Decenijama je energija predstavljala osnovu za obezbeđivanje komfora i napretka, a pitanje njene racionalne potrošnje nije bilo u fokusu. Od šezdesetih godina prošlog veka, kada su Beogradske elektrane započele rad, toplotna energija bila je dostupna i povoljna, a o energetskoj efikasnosti se gotovo nije razmišljalo. Danas, u uslovima klimatskih promena, rasta cena energenata i potrebe za očuvanjem resursa, efikasno upravljanje energijom postaje prioritet. JKP Beogradske elektrane, koje snabdevaju više od 360.000 domaćinstava, prelaskom na naplatu prema potrošnji razvijaju model koji podstiče odgovorniji odnos prema energiji i pravedniju raspodelu troškova.

Šezdeset godina nakon prve grejne sezone, sistem naplate utrošene toplotne energije u Beogradu prolazi kroz važnu transformaciju, postepeni prelazak sa paušalnog obračuna na naplatu prema stvarnoj potrošnji. Ovaj model, koji se već primenjuje u velikom broju novih objekata, obezbeđuje transparentnost u obračunu i stvara osnovu za energetski odgovornije ponašanje korisnika.

Umesto fiksnih računa, koji ne odražavaju realnu potrošnju, sve više korisnika dobija mogućnost da kontroliše svoje troškove – u skladu sa navikama i energetskom efikasnošću objekta. Taj proces nije nov, ali se njegova primena širi uz podršku zakonske regulative, tehničke modernizacije i sve većeg interesovanja građana.

Kada korisnik ima uvid u sopstvenu potrošnju i mogućnost da je kontroliše, on racionalnije upotrebljava energiju, a samim tim i upravlja troškovima.Iskustvo pokazuje da se u zgradama u kojima je uvedeno merenje potrošnja smanjila i do 20 odsto, upravo zato što su građani prepoznali mogićnost aktivnog učešća i počeli pažljivije da regulišu temperaturu i interval grejanja.

Tehnička osnova: merenje, raspodela, kontrola

Da bi sistem naplate prema potrošnji funkcionisao, neophodno je da zgrade imaju odgovarajuću tehničku infrastrukturu. U sistemu Beogradskih elektrana je više od 9.500 toplotnih predajnih stanica, sve su modernizovane i opremljene sertifikovanim uređajima za merenje količine predate toplotne energije. To znači da se na nivou svake toplotne predajne stanice precizno očitava potrošnja u određenom periodu.

Merenje na nivou zgrade predstavlja osnovu za dalju raspodelu potrošnje po stanovima. Za objekte u kojima nije ugrađena oprema za registrovanje individualne potrošnje po stanu, raspodela troškova obavlja se prema kvadraturi, čime se ispunjavaju zakonski zahtevi.

Preciznija raspodela po stanovima zahteva dodatna tehnička rešenja. U zgradama sa zajedničkim vertikalama, gde nije moguće direktno meriti potrošnju svakog stana, koriste se delitelji toplote – uređaji koji se postavljaju na svaki radijator. Oni registruju potrošnju svakog grejnog tela, a podaci se obrađuju i raspoređuju preko firmi sa kojima skupštine stanara potpišu ugovor.

Termostatski ventil / Foto: Beogradske elektrane

Postavljanje opreme, očitavanje i obračun obavljaju isključivo ovlašćene firme koje bira skupština stanara, dok Beogradske elektrane dostavljaju mesečne podatke o potrošnji za ceo objekat. Troškovi ugradnje mernih uređaja i termostatskih ventila su investicija vlasnika stanova, a uslugu očitavanja naplaćuje odabrana firma.

Pored delitelja toplote, preporučuje se ugradnja i termostatskih regulacionih ventila na radijatore u cilju obezbeđenja kontrole temperature i optimizacije potrošnje. Pre donošenja odluke o ovakvoj investiciji, neophodno je na nivou zgrade analizirati dugoročne troškove, potencijalne uštede i opravdanost tog projekta.

Sa merenjem u podstanici završava se nadležnost Beogradskih elektrana kada je u pitanju naplata utrošene količine toplotne energije. Dalja raspodela zavisi od tehničkih rešenja i organizacije na nivou zgrade.

Novi obračunski model: šta se menja?

Korisnici čija je specifična potrošnja toplotne energije niža ili jednaka prosečnoj potrošnji (127 kWh/m²), na osnovu koje je formirana cena grejanja po kvadratu, tokom maja su uz uplatnice objedinjene naplate dobili obaveštenje o prelasku na sistem naplate prema potrošnji. Za tu grupu, koja obuhvata oko 85.000 stanova, ne očekuje se povećanje godišnjih troškova za grejanje u odnosu na dosadašnji paušalni obračun, a u većini slučajeva moguća je i ušteda.

