuklearne elektrane snage 1.200 MWe smanjila bi se emisija CO2 iz termoelektrana za oko 45%, odnosno za oko 10 miliona tona. Ne znači da ne treba u određenom obimu, koji je određen stabilnošću elektroenergetskog sistema, postavljati solarne panele i vetrogeneratore ali, kapaciteti OIE su skuplji i sa kraćim radnim vekom od nuklearnih elektrana. Energetski miks, koji treba da obezbedi dekarbonizaciju postojećih termoelektrana na ugalj svakako obuhvata i nove protočne hidroelektrane i gasne elektrane.

Termoelektrana – ključni element sistema za održavanje života nacije

Mr Nenad Šijaković 8. februar 2026.

Kičma sistema ostaju pouzdane termoelektrane. Jasno je da samo kombinovani elektroenergetski sistem, koji poseduje dovoljno instalisanih kapaciteta ogledanih u termoelektranama za pokrivanje bazne potrošnje i obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja 24/7 tokom cele godine – sa dovoljno visokom marginom sigurnosti snabdevanja, uz primesu mudro osmišljenog dodatka u vidu hidro, vetro i solarnih elektrana, kao i različitih tipova skladišta jeste zaista sistem koji garantuje održavanje života jedne nacije na karatkoročnom i dugoročnom vremenskom horizontu, kao i prosperitet nacije.

Kad je muka ‘ajde struka

Mr Nenad Šijaković 13. oktobar 2025.

Budući nacionalni proizvodni miks mora se temeljiti na nizu veoma zahtevnih tehničkih i ekonomskih studija garantujući ispunjavanje osnovnih kriterijuma nacionalne energetske bezbednosti i obezbeđujući dugoročnu, u meri koliko god moguću, energetsku nezavisnost svih država u okruženju uključujući i Srbiju. Stoga, domaći stručnjaci, strukovna udruženja, državni univerziteti, državni naučni institute… moraju više i jače da se čuju. Za sada se jasno i konzistentno u svim državama okruženja čuje isključivo glas stručnjaka iz operatora sistema, a kako kaže narod, na muci se poznaju junaci, a kad je muka ‘ajde struka.

Kineska proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva dostigla je u julu 11-mesečni maksimum

EB 15. avgust 2025.

U julu je u Kini zabeležen porast proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva, pre svega uglja, usled rekordnih vrućina i rasta potražnje za strujom. Smanjena proizvodnja iz hidroelektrana zbog suše dodatno je povećala oslanjanje na termoelektrane, iako ukupna upotreba fosilnih goriva u 2025. godini beleži pad u odnosu na prošlu. Istovremeno, konkurencija obnovljivih izvora energije, posebno vetra i sunca, nastavlja da jača zahvaljujući investicijama i podsticajima.

Izazovi zelene tranzicije u veku električne energije

EB 19. maj 2025.

Zamena fosilnih goriva u zemljama Zapadnog Balkana – instalisanog kapaciteta oko 6.000 MW – zahteva regionalnu saradnju, ali i podršku evropskih instituacija, kada je u pitanju finansiranje projekata. Ovo je možda i najveći izazov pred nama, jer se potrebne investicije za smanjenje CO2 otiska i izgradnju novih zelenih kapaciteta procenjuju na 15 do 20 milijardi evra. Istovremeno, procene pokazuju da bi se potražnja za električnom energijom mogla udvostručiti. Problem koji treba adresirati uključuje uticaj malih elektrana na mrežu i debalas koji prave, konstatovali su direktori elektroprivreda Zapadnog Balkana na panelu Energetska tranzicija elektroprivreda u regionu Međunarodnog naučno-stručnog foruma „Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji“.

Hrvatska neto uvoznik električne energije u prvom kvartalu

EB 29. april 2025.

U prvom kvartalu 2025. godine, Hrvatska je zabeležila porast potrošnje električne energije za 5,5%, uz pad proizvodnje iz hidroelektrana i termoelektrana. Iako su ostali obnovljivi izvori porasli, zemlja je ponovo postala neto uvoznik struje, sa uvozom od 326 GWh, nasuprot izvozu u istom periodu 2024. godine.

Tramp potpisao uredbu za obnovu industrije uglja u SAD-u

EB 9. april 2025.

Donald Tramp potpisao je uredbu za revitalizaciju industrije uglja, ističući njenu ulogu u energetskoj nezavisnosti i napajanju AI data centara. Uredba predviđa olakšice za rudarenje i termoelektrane, ulaganja u tehnologiju i sprečavanje budućih opoziva odluke.

Za našu zemlju su najbolje termoelektrane na lignit sve dok ima svog uglja

EB 10. mart 2025.

Solarne i vetro elektrane moraju se kombinovati sa baznim i reverzibilnim da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja strujom.

Termoelektrana – čuvar nacionalne bezbednosti

Mr Nenad Šijaković 2. mart 2025.

Moramo biti otvorenih očiju da nas interesi pojedinaca, interesi manjine ne odvedu na put bez povratka, kada je reč o nacionalnim interesima. Da bismo to izbegli ne sme da dođe, čak ni u planskim dokumentima, do gašenja postojećih termoelektrana bez jasno definisanog i opšte prihvaćenog plana ulaska u pogon adekvatnih zamenskih kapaciteta, ogledanih u novim termoelektranama, koje će prethoditi eventualnom izlasku iz pogona postojećih kapaciteta.

Grejanje ili hrana – neprijatan izbor za mnoga evropska domaćinstva

EB 11. decembar 2024.

Odbacivanje pouzdanih energenata u periodu tranzicije, kojima Bugarska trenutno raspolaže, trebalo bi sprovoditi mnogo umerenije, kako domaćinstva ne bi bila izložena izuzetno visokim rizicima nedostatka snabdevanja električnom energijom. Nedostatak zajedničkog pristupa pitanju obnovljivih izvora energije u Evropi pogoršava razlike u cenama struje u zemljama, ali i povećava nivoe energetskog siromaštva – posebno u Jugoistočnoj Evropi, smatraju bugarski stručnjaci.

Izveštaj sa konferencije

KOMEN: ENERGIJA KOJA NAS POVEZUJE

Najava konferencije

CBAM – šta nas čeka posle 1. januara 2026. godine?

Izveštaj sa foruma

Kako ćemo se grejati naredne zime?

Najava konferencije

Zeleni vodonik – putokaz energetske tranzicije

Newsletter

Najnovije Vesti

Tramp na meti kritika zbog dogovora o uvozu ruskog dizela

12. oktobar 2026.

Kristofer Hil za Insajder: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija

12. oktobar 2026.

Šef Rajanera: Kerozina će biti dovoljno, ali će koštati dvostruko više

12. oktobar 2026.

Francuska ukida subvencije za solar, a 235.000 domaćinstava ostaje bez prihoda

12. oktobar 2026.

Trka za supertankerima: zašto trgovci naftom grade sopstvene flote

12. oktobar 2026.

Besent optužio Evropu za licemerje zbog dizela

12. oktobar 2026.

Zapratite Nas