Na samitu COP31 u Antaliji svetski lideri pozvali su na snažniju globalnu mobilizaciju, veća ulaganja i pretvaranje klimatskih obećanja u konkretne mere. SMO upozorava da klimatski pokazatelji dostižu rekordne vrednosti, ali ističe da širenje sistema za rano upozoravanje i ulaganja u meteorološka osmatranja mogu značajno smanjiti posledice prirodnih katastrofa.
COP31 počeo je u Antaliji uz učešće više od 90 svetskih lidera, a u fokusu samita su smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte, finansijska pomoć zemljama pogođenim klimatskim promenama i ubrzavanje energetske tranzicije. Učesnici će pokušati da konkretizuju ranije preuzete klimatske obaveze, dok se očekuju i razgovori o smanjenju emisija metana i povećanju ulaganja u obnovljive izvore energije.
Turska nastoji da se pozicionira kao važno energetsko čvorište koje profitira od transporta nafte i gasa, dok istovremeno preuzima ulogu domaćina globalnih klimatskih pregovora. Iako razvija obnovljive izvore energije, njena strategija i dalje daje prednost fosilnim gorivima, što otvara pitanje koliko je posvećena ciljevima klimatske tranzicije.
COP31 označava početak nove ere u globalnom upravljanju klimatskim pitanjima. Razlog za to je što će zemlje na ovom samitu učestvovati sa svojim novim nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC 3.0) za 2035. godinu, navedeno je u najavi COP31, skupa na kojem će biti donete konkretne odluke za rešavanje klimatske krize od 9. do 20. novembra 2026. u Antaliji, u Turskoj.
Hidraulička ispitivanja sistema i opreme primarnog kruga prvog bloka nuklearne elektrane Akuju u Turskoj uspešno su završena, čime su stvoreni uslovi za početak ispitivanja u toplom stanju.
Projekat će biti realizovan na prostoru nekadašnjeg rudarskog odlagališta kod Bugojna, a solarne elektrane Gračanica 1 i 2 imaće ukupnu snagu 50 MWp. Investicija vredna 53 miliona KM trebalo bi da doprinese povećanju udela obnovljivih izvora energije i modernizaciji proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede BiH.
Turska očekuje da prvi reaktor nuklearne elektrane Akuju počne da proizvodi struju do kraja 2026. godine. Sva četiri reaktora trebalo bi da obezbeđuju oko 10 odsto potreba zemlje za električnom energijom, dok Ankara planira još osam reaktora i pregovara sa više država o budućim nuklearnim projektima.
Izgradnja prvog bloka prve turske nuklearne elektrane je završena, a započeta su hladna i topla ispitivanja, koja predstavljaju ključnu fazu procesa puštanja postrojenja u rad, saopštila je ruska državna nuklearna korporacija Rosatom.
Turska planira velika ulaganja u obnovljive izvore energije, mreže i gasnu infrastrukturu do 2035. godine. Nemačke kompanije vide priliku za nove poslove, dok Ankara nastoji da smanji zavisnost od ruskog gasa i učvrsti poziciju regionalnog energetskog čvorišta između Evrope, Azije i Bliskog istoka.
Planirani železnički koridor između Saudijske Arabije, Jordana, Sirije i Turske mogao bi u narednih nekoliko godina da uspostavi novu kopnenu vezu između Persijskog zaliva i Evrope za prevoz robe, energenata i putnika. Najveći infrastrukturni izazov ostaje izgradnja deonice kroz Jordan i Siriju, dok projekat ima i značajan geopolitički značaj jer predstavlja alternativni trgovinski pravac nezavisan od pojedinih postojećih regionalnih ruta.
Mađarska i Turska dogovorile su se da će gas iz Rusije i dalje stizati u Mađarsku, uz garantovan transport preko TurkStreama. Mađarska je ove godine primila 7,5 milijardi kubnih metara gasa i nema druge izvore snabdevanja. Operator gasovoda će preseliti sedište u Mađarsku, a finansijske transakcije neće podleći američkim sankcijama.
Turska državna kompanija Botaš mogla bi od početka 2026. da izvozi gas Srbiji, pod uslovom da ima viškove. Time bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa usred neizvesnih pregovora o novom ugovoru sa Gaspromom. Iako postoje tehnički kapaciteti i povoljne tarife, izvoz zavisi od turske domaće potrošnje, dok Azerbejdžan ne može da poveća isporuke.
