Cene gasa na referentnoj evropskoj berzi prvi put u poslednje četiri godine premašile su 100 evra po megavat-satu, što je deset puta više nego u SAD. Rast cena gasa ne poskupljuje samo grejanje već i električnu energiju.

Cene prirodnog gasa u Evropi nisu bile ovako visoke od decembra 2022. godine, kada se Stari kontinent oporavljao od energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu.

Trenutna cena je tri puta viša nego u istom periodu prošle godine. Dana 31. oktobra 2025. godine iznosila je 31 evro po megavat-satu i ostala je stabilna do američko-izraelskog napada na Iran krajem februara. Potom se više nego udvostručila tokom prvih nedelja rata, ali je pala nakon potpisivanja sporazuma o prekidu vatre početkom aprila, piše ljubljanski Dnevnik.

Možemo li zaista ostati bez gasa tokom zime?

Do kraja juna cena je pala na oko 40 evra po megavat-satu, pre nego što je počela kontinuirano da raste nakon što su splasnule nade u normalizaciju situacije u Persijskom zalivu. Poskupljenja su se dodatno ubrzala krajem septembra i tokom oktobra, kada su skladišta gasa u Evropi i dalje bila uglavnom prazna na početku grejne sezone.

Prema podacima Agencije EU za saradnju energetskih regulatora (ACER), skladišta gasa u Evropi bila su krajem oktobra popunjena 75 odsto, što je znatno ispod cilja od 90 odsto koji je Evropska komisija postavila za države članice. Brisel nastoji da se na kraju grejne sezone, krajem marta, u skladištima i dalje nalazi 30 odsto kapaciteta, uz pretpostavku da će zima biti uobičajena i da neće biti novih poremećaja u snabdevanju. Time bi trebalo da se obezbedi dovoljna rezerva u slučaju nove krize u snabdevanju.

Kriza izazvana napadom na Iran

Evropa se već gotovo sedam godina suočava sa velikim oscilacijama cena i poremećajima u snabdevanju usled geopolitičkih događaja. Početkom 2020. godine pandemija koronavirusa, uz brojna ograničenja kretanja i rada, oborila je cene na rekordno niske nivoe. Od tada su cene u Evropi rasle zbog tenzija između Rusije i Ukrajine. Krajem februara 2022. godine poremećaji u snabdevanju iz Rusije prerasli su u najtežu energetsku krizu u poslednjih nekoliko decenija. Cene su dostigle vrhunac u avgustu 2022. godine, kada su premašile 300 evra po megavat-satu.

Pre 2020. godine cene gasa, koji se tada u Evropu uglavnom dopremao ruskim gasovodima, bile su znatno stabilnije i uglavnom su se tokom prethodne decenije kretale na nižim nivoima, nešto iznad 20 evra po megavat-satu.

Hoće li nam zimi biti hladno? Evropi ponestaje vremena za obnovu rezervi gasa.

Sadašnji rast cena povezan je sa situacijom na Bliskom istoku. Nakon obustave uvoza gasa iz Rusije putem gasovoda, Evropa je naglo povećala uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), koji se doprema tankerima. Najveće količine uvoze se iz SAD, ali raste i uvoz iz Katara.

Poslednjih godina nekoliko konzorcijuma evropskih naftnih i gasnih kompanija potpisalo je dugoročne ugovore sa katarskom državnom gasnom kompanijom o isporuci LNG-a u ukupnoj količini većoj od 12 miliona tona godišnje. To bi predstavljalo povećanje od oko 70 odsto u odnosu na 2025. godinu i više od desetine ukupnih količina LNG-a koje će Evropi biti potrebne u narednim godinama.

Katarski terminali za tečni prirodni gas i utovar tankera bili su direktna meta iranskih napada ovog leta, pa bi snabdevanje evropskih kupaca bilo poremećeno čak i kada bi Ormuski moreuz bio normalno prohodan. Katar je u ugovore sa svojim kupcima uključio klauzulu o višoj sili, što znači da može da otkaže već dogovorene isporuke gasa bez plaćanja naknade.

Najteže je pogođena Italija, koja trećinu LNG-a dobija iz Katara. Evropske zemlje sada moraju da nadoknade planirane isporuke iz Katara kupovinom gasa na tržištu po berzanskim cenama, gde se takmiče sa kupcima iz Azije.

Koliko je kritična situacija sa popunjenošću skladišta?

U izveštajima o snabdevanju Evrope gasom, najčešće pominjani pokazatelj u medijima jeste stepen popunjenosti skladišta. On je 28. oktobra dostigao 75 odsto, uz značajne razlike među zemljama. U Italiji su skladišta bila popunjena više od 90 odsto, a slično je stanje bilo i u Francuskoj. U Nemačkoj je popunjenost bila manja od 62 odsto, dok je u Austriji, gde i Slovenija skladišti svoj gas, iznosila 68 odsto.

Države članice EU obavezne su, na osnovu evropskih propisa, da dostignu 90 odsto popunjenosti skladišta u periodu između 1. oktobra i 1. decembra. Međutim, postoje određene olakšavajuće okolnosti. Države mogu da podbace u odnosu na cilj za 10 procentnih poena, pa čak i više ukoliko su ispunjeni određeni uslovi.

SAD jačaju uticaj na Balkanu zahvaljujući američkom gasu, dok EU brine zbog nove zavisnosti.

Međutim, za sigurnost snabdevanja važniji od administrativnih procedura u Briselu jesu podaci o stvarnoj ponudi i potrošnji gasa na evropskom tržištu. Potrošnja gasa u Evropi smanjena je za nešto više od petine u poslednjih pet godina. Glavni razlog bile su visoke cene, zbog kojih je industrija sa velikim potrebama za prirodnim gasom postala nekonkurentna u odnosu na rivale na svetskom tržištu. Iako je deo smanjenja posledica efikasnijeg korišćenja gasa, najveći deo potiče od zatvaranja industrijskih postrojenja.

Stvarne potrebe za skladištenjem gasa tokom godine takođe su manje zbog smanjene potražnje tokom grejne sezone. U odnosu na trenutnu potrošnju gasa u Evropi, količina gasa u skladištima približno odgovara dugogodišnjem proseku. Grejnu sezonu u Evropi započinjemo sa zalihama gasa koje odgovaraju približno četvrtini godišnje potrošnje. Taj nivo se već dostiže, ali sada se to postiže sa skladištima koja su popunjena 75 odsto.

Na šta utiče cena gasa?

Cena gasa ne utiče samo na troškove grejanja, gde su domaćinstva direktni kupci gasa, već i na cene proizvoda za čiju je proizvodnju gas neophodan.

Najvažniji među njima je električna energija. Njena cena direktno zavisi od cena gasa u Evropi, a ne od cena gasa u drugim delovima sveta, gde je on jeftiniji.

Cene gasa utiču na ukupni nivo cena električne energije. Razlog za to je način na koji se formiraju cene električne energije na veleprodajnim berzama, na kojima struju kupuju veliki industrijski potrošači i snabdevači koji je isporučuju domaćinstvima.

Cenu na tim berzama određuje poslednji proizvođač električne energije koji mora da bude angažovan kako bi ukupna proizvodnja zadovoljila sve potrebe za električnom energijom.

Izvor: SEEbiz