Od početka obračunskog ciklusa za sezonu 2025/26, računi se izdaju po tarifi zagrevana površina, koja sadrži fiksni deo (naknada za instalisanu snagu) i varijabilni deo (naknada za isporučenu toplotnu energiju). Na poleđini računa, počev od novembra 2025. godine, biće prikazana obračunata mesečna potrošnja fakturisana od maja, kao i raspodeljena ostvarena potrošnja u prethodnim mesecima grejne sezone.

Po završetku sezone, na osnovu izmerene potrošnje toplotne energije biće obavljen konačan obračun za celu sezonu grejanja. Korekcija razlike između ukupno fakturisane mesečne potrošnje i stvarno isporučene količine toplotne energije biće sprovedena u maju 2026. godine. Ovaj pristup obezbeđuje transparentnost i postepenu adaptaciju korisnika na novi model naplate.

Uvođenje naplate prema stvarnoj potrošnji ne podrazumeva automatski veće troškove za sve korisnike. Naprotiv, oni koji racionalno koriste energiju, koji snižavaju temperaturu u prostorijama koje ne koriste i zatvaraju ventile kada nisu kod kuće mogu da očekuju niže račune u odnosu na paušalni obračun. Suština ovog modela je da korisnici postanu svesni stvarne cene energije i njihove uloge u upravljanju potrošnjom.

Verujemo da će period od godinu dana biti dovoljan da se korisnici upoznaju sa novom dinamikom troškova i da tome prilagode svoje navike.

Ipak, postoje zgrade sa potrošnjom iznad gradskog proseka, kod kojih bi računi bili veći ukoliko bi se sistem naplate po utrošku primenio odmah. To su uglavnom starije zgrade, bez izolacije i sa dotrajalom stolarijom. Za takve objekte neophodno je planiranje mera energetske efikasnosti.

Uloga stanara: odluke koje donose uštede

Uvođenje naplate po potrošnji otvara prostor za aktivniju ulogu stanara. Oni dobijaju mogućnost da utiču na svoje troškove, ali i da pokrenu inicijative za poboljšanje energetske efikasnosti zgrade. To uključuje zamenu stolarije, postavljanje termoizolacije, ugradnju termostatskih ventila i druge mere koje doprinose boljem komforu i smanjenju potrošnje, a samim tim i nižim računima.

Rešenja postoje – od povoljnih kredita do modela koje nude ESCO firme, koje preuzimaju kompletnu realizaciju projekata energetske sanacija. Važno je da stanari prepoznaju dugoročnu korist i da se organizuju u cilju investiranja u mere mere energetske efikasnosti.

Upravo zato se sistem uvodi postepeno, uz informisanje korisnika i podršku u procesu odlučivanja. Cilj nije da se nametne promena, već da se omogući pravičniji i efikasniji model, koji će dugoročno biti od koristi svima.

Pravni okvir: podrška odlukama i korisnicima

Naplata usluge grejanja po potrošnji je definisana zakonskom regulativom na nivou Republike Srbije, kao i propisaima na nivou grada Beograda.

Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije uređuje uslove i način efikasnog korišćenja energije, uključujući i potrošnju energije u zgradama.

U skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, kada je reč o komunalnim uslugama koje daju pružaoci usluga od opšteg ekonomskog interesa (kao što su toplane/grejanje), korisnici imaju pravo da potrošnja bude obračunata prema ostvarenom utrošku.

Krovni dokument, Zakon o energetici, definiše nadležnosti lokalnih samouprava u oblasti toplotne energije, obaveze snabdevača i krajnjih kupaca, uslove isporuke i snabdevanja toplotnom energijom, kao i obaveze raspodele troškova zajedničkog mernog mesta i održavanja uređaja koji su deo sistema.

Kada je u pitanju grad Beograd, pravni okvir je u prvom redu definisan Odlukom o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu. Taj dokument propisuje uslove i način snabdevanja toplotnom energijom — uključujući pravila za prelazak sa paušalnog na obračun po potrošnji, raspodelu troškova, izradu elaborata, tehničke uslove i ugradnju uređaja za raspodelu potrošnje.

Značajan dokument je i Odluka o cenama toplotne energije u Beogradu kojom su definisane tarifne stavke, iznosi varijabilnog dela (po kWh) i fiksnog dela (instalisana snaga, ili površina ako nije moguć obračun prema potrošnji), što je važno za prelazak na sistem naplate prema potrošnji.

Pogled u budućnost: energija kao zajednička odgovornost

Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane već decenijama ulaže u modernizaciju sistema, unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine. Ugašeno je više od 1.200 kotlarnica koje su koristile mazut i ugalj, a potrošači su povezani na efikasnije sisteme koji koriste prirodni gas. Započeta su istraživanja upotrebe geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja, a u planu je i uvođenje daljinskog hlađenja kao nove usluge u Srbiji.

Energija je zajednička odgovornost. Naplata prema potrošnji, modernizacija i upotreba obnovljivih izvora vode nas ka održivom i transparentnom sistemu koji svima donosi benefit.

(Napomena: Autor, Vanja Vukić, je direktor JKP Beogradske elektrane)