Ovo je važan razvojni projekat za EPCG, ali i za energetsku budućnost Crne Gore. Svaki novi kapacitet koji gradimo, koristeći domaće obnovljive izvore, znači veću energetsku sigurnost i manju zavisnost od tržišnih kretanja“, kazao je Zdravko Dragaš, generalni direktor EPCG po obilasku gradilišta buduće VE Gvozd 2, koji će doneti dodatnih 21 MW instalisane snage i očekivanu godišnju proizvodnju od oko 63 GWh zelene energije.
„Svima nama, ali pre svega državi Srbiji je u interesu da se otklone prepreke i da prvi EPS-ov vetropark u decenijama pred nama proizvodi zelenu energiju“, poručila je ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, koja je sa nemačkom ambasadorkom u Srbiji Anke Konrad i predstavnicima KfW, banke koja je EPS-u dala kredit za VE Kostolac razgovarala o iznalaženju rešenja za problem što ovaj vetropark ne radi, pola godine od završetka radova.
Ulaganje od 2 biliona dolara u solarnu i vetroenergetiku donelo je skupu struju, nestabilnu mrežu i gotovo nikakvo smanjenje emisija. Da je taj novac otišao u nuklearnu ili gasnu energetiku, svet bi danas imao pouzdaniju, jeftiniju struju i stvarno manje ugljenika — umesto računa od 40 biliona dolara izgubljenog ekonomskog rasta.
OIE i dalje su jeftiniji od fosilnih, pokazuje izveštaj IRENA. Vetar i solar prednjače po niskim troškovima, a 91% novih kapaciteta proizvodi struju povoljnije od fosilnih elektrana. Troškovi opadaju zahvaljujući inovacijama i masovnoj proizvodnji, iako geopolitički i regulatorni izazovi i dalje usporavaju brži rast.
Globalni rast skladištenja energije: do 2040. kapaciteti će se uvećati devet puta – ukupni operativni kapacitet baterijskog skladištenja sada iznosi oko 375 GWh, a trend ubrzanog rasta nastavlja se u narednim godinama. U Evropi je 2024. godine instalirano 21,9 GWh sistema za skladištenje energije u baterijama (BESS), čime je ukupna flota baterija u Evropi dostigla 61,1 GWh. Srbija je svoj regulatorni okvir u oblasti energetike usaglasila sa regulativom Evropske unije.
Međunarodni interes za zelene tehnologije raste zahvaljujući projektima poput fabrike Envision u Kini, koja koristi obnovljive izvore energije i veštačku inteligenciju za proizvodnju zelenog vodonika i amonijaka. Ova fabrika, prva na svetu sa relevantnim sertifikatom održivosti, ima kapacitet da do 2028. proizvede 1,5 miliona tona amonijaka godišnje. Uključivanjem globalnih partnera i skalabilnim dizajnom, projekat postaje uzor za industrijsku tranziciju ka nultoj emisiji.
U Kini počeo prenos jednosmerne struje ultravisokog napona iz vetro-sunčane oblasti Sinđijanga do energetski deficitarnog Čongćinga. Projekat jača obnovljive izvore, smanjuje emisije i podržava regionalni razvoj. Više od 36 milijardi kWh godišnje biće preneto, uz značajnu uštedu uglja i emisija CO₂.
Tokom susreta dogovoren je nastavak razgovora sa Ministarstvom energetike i rudarstva kako bi se definisali modeli potencijalne investicije u energetski sistem Crne Gore. Na sastanku je ocenjeno da Crna Gora ima potencijal da bude lider u proizvodnji zelene energije.
Subotica postaje centar inovacija. ElevenEs najavljuje tri giga fabrike. LFP baterije, proizvedene bez nikla i kobalta predstavljaju budućnost zelene energije. One nude trostruku prednost: veću održivost, povećanu bezbednost i niže troškove.
Nuklearna elektrana nije samo izvor struje, nije samo profit, to je inženjersko-industrijski zamajac u Srbiji, naglasio je Slavko Dimović.
Zbog sve veće potrebe za zelenom ali stabilnom energijom, kompanija Google je odlučila da finansira razvoj tri nova nuklearna postrojenja u saradnji sa kompanijom Elementl Power. Projekti će obezbediti snabdevanje električnom energijom za energetski zahtevne data centre, uz smanjenje emisije štetnih gasova. Time se Google pridružuje globalnom trendu među tehnološkim gigantima koji ulažu u nuklearnu energiju kao deo održive digitalne infrastrukture.
U 2025. godini EPS svoju flotu za proizvodnju eektrične energije jača sa 76 megavata iz VE Kostolac i SE Petka. Ono što ove projekte razlikuje od svih drugih OIE je to što se solarna elektrana i vetropark grade na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta Termoelektrane i kopovi Kostolac.
