Prema informacijama iz Regulatorne komisije za energetiku Republike Srpske, svih pet operatora distributivnog sistema (Elektrokrajina Banjaluka, Elektro-Bijeljina, Elektro Doboj, Elektrodistribucija Pale i Elektro-Hercegovina, Trebinje) podnelo je zahtev za odobrenje tarifnih stavova za korišćenje distributivne mreže za 2023. godinu.
Reč je o mrežnoj tarifi u koju su uključeni troškovi prenosne i distributivne mreže. Međutim, odgovor za koliko je traženo povećanje mrežarine – nije stigao.
Zahtevi u fazi pregledanja
„Regulatorna komisija ne može da daje informacije o elementima zahteva, s obzirom da su zahtevi u fazi pregledanja i nije doneta odluka o pokretanju tarifnog postupka. Naime, uz odluku o pokretanju tarifnog postupka, Regulatorna komisija dužna je i da izda obaveštenje za javnost o osnovnim elementima zahteva“, kaže Nada Ćeranić, šef sektora za tarife i tržište u Regulatornoj komisiji za energetiku.
U skladu sa Tarifnom metodologijom, Regulatorna komisija će, kako dodaje Ćeranić, nakon pregleda dostavljenih zahteva i dokumentacije, kao i eventualnih dopuna, doneti odluku o sprovođenju tarifnog postupka i održavanju javnih rasprava, i izdati obaveštenje za javnost. Konačna odluka po zahtevima operatora distributivnog sistema biće doneta do kraja ove godine.
Mrežna delatnost – od opšteg interesa
Na računima koje građani plaćaju za potrošenu električnu energiju, najveće je učešće mrežarine. Ona se obračunava po potrošenim kilovatima i za dvotarifno brojilo kod domaćinstava iznosi 0,0624 KM i 0,0312 KM, te je određen fiksni iznos od 5,66 KM za obračunsku snagu, a iznosi su isti kod svih operatora.
Tako je jedno domaćinstvo iz Banjaluke koje je dobilo račun za april u iznosu od 44,67 KM za troškove mrežarine platilo 25,66 KM (bez PDV). Dakle, mrežarina u računu za električnu energiju učestvuje sa 48,34 odsto.
Stupanjem na snagu Zakona o električnoj energiji, elektrodistributivna preduzeća u sistemu Elektroprivreda RS od 2021. godine deluju kao operatori distributivnog sistema (ODS) koji su odgovorni za razvoj, izgradnju, održavanje i upravljanje distributivnim sistemom.
Delatnost distribucije električne energije, kao netržišna mrežna delatnost od opšteg interesa, u potpunosti je regulisana i prihod ostvaruje iz naknade za korišćenje distributivne mreže i naknade za priključenje na distributivnu mrežu, čiju visinu utvrđuje Regulatorna komisija za energetiku – kažu za u distributivnim preduzećima.
Metodologija
Po Metodologiji Regulatorne komisije, obaveza ODS-ova je da zahtev za sprovođenje tarifnog postupka za utvrđivanje naknade za korišćenje distributivne mreže – podnesu najkasnije do 30. aprila poslednje godine, prethodnog tarifnog perioda.
„Tarifni postupak se sprovodi u cilju utvrđivanja odobrenog prihoda koji distributeri moraju da prikupe naplatom navedenih naknada, kako bi mogli da obavljaju delatnost u skladu sa obavezama propisanim Zakonom. Jedan od ciljeva Zakona o električnoj energiji je obezbeđivanje sigurnog, pouzdanog i efikasnog rada, održavanja i razvoja distributivnog sistema i pružanje propisanog kvaliteta usluga distribucije električne energije. U tom smislu, zakonska obaveza i odgovornost organa upravljanja ODS-a jeste da na bazi objektivnog sagledavanja troškova podnesu zahteve za sprovođenje tarifnog postupka“, dodaju u distributivnim preduzećima.
Reč političara
U poslednje vreme, predstavnici vlasti u Republici Srpskoj često ističu da je struja u Srpskoj najjeftinija i da neće poskupeti. Građanima poručuju da mogu biti „mirni”, barem kada je u pitanju električna energija, odnosno, da računaju na stabilnost u snabdevanju, ali i kada je reč o cenama. Međutim, niko nije spominjao trošak mrežarine, koja se plaća zajedno s električnom energijom.
Izvor: Srpskainfo
