Koliko ga ima, ne zna niko, jer detaljna istraživanja nisu urađena. Međutim, obzirom na to da su rezerve ove rude u svetu ograničene na dve hiljade sto godina, mali balkanski region je pod globalnom lupom, prenosi N1.

Švajcarski Arcore i kanadski Rock Tech zajednički bi vadili litijum iz Lopara, male opštine na Majevici. Već pet godina investitori znaju za bogata nalazišta litijum-magnezijum karbonata, bora i kalijuma na ovoj lokaciji, na severoistoku Bosne i Hercegovine. Za sada su poznate namere, da se litijum kopa u Loparima, a da se prerađuje u Nemačkoj, što će raditi kanadska kompanija. Sve će se koristiti u industriji baterija i automobila od 2026. godine, a mediji prenose da Rock Tech već ima potpisane ugovore sa gigantima poput Mercedesa. Globalna nalazišta su pri kraju, kaže profesorka sa banjalučkog PMF-a.

„Reč je o ogromnoj potrebi za litijum-jonskim baterijama. Prirodne rezerve litijuma, ma kolike one bile, a ograničene su, neće biti dovoljne, očekuje se velika kriza 2100. godine, ukoliko se ove tendencije prelaska na električni automobili i sve druge varijante nastavljaju zamenu fosilnih goriva”, objasnila je profesorica nano hemije sa PMF-a u Banjaluci Suzana Gotovac Atlagić.

Nalazišta magmatske kisele stene

U BiH je sedam lokacija bogatih ovom rudom. Pored Lopara, gde su istraživanja završena, potencijalna nalazišta su magmatske stene od Srpca do Foče.

„Uglavnom magmatske kisele stene. Perspektivna mesta na geološkoj karti smo izdvojili: planina Motajica na severu, Prosara do nje, kompleks magmatskih kiselih stena u reonu Srednje Bosne, pa istok Čajniče, Foča, Goražde i Srebrenica. To su lokaliteti koji su povoljni sa stijenskog aspekta, no svakako provesti istraživanja po pitanju koncentracije litijuma”, rekao je Elvir Babajić, profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Tuzli.

Profesori i u Banjaluci i u Tuzli, Prijedoru ili Sarajevu, znaju onoliko koliko sežu nadležnosti njihovog akademskog rada i istraživanja. Kopanje nije opasno, mogla bi biti prerada, kažu.

Izvor: Nezavisne.com