Samo dan nakon posete italijanske premijerke Đorđie Meloni Tripoliju i sklapanja ugovora o snabdevanju gasom, libijsko ministarstvo nafte proglasilo je taj ugovor nezakonitim jer libijska naftna kompanija nije bila nadležna za sklapanje takvih poslova.
Ruski energetski gigant Gasprom je u periodu od 6. do 16. januara smanjio isporuke gasa Evropskoj uniji preko Ukrajine, u odnosu na drugu polovinu prošle godine. U četvrtak će doći do dodatnog smanjenja isporuka.
Svetski naftni giganti su u prvih devet meseci ove godine ostvarili višestruko veće profite u odnosu na prošlogodišnji uporedni period. I dok se stručnjaci dvoume oko toga da li rekordne zarade najvećih naftnih kompanija spadaju u kategoriju „ekstra profita“, Evropska komisija i vlade pojedinih zemalja već uvode porez po tom osnovu.
Italijansko-ruski konzorcijum Eni-Novatek zajedno će izaći iz posla sa naftom, a u Vladi su saglasni da je potrebno aktiviranje garancije. One iznose 12 miliona evra, ali da bi ih aktiviralie, potrebno je da MKI pripremi informaciju i zaključak, o kome će se Vlada izjasniti, što nije učinjeno na poslednjoj sednici.
„Oficijelni izvještaj od njih nije stigao, ali smo imali prezentaciju, na kojoj nam je njihov menadžment definitivno rekao da su poroznost i propusnost osnovne karakteristike ležišta, da su jako nepovoljne i da nisu onakve kakve su oni, a i mi očekivali. Oni tu bušotinu smatraju takozvanom suvom bušotinom ili dry hole“, kaže Marko Perunović, državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija.
Pandemija je prošle goidne izazvala ogromne gubitke, na godišnjem nivou, velikih naftnih kompanija: američkih proizvođača EkskonMobajla i Ševrona, francuskog Totala, anglo-holandskog Rojal Dač Šela, britanskog Britiš Petroleuma (BP), italijanskog ENI-ja, norveškog Ekvinora, ruskih kompanija Lukoil i Rosnjeft i saudijsko-arabijskog Aramkoa, ali, njihov ukupan prihod u prvom kvartalu ove godine povećan je približno 387 milijardi dolara.
Kako se približava 25. mart – kada treba da započnu radovi na istražnoj bušotini u crnogorskom podmorju strasti su sve uzavrelije – dok zagovornici ekološke Crne Gore traže odustajanje od istraživanja i eksploatacije nafte i gasa, zarad turizma, zagovarajući čak i referendum, političari i državni funkcioneri tvrde da će bušotine minimalno uticati na ekosistem i upozoravaju da bi raskid ugovora sa koncesionarima bio preskup.
Postrojenje koje će da obavlja prvo istražno bušenje u podmorju Crne Gore, Topaz Driller, stigao je sinoć na lokaciju. Konzorcijum kompanija Eni-Novatek će 25. marta započeti prvu istražnu bušotinu nafte u Crnoj Gori, najavio je ministrar kapitalnih investicija Mladen Bojanić. Do kraja ove godine biće poznato da li na toj lokaciji postoje komercijalna nalazišta ugljovodonika.
Kao i najveći broj privrednih grana, i naftna industrija je, generalno uzevši, u recesiji. Potrošnja benzina i ostalih goriva će biti u opadanju sledećih desetak godina, a petrohemijski sektor definitivno pokazuje da ima prostora za rast.
