Optimista sa po pitanju budućnosti Naftne industrije Srbije, jer takva kompanija jednostavno ne sme da propadne – kako zbog sigurnosti snabdevanja, tako i zbog njenog doprinosa ekonomiji Srbije, gde direktno i indirektno zapošlajva više desetina hiljada ljudi. Značaj NIS-a posebno se ogleda u njenom doprinosu državnom bužetu – kroz akcizu, porez na dobit, rudnu rentu i druga davanja, kaže za Energiju Balkana stručnjak za energetsku bezbednost, dr Petar Stanojević, redovni profesor na Fakultetu bezbednosti.

„Što se tiče prihvatanja od strane američkog OFAK-a tiče, mislim da je bespredmeto tražiti rešenja koja nemaju saglasnost SAD. Verujem da pregovarači to imaju u vidu”, napominje Stanojević, komentarišući to što je ruska strana u dopisu OFAK-u, navela da je spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS trećem licu.

Od OFAK-a Rusi, kao i država Srbija, koja je dala saglasnost na ponudu, traže produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom.

„Ni ruska strana ni mi nemomo puno izbora ako želimo da sačuvamo sigurnost snabdevanja Srbije naftnim derivatima. Mada, ja ovo pitanje ne bih razdvajao od pitanja snabdevanja gasom i prodaje municije, odnosno od pitanja koje muče i rusku i srpsku stranu”, kaže profesor Stanojević.

Postoji kineska politička podrška za rafineriju u Smederevu

Govoreći o tome da je ponovo aktuelizovan projekat da Kinezi grade rafineriju u Smederevu Stanojević podseća da je prilikom poslednje posete Si Đi Pinga Beogradu potpisan jedan memorandum, kojim se predviđa izgradnja nove rafinerije.

„To znači da politička podrška sa najvišeg vrha postoji. Ovaj poslednji memorandum sada uključuje Sinopek, pored China Energy International Group. A Sinopek je jedna od najvećih svetskih naftnih kompanija. Njena zainteresovanost govori o tome da se predviđa da ovaj projekat ima sigurnu budućnost. Mislim da to otklanja sve nedoumice oko tržišta, isplativosti…. koje su se mogle čuti u javnosti”, kaže sagovornik Energije Balkana.

Što se ekologije tiče Stanojević smatra da će „primena najboljih dostupnih tehnologija u skladu sa našim zakonom omogućiće da se i te bojazni otklone”.

Komentarišući da li nam je potrebna još jedna rafinerija profesor je kategoričan: „Da Srbija ima još jednu rafineriju u vlasništvu ovakve velike kompanije danas se ne bi postavljalo pitanje sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta. Naravno ovo moraju da prate i drugi infrastrukturni projekti, kao što su novi naftovod, kojim bi smo se povezali sa Mađarskom, novi naftovod i produktovod kojim bi se ostvarila veza sa solunskom lukom i modernizacija i proširenej kapacieteta pruge Beograd-Bar, kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje sirovinama i plasman proizvoda”.