Snažniji pad uvoza nego izvoza električne energije omogućio je BiH da za prvih šest meseci godine poveća trgovinski suficit u razmeni struje za 74,2 odsto. Stručnjaci ocenjuju da je glavni razlog manja potreba za uvozom zbog povoljne hidrologije i veće proizvodnje hidroelektrana, ali upozoravaju da će konačna slika biti poznata tek nakon završetka godine.
BiH bi mogla da privuče velike investicije u data centre, posebno zbog domaće proizvodnje električne energije, dostupnosti vode i potencijala za razvoj obnovljivih izvora energije. Američki investitori već pokazuju interesovanje za projekte u Republici Srpskoj vredne više stotina miliona dolara, ali njihov razvoj zahteva pažljiv izbor lokacija i rešavanje pitanja uticaja na životnu sredinu, potrošnje struje i vode.
Cene električne energije za domaćinstva u BiH u prvoj polovini godine porasle su 6,5 odsto, dok je za srednje velike poslovne korisnike zabeležen rast od 7,7 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Istovremeno, prosečne cene prirodnog gasa iznosile su 28,4 KM po GJ za domaćinstva i 34,6 KM po GJ za potrošače izvan domaćinstava, sa uračunatim porezima.
sayetak
Nepovoljna hidrologija i problemi u termoenergetskom sektoru dodatno opterećuju Elektroprivredu Republike Srpske, dok se deo manjka u proizvodnji nadoknađuje uvozom električne energije. Iako su Hidroelektrane na Drini premašile plan proizvodnje, slabiji učinak drugih proizvodnih kapaciteta i višemesečni zastoj RiTE Ugljevik ugrožavaju finansijski rezultat ERS-a na kraju godine.
Projekat će biti realizovan na prostoru nekadašnjeg rudarskog odlagališta kod Bugojna, a solarne elektrane Gračanica 1 i 2 imaće ukupnu snagu 50 MWp. Investicija vredna 53 miliona KM trebalo bi da doprinese povećanju udela obnovljivih izvora energije i modernizaciji proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede BiH.
Najveće prepreke za realizaciju projekta trenutno predstavljaju nerešeno pitanje državne imovine, model finansiranja i činjenica da međunarodni sporazum između BiH i Hrvatske još nije ratifikovan. Iako su iz Vlade FBiH ranije najavljivali skoro potpisivanje ugovora sa američkom kompanijom AAFS Infrastructure & Energy, konkretni dogovor još nije postignut, dok se kao dodatni izazov nameće obezbeđivanje buduće potrošnje gasa.
Novi sistem treba da unapredi nadzor tržišta goriva i poslovanja benzinskih pumpi u Republici Srpskoj, kao i da omogući transparentnije upravljanje podacima i efikasniju kontrolu. Projekat vredan 6,4 miliona KM trajaće 18 meseci, a obuhvatiće i novu aplikaciju za praćenje cena goriva.
Pregovori o ceni struje za privredu u 2027. godini najavljuju se kao zahtevni, budući da ERS želi maksimalnu cenu dok Privredna komora RS radi na njenom minimiziranju. Račić ističe da kompanije neće prihvatiti da snose troškove viška radne snage i drugih, po njegovoj oceni, suvišnih rashoda javnog preduzeća.
Energetska tranzicija u regionu jugoistočne i istočne evrope ušla je u fazu u kojoj je potrebno preći sa usvajanja planova na njihovo konkretno sprovođenje, uz snažnije oslanjanje na regionalnu saradnju, energetsku efikasnost i pravednu tranziciju. Za realizaciju planiranih mera potrebno je oko 151 milijarda evra, pa će mobilisanje privatnog kapitala biti ključno za finansiranje infrastrukture i tehnologija neophodnih za dekarbonizaciju.
Hidrološke prilike imaju ključan uticaj na obim proizvodnje električne energije iz hidroelektrana u Bosni i Hercegovini, a razlika između izrazito vlažnih i sušnih godina može imati ekonomski efekat od oko 210 miliona evra godišnje, pokazuje analiza energetskog stručnjaka i predsednika BH K CIGRE Zijada Bajramovića.
Dugotrajan toplotni talas i manjak padavina smanjili su proizvodnju hidroelektrana i nivo akumulacije HE Jablanica. Iz Elektroprivrede BiH poručuju da je elektroenergetski sistem stabilan i da se manjak proizvodnje nadoknađuje maksimalnim angažovanjem termoblokova i optimizacijom rada akumulacija.
Rast prihoda od mrežarine, uz smanjenje troškova u pojedinim distributivnim preduzećima, doveo je do pozitivnog poslovanja svih pet distributera iz sistema Elektroprivrede Republike Srpske. Najveći deo ukupne dobiti ostvarile su Elektrokrajina i Elektrodistribucija Pale, dok su Elektro Doboj i Elektro-Bijeljina zabeležili znatno slabije rezultate.
