Priznanje Palestine kao države otklonilo bi sve sumnje u to da Palestinska uprava (PA) ima pravo da razvija prirodne gasne resurse iz nalazišta Gaza Marine, smatra jedan od stručnjaka koji su radili na tom, trenutno zamrznutom, projektu.
Majkl Baron, autor nove knjige o neiskorišćenim gasnim rezervama Palestine, tvrdi da bi nalazište moglo doneti prihod od oko 4 milijarde dolara po trenutnim cenama, te da bi Palestinska uprava mogla da dobija po 100 miliona dolara godišnje tokom 15 godina. On ističe da ti prihodi ne bi pretvorili Palestince u sledeće Katarce ili Singapurce, ali bi to bio njihov sopstveni prihod, a ne pomoć, od koje palestinska ekonomija i dalje zavisi.
Planovi za razvoj ovog nalazišta postoje gotovo 30 godina, ali su u tom periodu pravne kontroverze oko vlasništva ometale istraživanja. Jedna advokatska kancelarija koja zastupa palestinske organizacije za ljudska prava uputila je pismo upozorenja italijanskoj državnoj firmi ENI da ne sme eksploatisati gas u oblasti poznatoj kao Zona G, gde je izraelsko Ministarstvo energetike dodelilo šest licenci.
U pismu se tvrdi da se oko 62% te zone nalazi u morskim vodama koje Palestina smatra svojima, te da Izrael nije mogao zakonito da vam dodeli prava na istraživanje, niti vi možete zakonito da ih posedujete.
Palestina je proglasila svoje pomorske granice, uključujući i svoju isključivu ekonomsku zonu, kada je 2015. pristupila Konvenciji UN o pravu mora, i 2019. iznela detaljan zahtev. Izrael nije potpisnik te konvencije.
Pravni i energetski značaj međunarodnog priznanja
Baron ističe da bi priznanje Palestine, posebno od strane država u kojima su registrovane velike naftne kompanije, uklonilo pravnu neizvesnost i omogućilo Palestinskoj upravi novi, stabilan izvor prihoda i snabdevanje energijom nezavisno od Izraela.
Nakon pisma pravnika, državna Italijanska kompanija ENI je saopštila italijanskim organizacijama civilnog društva da licence još nisu izdate i da se istraživačke aktivnosti ne sprovode.
Organizacija Global Witness tvrdi da je gasovod East Mediterranean Gas, koji ide paralelno sa obalom Gaze, nelegalan jer prolazi kroz palestinske vode i ne donosi nikakav prihod Palestinskoj upravi. Taj gasovod, dug 90 kilometara, transportuje gas iz Aškelona (Izrael) do Ariša (Egipat), gde se pretvara u tečni prirodni gas i izvozi, uključujući i u Evropu.
„Sporazumi iz Osla iz 1993. godine jasno daju Palestinskoj upravi nadležnost nad teritorijalnim vodama, podzemnim resursima, pravo da donosi zakone o istraživanju nafte i gasa i da dodeljuje licence. Kontrola nad prirodnim resursima bila je važan deo državotvorne agende palestinskog lidera Jasera Arafata. Eksploatacija palestinskih resursa od strane Izraela bila je i ostala ključni deo sukoba“, rekao je Baron.
Gas je u nalazištu Gaza Marine otkriven 2000. godine, kroz zajednički poduhvat britanske kompanije BG Gas (naslednice British Gas) i palestinske firme Consolidated Contractors Company. Plan je bio da gas koristi jedina elektrana u pojasu Gaze i tako reši hronične nestašice struje.
Političke prepreke i strateške blokade projekta Gaza Marine
Baron u svojoj knjizi „Priča o Gaza Marine“ tvrdi da sudbina tog projekta odražava širi obrazac izraelske politike i da istovremeno povećava palestinsku zavisnost od Izraela, ali i da ih fizički i institucionalno odvaja.
Projekat je nailazio na poteškoće u komercijalnoj isplativosti i izraelskom sudskom odlukom da su te vode „ničija teritorija“, delom zato što PA nije suverena država sa jasnim pravima da dodeljuje licence.
Sud se takođe nije izjasnio da li prava na palestinske teritorijalne vode iz Sporazuma iz Osla obuhvataju i „isključivu ekonomsku zonu“, koja se inače prostire do 200 nautičkih milja od obale. Ti sporazumi su bili zamišljeni kao privremeno rešenje do konačnog priznanja države, pa nisu precizirali punu pomorsku granicu.
Teritorijalne vode se uobičajeno definišu kao 12 do 20 milja od obale, a Izrael tvrdi da se bilo kakva licenca za eksploataciju Gaza Marine, koja je 20 milja od obale, treba posmatrati kao poklon PA, a ne pravo.
Nakon što je Hamas 2007. preuzeo kontrolu nad Gazom, Izrael je blokirao razvoj nalazišta kako prihod ne bi pao u ruke te grupe, što je nateralo BG grupu da projekt stavi na čekanje, a zatim i potpuno odustane. U junu 2023. Izrael je odobrio planove da egipatska firma EGAS razvije polje, ali je ubrzo izbio rat u Gazi.
Procene pokazuju da Gaza Marine sadrži oko 30 milijardi kubnih metara (BCM) prirodnog gasa, što je mali deo od preko 1.000 BCM koje se nalaze u izraelskim vodama.
Baron smatra da Izrael, imajući sopstvene zalihe, neće imati ni motiv ni pravni osnov da sprečava eksploataciju najvrednijeg prirodnog resursa ako Palestinska država bude priznata i ako ima jedinstvenu upravu.
Kontroverza oko privatnih investicija povezanih sa izraelskom okupacijom Palestine dodatno je pojačana prošle sedmice kada je specijalna izvestiteljka UN za Palestinu, Frančeska Albanese, objavila izveštaj u kojem upozorava korporacije da ne podržavaju, ni direktno ni indirektno, ono što je Međunarodni sud pravde (ICJ) proglasio nezakonitom okupacijom.
Albanese tvrdi da odluke ICJ-a nameću odgovornost kompanijama da ne učestvuju i da se u potpunosti i bezuslovno povuku iz bilo kakvih poslovnih aktivnosti povezanih s Izraelom, te da svaka saradnja s Palestincima mora doprineti njihovom pravu na samoopredeljenje. Izrael je u potpunosti odbacio ove tvrdnje.
Izvor: Guardian
