Valjevska toplana prešla je na prirodni gas, a izgrađeno je 14 km gasovodne mreže koja se širi ka više mesnih zajednica. Grad uvodi povoljnosti za priključenje i planira mobilne timove za informisanje građana. Očekuje se smanjenje troškova Toplane i moguće pojeftinjenje grejanja, uz značajno smanjenje aerozagađenja.
U Srbiji zagađenje vazduha godišnje uzrokuje više od 14.000 smrti, uključujući četvrtinu neonatalnih. PM2.5 čestice višestruko prelaze preporuke SZO, što povećava rizik od hroničnih bolesti, prevremenog rođenja i smrtnosti. Stručnjaci upozoravaju na nužnost procene zdravstvenih rizika i bolje kontrole kvaliteta vazduha.
Od 2026. Makedonija uvodi evropska pravila o dekarbonizaciji radi smanjenja emisija CO₂ i industrijskog zagađenja. Najpre će obuhvatiti čeličnu i cementnu industriju. Proces donosi obaveze i troškove, ali i dugoročne koristi – čistiji vazduh, zdraviju životnu sredinu i usklađivanje sa evropskim zelenim standardima.
Ministarstvo zaštite životne sredine potpisalo je ugovore sa devet lokalnih samouprava za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama. Projekti će poboljšati kvalitet vazduha, a već naredne grejne sezone očekuju se pozitivni efekti. Planirano je da do 2027. bude zamenjeno 200 kotlarnica širom Srbije.
Projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji ima za cilj da se širom naše zemlje ugase, odnosno uklone iz upotrebe ekološki štetne kotlarnice koje koriste fosilna goriva – ugalj ili mazut. Realizacija ovog projekta doneće višestruke koristi u energetskom i ekološkom sektoru u vidu značajnog smanjenja emisije CO2.
Ministarka Sara Pavkov pozvala je lokalne samouprave da se do 18. juna 2025. prijave na konkurs za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama. Cilj je unapređenje kvaliteta vazduha. Do sada je zamenjeno 187 kotlarnica, a plan je da ih do 2027. bude ukupno 200 ili više.
Novim zakonom o zaštiti vazduha definiše se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere, način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite.
Uprkos poboljšanju kvaliteta vazduha u Evropi, postoje gradovi koji i dalje ne ispunjava stroge smernice SZO. Evropska agencija za životnu sredinu upozorava da je zagađenje vazduha i dalje glavni ekološki rizik po zdravlje, te da su potrebne dodatne mere kako bi se dostigli ciljevi do 2030. godine.
Izveštaj kompanije IQAir pokazuje da samo sedam zemalja u svetu, uključujući Australiju, Novi Zeland i Estoniju, ispunjava smernice SZO o čistom vazduhu, dok su najzagađenije zemlje Čad, Bangladeš, Pakistan, DR Kongo i Indija. Iako su pojedine zemlje, poput Indije i Kine, smanjile zagađenje, Sarajevo je ostalo najzagađeniji grad u Evropi. Stručnjaci upozoravaju da je zagađeni vazduh drugi najveći faktor rizika za smrt.
Problem zagađenosti vazduha u glavnom gradu Bosne i Hercegovine raste iz godine u godinu a stručnjaci poručuju da se mora sačuvati dašak vetra koji u Sarajevu život znači.
Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi. Vazduh je prozračna smeša prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Međutim, vazduh iznad mnogih gradova je danas mračan i sumoran, a horizont nestaje u izmaglici.
„Po meni ljudi koji se bave javnim zdravljem u razvijenijim zemljama i koji se bave javnim zdravljem kroz problem zagađenja vazduha, ja mislim da oni kad vide da kod nas umre 10 hiljada ljudi godišnje od zagađenja vazduha da se krste i levom i desnom rukom. U tom svetu to je neprihvatljivo veliki broj, to je broj koji treba da bukvalno upali sve alarme da ozbiljno nešto nije u redu“, kaže u intervjuu za CINS profesor Vladimir Đurđević.
