Upravo u trenutku kada se Evropska investiciona banka priprema za raspravu o novoj podršci nuklearnoj energiji na sastanku koji će se održati 21. juna, objavljen je najnoviji međunarodni izveštaj pod nazivom Fission for Funds:The Financing of Nuclear Power Plants (Lov na novac: financiranje nuklearnih elektrana). Izveštaj donosi pregled modela finansiranja i otkriva kako profitabilnost nuklearnih elektrana uveliko zavisi od intervencija vlada u smanjenju rizika ulaganja.
Izveštaj je naručio Greenpeace Nemačke, a izradili su ga Jens Weibezahn iz Instituta za energetsku infrastrukturu u Kopenhagenu i Björn Steigerwald s Tehničkog sveučilišta u Berlinu.
Nuklearna energija zapravo je rizično kockanje novcem poreskih obveznika, zaključuje se u sveobuhvatnom pregledu modela financiranja.
Izveštaj pokazuje da su projekti nuklearnih elektrana nepouzdani zbog probijanja budžeta, kašnjenja u izgradnji i problema s pouzdanošću u operativnoj fazi, pa da zbog toga više nisu poželjni za investitore. Osim toga, početni proračuni često ne uključuju skrivene troškove, kao što su osiguranje od odgovornosti, stavljanje izvan pogona i upravljanje otpadom. A to sve onda postaje teret poreskim obveznicima u budućnosti. U izveštaju se ističe da su troškovi solarne energije i energije vetra već sada znatno niži u odnosu na nove nuklearne projekte.
„U našem pregledu aktualnih projekata nuklearnih elektrana utvrdili smo da se gotovo svi modeli finansiranja, direktno ili indirektno, oslanjaju na državnu pomoć, kako bi bili održivi. Time se stavlja nerazumno opterećenje na poreske obveznike, odnosno, kupce električne energije, s obzirom na to da oni konačno snose velik deo povezanih finansijskih rizika“, istakao je koautor izveštaja Jens Weibezahn.
Poziv ministrima finansija EU: nemojte finansirati nuklearnu elergiju
Iako se većina globalnih privreda usmerava na obnovljive izvore energije, kako bi postigli cilj nulte neto stope emisija, neke zemlje EU, kao što su Francuska, Holandija, Poljska, Švedska, Slovačka, Slovenija i Češka, klade se na nuklearnu energiju. Rade to i pored velikih problema u oobezbeđivanju finansiranja novih projekata i održavanju postojećih, zastarelih postrojenja. U ovom se izveštaju naglašava da je sve teže opravdati pomoć vlada tim skupim, dugoročnim i visokorizičnim nuklearnim projektima, posebno u vreme visoke inflacije i rastućih troškova života.
„Nuklearna energija crna je rupa za poreske obveznike i potrošače. Visoki početni troškovi, dugotrajna izgradnja i spašavanje državnim novcem čine nuklearne projekte teretom za državni budžet. Takođe su pretnja verodostojnom delovanju u području zaštite klime. Energija vetra i solarna energija već su sada mnogo jeftinije, a njihovi će se troškovi i dalje smanjivati. Ni jedan evro javnog novca EU ne bi trebao biti namenjen nuklearnoj energiji. Vreme je da se potrebe ljudi stave ispred nuklearne pohlepe, te da se ulaganja usmere u sigurniju i jeftiniju budućnost“, zaključila je Lorelei Limousin iz Greenpeace EU.
U protekle dve decenije Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 845 miliona evra u aktivnosti povezane s nuklearnom energijom. Prema nacrtu strateškog plana, koji će biti usvojen 21. juna, EIB prvi put namerava podržati istraživanje i razvoj takozvanih malih modularnih reaktora. Međutim, i dalje postoje brojne neizvesnosti u pogledu njihove ukupne ekonomske održivosti. Tu su, između ostalog, i sigurnosni rizici i problem radioaktivnog otpada.
Greenpeace poziva ministre financija EU, koji upravljaju EIB-om, da se usprotive bilo kakvom finansiranju nuklearne energije, uključujući male modularne reaktore.
