Može li se Evropa odreći nafte i gasa iz Rusije?

O pitanjima koja se otvaraju u vezi sankcija na rusku naftu, ograničenju njene prodajne cene, kao i potencijalnim scenarijima, u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa sa stručnjakom za energetsku bezbednost, profesorom dr Petrom Stanojevićem.

Članice EU od 5. decembra neće uvoziti rusku naftu, a(li) pregovaraju o ograničenju njene prodajne cene. Sama najviša cena još nije definisana ali i Brisel i Vašington su već otpočeli da preciziraju sankcije koje će spovoditi ne samo kupcima već i brodskim kompanijama, čiji tankeri prevoze inkriminisanu rusku naftu (tankeri utovareni pre 5. decembra u luku za istovar moraju stići do 17. januara 2023.), osiguravajućim kućama…

Pri tome, iz SAD stižu tvrdnje da neće više uvoziti rusku naftu, što je veoma zanimljivo jer, takva obećanja su do sada često kršili.

EU ide do toga da ne zabranjuje uvoz ruskog gasa. Na sve načine, doduše, pokušavaju da ga ograniče, čak su ga, kako tvrde, smanjili sa oko 40 na manje od 10 procenata ukupnog uvoza. U direktnoj kupovini, doduše, jer do evropskih kupaca stiže ruski LNG gas. Rusija je, da podsetimo, četvrti svetski proizvođač LNG gasa.

Najnoviji izum briselskih političara je zajednička nabavka neruskog gasa. Za sada sve to deluje previše ambiciozno, kao uostlom i najavljeno ograničenje cene gasa za mesečne fjučerse na berzi TTF do 275 evra po megavat-satu. Predloženi mehanizam korekcije tržišta će, prema najavama funkcionisati – biće pokrenut automatski ako cena gasa prelazi nivo od 275 evra/MWh tokom dve nedelje, odnosno, kada razlika između cene na TTF i globalne cene tečnog prirodnog gasa bude 58 evra ili viša tokom 10 dana.

Puno detalja nije definisano u vezi sankcija

Puno je, međitim, skepse na same zajedničke nabavke. A nije ni definisano šta podrazumeva pojam ruski gas –  da li je reč samo o gasu izvađenom na bušotinama u Rusiji, odnosno, hoće li to važiti i za ruski gas koji do evropskih potrošača stiže uz pomoć posrednika ili lanca posrednika.

U ovim predprazničkim danima posebna tema je uvoz derivata. Jer, Rusija je i veliki izvoznik tečnih goriva, posebno dizela. A u ovom biznisu posebno profitira Turska, koja uvozi sve veće količine ruske nafte, plasirajući je dalje sa promenjenim vlasničkim papirima, ali i prerađujući je i izvozeći derivate.

Uz to, Turska i Rusija najavljuju gasni hab ka evropskim potrošačima. Sa onesposobljenim cevovodima Severnog toka 1 i 2 ovo je šansa koju Turska planira da iskoristi. Zato ne čudi pojačana bezbednost gasovoda Turski tok, na pomorskom delu kroz Crno more, ali i na trasi preko Balkana.

U celoj ovoj priči najava Gasproma da će danas obustaviti transit gasa kroz Ukrajinu ka Moldaviji, koja ne preuzima sve naručene količine, već deo ostaje u Ukrajini, navodno, zbog skladištenja, mnogi se plaše reprize dešavanja iz gasnih kriza iz prve decenije ovog veka. Tada je Kijev zadržavao gas namenjen evropskim potrošačima, pa je Rusja obustavila isporuke.

Ovo su teme o kojima u današnjoj “Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa sa stručnjakom za energetsku bezbednost, profesorom dr Petrom Stanojevićem.

Video možete pogledati ovde.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti