Koncept građanske energije, kao dela energetske tranzicije, zaživeo je pre 20 godina u Nemačkoj. Zapravo, šta je građanska energija? Ona podrazumeva postojanje prozjumera, odnosno, da svako domaćinstvo može istovremeno da proizvodi, troši i prodaje viškove proizvedene prozumjer struje, kao i postojanje energetskih zadruga u čijem sastavu su domaćinstva, kompanije i drugi subjekti koji istovremeno proizvode, troše i prodaju struju jedni drugima.

Član Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju ReSET , ekonomista Damir Miljević je, govoreći o građanskoj energiji, naglasio da proizvodnja struje iz sunčeve energije i vetroenergije postaje sve jeftinija i jednostavnija.

Međutim, Miljević ne misli da su elektroprivrede te koje će sprovesti energetsku tranziciju, odnosno, učiniti da se struja dominantno proizvodi iz obnovljivih izvora energije. Naprotiv.

Elektroprivrede – monopolisti

„Priča da će elektroprivrede sprovesti energetsku tranziciju je priča u propast“, upozorio je ekonomista i dodao da se od njih to ne može očekivati, jer žele da održe monopolistički položaj. U Bosni i Hercegovini je sve više kompanija koje prave svoje elektrane, što je posledica poskupljenja struje kod domaćih elektroprivreda. To se, pre svega, odnosi na proizvodnju struje iz sunčeve energije. Prema Miljevićevim rečima, u poslednjih pola godine napravljene su solarne elektrane, ukupne snage pet megavati.

Među otežavajućim okolnostima u sprovođenju energetske tranzicije navode se i kompleksne procedure za domaćinstva koja žele da imaju solarnu elektranu. Osvrćući se na tu kariku, u lancu aktivnosti do statusa prozumjera, Miljević je prokomentarisao da su pomenute procedure komplikovane kao da se se pravi, kako je rekao, nuklearna elektrana.

“Solarne elektrane se tretiraju kao i svi ostali građevinski objekti. Čak vam traže i plan kolčenja“, napominje sagovornik.

Republika Srpska je nedavno usvojila zakon kojim se reguliše proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije, dok se u Federaciji Bosne i Hercegovine to još nije desilo. Miljević ističe da mu nije jasno zašto je novim zakonom u RS-u zadržana obaveza građana da plaćanjem struje elektroprivredi subvencionišu privatne investitore da grade postrojenja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije. Prema postojećem zakonu to je slučaj i u FBiH.

Dobra praksa u okruženju

S druge strane, zemlje u okruženju stimulišu razvoj građnske energije. Damir Miljević je izdvojio Srbiju i Crnu Goru – u Srbiji se prozumjer postaje u samo tri koraka, dok država subvencioniše 50 odsto troškova gradnje solarne elektrane. Elektroprivreda Crne Gore je imala program za 3.000 domaćinstava i 500 kompanija, koji je podrazumevao da im elektrodistributer potpunu finansira izgradnju solarne elektrane, a taj novac se kasnije isplaćuje kroz račune. Miljević je naglasio da je ovaj projekat bio vrlo uspešan, pa je, zbog toga, odlučeno da se poveća broj onih koji će dobiti finansijsku podršku.

U Hrvatskoj se već nekoliko godina subvencioniše ugradnja solarnih panela sa 40 – 80 odsto, od ukupnog iznosa ugradnje ili do 75.000 kuna (19.500 KM).

Izvor: Klix