Profesor Aleksandar Anđelković upozorio je da se centar Beograda zagreva znatno brže od okolnih gradova zbog manjka zelenila i betonizacije. Naveo je da grad beleži višestruko više tropskih noći nego ranije i u odnosu na Zagreb, te predložio zaustavljanje prekomerne gradnje i veću sadnju drveća.
Ekstremne vrućine u Evropi postaju strukturni ekonomski rizik zbog rasta toplotnog stresa, nelinearnih gubitaka produktivnosti i slabog prilagođavanja (nizak nivo klimatizacije, staro stanovništvo i neadekvatne zgrade). Posledice uključuju pad BDP-a, investicija i poreznih prihoda, uz rast troškova i rizik stagflacije. Najviše pogađa radnu snagu, budžete i dugoročni rast, uz potrebu sistemskih mera prilagođavanja.
Leto 2024. oborilo je rekorde u temperaturi i potrošnji struje u Srbiji. Zbog sve češćih toplotnih talasa, klima uređaji troše ogromne količine energije, što stvara nove izazove za elektroenergetski sistem. Uprkos velikom solarnom potencijalu, Srbija još ne koristi dovoljno obnovljive izvore.
Profesor Adrian Bejan je, proučavajući tradicionalne krovove u Italiji, otkrio da njihov oblik utiče na zadržavanje toplote. Niži krovovi omogućavaju mirno strujanje vazduha i manji gubitak energije. Istraživanje pokazuje da proporcije krova značajno doprinose energetskoj efikasnosti, što može biti korisno i za savremenu arhitekturu.
Naučnici sa Univerziteta u Bristolu predviđaju da će Zemlja za 250 miliona godina postati neuslovna za život zbog formiranja superkontinenta Pangea Ultima. Ovaj kontinent će zadržavati toplotu, što će dovesti do prosečnih temperatura preko 40°C i ekstremne vlažnosti, otežavajući opstanak sisara. Sudar tektonskih ploča povećaće vulkansku aktivnost i emisiju ugljen-dioksida, dodatno ubrzavajući globalno zagrevanje.
Evropska služba za klimatske promene Kopernikus (C3S) saopštila je da je globalna prosečna temperatura za borealno leto, koja se odnosi na period od juna do avgusta na severnoj hemisferi, najviša zabeležena. Utvrđeno je da za letnje mesece jun, jul i avgust, prosečna izmerena temperatura bila 0,69 stepeni Celzijusa iznad proseka u odnosu na period 1991-2020. Podaci evropske službe C3S, koji prati dnevnu globalnu srednju temperaturu od 1940. godine, dolaze nakon što je od početka godine oboren neviđeni broj nacionalnih toplotnih rekorda.
Ljudi sa nižim prihodima često se bore da žive u optimalnim uslovima, a mnogi žive u prenaseljenim, slabo provetrenim domovima koji nude malo predaha od vrućine. Neki se bore da pristupe adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti, zbog čega je veća verovatnoća da će patiti od stanja koja bi mogla biti pogoršana ekstremnom toplotom, dok drugi rade u sektorima kao što su poljoprivreda i građevinarstvo gde su redovno izloženi visokim temperaturama.
Mart 2024. nastavlja niz obaranja klimatskih rekorda, kako temperature vazduha tako i temperature površine okeana, sa desetim uzastopnim mesecom koji obara rekorde. Iz klimatskog tela za monitoring EU C3S saoptili su je da je mart bio 1,68 stepeni Celzijusa (3,02 Farenhajta) topliji od prosečnog marta između predindustrijskog referentnog perioda od 1850. do 1900. Mart 2024. je bio za 0,1 stepen celzijusa topliji od prethodnog maksimuma zabeleženog u martu 2016.
Rumunija gubi 1.000 hektara obradive zemlje godišnje zbog dezertifikacije (proces pretvaranja zemljišta u pustinju), što će ovu državu, kako su poručili njeni zvaničnici, dovesti do toga da ima sušnu klimu kao Grčka, ukoliko ne preduzme odgovarajuće mere za brzo pošumljavanje. Srbiji nedostaje 10.000 kvadratnih kilometara šuma ili 200 miliona stabala, u cilju ublažavanja klimatskih promena. Naučnici upozoravaju da bi sadnja drveća na pogrešnim mestima mogla da doprinese globalnom zagrevanju.
Pojedini regioni na planeti su posebno ranjivi zbog rasta stanovništva i ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti i zalihama energije, što podriva njihovu otpornost na ekstremne temperature. Toplotni udar ili toplotna iscrpljenost mogu izazvati širok spektar opasnih simptoma, uključujući glavobolju, vrtoglavicu, mučninu gubitak svesti.
Udeo mesečnih prihoda domaćinstava koji odlazi na plaćanje energenata je dostigao rekordne vrednosti u Evropi. Sve veći računi primoravaju domaćinstva da smanje potrošnju energije. Čini se da je kriza u Evropi teža nego u drugim razvijenim ekonomijama.
Koristeći jedinstveni hidrogel, naučnici su kreirali solarni sistem koji omogućava uspešno uzgajanje spanaća koji koristi vodu iz vazduha, dok se proizvodi električna energija. Sistem nudi održivu, jeftinu strategiju za poboljšanje bezbednosti hrane i vode za ljude koji žive u regionima sa suvom klimom.
